Mreža za poslovni razvoj u okviru svog projekta Škola poslovnih veština organizovala je praksu koja je trajala od 15. septembra do 15. novembra 2014.godine. Izabrano je 20 najboljih praktikanata koji su obavljali praksu u različitim sektorima. Miloš Stojanović je praktikant sektora za marketing i PR i izabran je za najboljeg praktikanta ove dvomesečne prakse.
− Svako novo iskustvo je neprocenjivo, pa tako i ovo iskustvo u Školi poslovnih veština. Za početak, ostvario sam nove kontakte, stekao nove prijatelje, naučio neke nove stvari koje nisam znao iz oblasti marketinga i PR-a, ali i spoznao svoje mogućnosti − kaže Miloš Stojanović, najuspešniji praktikant Škole poslovnih veština. Kako je Miloš došao na ideju da se prijavi na praksu, kakvi su njegovi utisci i šta je to naučio tokom ove dvomesečne prakse pročitajte u nastavku.
- Miloše, šta Vas je navelo na to da se prijavite za praksu, gde ste saznali za nju i da li ste baš želeli da obavljate praksu u sektoru za MKT i PR?
Razlozi zbog kojih sam se prijavio na praksu u Školi poslovnih veština jesu, sa jedne strane, mogućnost usavršavanje postojećih znanja i veština iz oblasti marketinga i PR-a, a sa druge sticanje novih znanja i veština u tim oblastima. Sasvim slučajno sam saznao za konkurs Škole poslovnih veština na sajtu Portal Mladi. Kada sam video konkurs, odmah sam pročitao tekst konkursa, pronašao informacije o projektu na internetu kako bih se upoznao sa projektom i praksom. Nakon toga, odlučio sam da se prijavim za sektor marketing i PR, s obzirom na to da sam već imao nekog iskustva od ranije, a opet i moje master studije povezane su sa marketingom i odnosima s javnošću. To je bila prilika da spojim i lepo i korisno.
- S obzirom na to da ste baš Vi nagrađeni kao najaktivniji i najbolji praktikant, možete li da nam kažete da li Vam je bilo naporno da obavljate određene zadatke i kako ste sarađivali sa ostalim praktikantima, kao i sa svojim mentorima?
Zapravo nije bilo naporno. U početku je bilo potrebno malo vremena da se naviknem na to kako sve funkcioniše, ali kasnije, već posle nedelju dana, shvatio sam da se bilo koji zadatak može ispuniti ako dobro organizujete sebe i svoje vreme.
Saradnja sa drugim članovima tima bila je jako dobra. Nije bilo nikakvih nesuglasica. Neko je znao nešto više, neko je znao nešto manje, ali to nas nije sprečavalo da podelimo zaduženja međusobno kako bismo ih obavili na vreme i na što bolji način.
Što se mentora tiče, saradnja sa njima je bila jako korektna. Zahvalio bih se Ivani Kaplarević na divnoj saradnji, koja je ujedno bila i mentor praktikantima u marketing i PR sektoru. Ivana je stvarno pravi profesionalac u svom poslu, koja je uvek bila tu da pomogne, objasni nešto ako ima nejasnoća, ukaže na greške, da predloge i slično kako bismo na najbolji način uradili određeni zadatak. Takođe, ne bih da izostavim i druge članove tima, koji su uvek bili na raspolaganju meni, a i drugim praktikantima. Neki od njih su Dragana Čvoro, Jovana Stolica, Katarina Bojović, kao i mnogi drugi.
- Šta mislite o projektu Škola poslovnih veština i da li je praksa ispunila Vaša očekivanja?
Sam projekat je dobro koncipiran i sa jasnim ciljem. Meni se iskreno dopada – da mi se ne dopada sigurno se ne bih prijavio na praksu. (osmeh) Iako projekat postoji već godinu dana, smatram da je na dobrom putu ka uspehu, pošto je ovo jedina „škola“ u Srbiji koja omogućava studentima i mladim ljudima da kroz volonterski rad steknu određene veštine, znanja i volontersko radno iskustvo, koje će im kasnije koristiti prilikom zapošljavanja.
Praksa je svakako zadovoljila moja očekivanja koja sam imao. Po mom mišljenju, možda je trebalo dodati još malo praktičnog dela, ali sve u svemu jako sam zadovoljan krajnjim ishodom prakse, koji je jako pozitivan, barem u mom slučaju.
- Možete li da izdvojite neki najzanimljiviji i najnezanimljiviji zadatak koji ste imali kao praktikant za ova dva meseca prakse?
Najzanimljiviji zadatak jeste svakako gostovanje na televiziji Happy. Ovaj zadatak je bio pravi izazov, a ujedno i zanimljiv, pošto nisam očekivao da će mi se ukazati prilika da gostujem u jutarnjem programu i najavim predavanje Širin Ebadi, koje je bilo u oktobru na Građevinskom fakultetu. A što se najnezanimljivijeg zadataka tiče, mislim da toga nije bilo, tako da ne mogu da izdvojim nešto da mi se nije dopalo ili da to nisam hteo da uradim.
- Miloše, možete li da objasnite kakvo Vam je iskustvo donela praksa u sektoru za Marketing i PR i šta je to što ste na ovoj praksi naučili?
Svako novo iskustvo je neprocenjivo, pa tako i ovo iskustvo u Školi poslovnih veština. Iskustvo je pozitivno u pravom smislu te reči, a donelo mi je dosta toga. Za početak, ostvario sam nove kontakte, stekao nove prijatelje, naučio neke nove stvari koje nisam znao iz oblasti marketinga i PR-a, spoznao svoje mogućnosti po pitanju rada i dr. Na samoj praksi naučio sam dosta toga. Mogao bih da izdvojim komunikaciju i način obraćanja, kao i način ostvarivanja saradnje sa državnim organima i institucijama. To je nešto što niko od nas nema prilike da u svakodnevnom životu nauči putem formalnog ili neformalnog obrazovanja, a svakako predstavlja jedan poseban vid komunikacije, koji je jako složen i kompleksan.
- Vi ste izabrani za najboljeg praktikanta. Da li ste zadovoljni tom odlukom i koje ste to nagrade dobili kao najbolji praktikant?
Iskreno nisam očekivao i nisam se nadao tome. Jednostavno, neke kockice su se poklopile da ja pokažem ono što znam i umem na pravi način i da se onda taj rad nekome dopadne i bude cenjen. Rad se na kraju svakako isplatio. Nagrade koje sam dobio od strane Škole su prijem u nevladinu organizaciju Mreža za poslovni razvoj, gde sam postao deo tima koji radi na projektu Škola poslovnih veština i, kao najbitniju za mene, dvomesečnu praksu u kompaniji Delta Motors. Poslednja nagrada predstavlja odličnu priliku za profesionalan rad i sticanje adekvatne prakse u profesionalnom smislu iz oblasti marketinga i PR-a.
- S obzirom na to da ste naveli da ste sada postali deo tima, da li Vam to stvara neke nove obaveze i možete li nam reći nešto više o Vašim sadašnjim zaduženjima kao člana Škole poslovnih veština?
Da, svakako, sada je malo drugačije nego na početku. Dobijam veća i kompleksnija zaduženja i zadatke koje moram da ispunim. Samim tim, potrebna je jako dobra organizacija vremena kako bi se uklopila zaduženja u vezi Škole, obaveza na fakultetu, obaveza na poslu i negde u pauzi ubaciti malo slobodnog vremena. Sve u svemu, vremena nikada dovoljno da se sve postigne, ali znam da na kraju dana mogu da kažem da sam sve završio onda kada je trebalo.
Trenutna zaduženja koje imam skoncentrisana su oko sledećeg predavanja koje organizuje Škola poslovnih veština. Prvenstveno, saradnja sa medijima i NVO sektorom, kao i marketingom na društvenim mrežama, koji nije nimalo lak kao što na prvi pogled izgleda. Naravno, sa drugim članovima tima se konsultujem oko toga, usput predlažući nove ideje šta bismo mogli da osmislimo za sledeće predavanje i slično.
- Da li biste preporučili ostalim studentima da narednog puta konkurišu za praksu u Školi poslovnih veština i da imate mogućnost, da li biste se i Vi ponovo prijavili?
Da, svakako bih im preporučio da se prijave, jer ne gube ništa. Mogu dobtiti dosta toga kao što sam ja dobio! Nikada neće znati da li mogu nešto da urade ako ne pokušaju. Sama praksa donosi dosta toga, samo je pitanje na koji ćete način uspeti da iskoristite stečeno znanje i mogućnosti koje vam se pružaju.
Da mogu, prijavio bih se opet, ali pošto ne mogu, mogu reći da ću svakako biti tu da pomognem i prenesem znanja i veštine koje će svakako koristiti narednoj generaciji praktikanata.
