Hip-hop/rep dvojac Who See nastao je, sada već davne 2000. godine. Tada su počeli kao „klinci“ koji su samo slušajući ljude oko sebe odlučili da „slože reči u neku pesmu“, da to ostave za sebe i slušaju kod kuće. Međutim, Dejan Dedović Dedduh iz Kotora i Mario Đorđević Noyz iz Herceg Novog nisu ni mislili da će njihove pesme, i kasnije albumi, toliko zaživeti i doživeti da im čak jedna numera dođe do prvog mesta na MTV Adria top listi. Njihove pesme bave se socijlanim, mentalitetskim i čaršijskim temama pre svega, a do sada su izdali tri albuma – „Sviranje kupcu“ 2007., „Krš i drača“ 2012. i najnoviji, ovogodišnji „Nemam ti kad„, koji su sjajno predstavili na LOVEFESTU u Vrnjačkoj banji.
Momci, koji posle Monteniggersa, opet vraćaju Crnu Goru na hip-hop/rep mapu, govorili su za PORTAL MLADIo svojim počecima, budućnosti, ali i iznenandoj popularnosti.
* Crnogorska rep scena nije posebno razvijena, ali smo ranije imali megapopularne Monteniggerse… Kako ste vi počeli uopšte da pišete i pravite pesme?
– Počeli smo, kao i svi, onako slučajno, slušajući hip-hop, pa onda ono: „Aj’ da vidiš kako to tebi ide“, i onda kada vidiš da ti ide dobro, onda ne prestaješ nikad. Što se tiče pisanja tekstova i pravljenja bitova, to nekako ide jedno sa drugim, tj. to je najbolja kombinacija. Ovaj poslednji album smo najviše tako radili, znači u isto vreme krene da kuca bit naš producent, i onda mi krećemo da pišemo na to i onda on to završava. Mada smo u prošlosti malo eksperimentisali, jer smo se krpili za bitove. Sada je to malo lakše.
* S obzirom na to da ste bacali rime i u osnovnoj i srednjoj školi, kada se dogodio taj momenat kada ste odlučili da počenete to zaista da snimate, da pravite sa muzikom, da pravite nešto ozbiljnije?
– Što se mog slučaja tiče (Dedduh), ja sam prve rime pisao posle srednje škole, ali je Noyz to počeo znatno ranije, on je imao u osnovnoj školi i bend. – Noyz uleće sa nastavkom priče: – Mi smo se upoznali dvije ‘iljadite godine, i od tada kreće ozbiljna priča. Spori smo bili jedan period sa tempom, ali prije dvije godine smo rekli da ubrzamo malo i da imamo ono „za dva’es dana, dva’es pesama“, to volimo da kažemo svaki put, pošto je to tako bilo ovaj sad poslednji album.
* Kada ste počeli da pravite rime i pesme, da li ste to krenuli iz hira, kao „Eto, sviđa nam se to“, ili zbog možda nekih para kako biste zamenili tog vašeg golfove (dvojke) koji inače spominjete ili kako biste usmerili mlade kako da razmišljaju što se tiče nekih socijalnih tema?
– Mi smo to krenuli, kao ‘ajde da snimimo nešto da bi imali da slušamo naš domaći rep, a i pošto tada više Monteniggersi više nisu radili, a njih smo prije slušali. Bio nam je trip, kao „snimiš i posle slušaš sebe kući“, i to nam je bio kao vrhunski osećaj kad tek krećeš. Nismo razmišljali o parama prvi album, pa čak i drugi pomalo, a sad samo o parama razmišljamo i o zlatu.
* Na svojim albumima sarađuju sa mnogima, preko grupe Bad Copy, Škabom iz Beogradskog sindikata, Rhinom, ali i sa reprekom Labiom. Zanimljivo je njihovo viđenje kako se jedna žena može pronaći u hip-hop muzici i kako zadobija poštovanje muških kolega.
– Isto kao i muškarci. Ako ima dobre rime, ima i „respect“. Ako nema dobre rime, ništa. Nema tu podjela na polove… Evo, mi imamo Labiu, koja sa nama radi. Ima tu raznih repera. Evo, ovde sa nama su V.I.P. i Bad copy (isto veče na LoveFestu) sa potpuno različitim pričama. Isto tako, ima žena koje neđe repuju o svojim „grudima“ (da ne bude baš kao što je Noyz rekao), a neđe sa malo ozbiljnijim tekstovima. U suštini, mora da pronađe kao bilo koji MC dobru zanimljivu temu, dobru priču da napravi da bi stekla slušanost, je l’?! – I naravno Noyz se opet ubacuje: – I da ima dobre „grudi“! A i ženske su da pevaju, a muški da repuju. Tako je uvjek bilo, još od pre dvjesta godina.
* Nedavno ste snimili novi album „Nemam ti kad“. Kakva je reakcija publike? Da li se „čude“ još uvek ili već prepoznaju neke nove pesme?
– Pa sad je još uvek tu vaga. Dosta je frešto sve to. treba da prođe bar jedno mesec dana da bi se sve to sleglo, da ljudi nauče tekstove, ali dva nastupa smo već imali, i vidi se da ti neki refreni ulaze u glavu, ali baš gledamo na nastupima kako ljudi reaguju na koje pesme.
* Album „Krš i drača“ prodat je u više od 10.000 primeraka, a „Nemam ti kad“ je naišao na sasvim solidan prijem kod publike inače, ali i u Vrnjačkoj banji. Prema njihovom mišljenju ima raznih vrsta publike, ali na našim prostorima najviše ima one koja favorizuje „house“ muziku.
– Beograd je ipak neka prestonica „house“ muzike, pa je to i najzastupljenije, ali i hip-hop žurke su vrhunske, po BG-u konkretno. Po ovim lokalnim festivalima što smo bili isto nije ništa drugačije. A zašto je to tako ide od toga da je takvu muziku vjerovatno najlakše napravit’.
* S obzirom na to da refreni polako „ulaze u glavu“, a i neke pseme cele kao na primer Đe se kupaš, Dinamida, Nemam ti kad, da li je to tako zato što je novi album najbolji do sada ili zato što ste odlučili da se malo probijete na veliku scenu?
– Mislim da je ovaj novi album ipak najbolji. Najzadovoljniji smo sa njim, nekako je to naša priča i dobri su bili uslovi u kojima smo snimali, pa mi je nekako draži nego prethodna dva, ali možda će mi se i zgadit’, ne znam, ha-ha-haa…. Na kraju krajeva, svako svoga konja hvali. – Dedduh se sada uključuje i hvali svog ortaka: – Moram samo da kažem da su stoprocentno ideje na ovom albumu Noyzove , koji je inače zadužen za taj deo posla jer mu kefalo najbolje radi od cijele ekipe. A ja sam direktor. – Noyz potvrđuje i kaže da je Dedduh taj koji odobrava ideje.
* Veliki je uspeh kada jedna vaša pesma dođe do prvog mesta na MTV Adria top listi. Kako se osećate povodom toga?
– Evo, bez ikakve skromnosti, to je postalo nekako obično, da budemo na nekim listama, ali svakako nam mnogo znači jer to je najuticajnija muzička televizija u regionu, pa je i ta top lista nekako najmerodavnija. Ljudi koji nas prate, oni i više znaju da treba da se klikne tamo i da se glasa stalno kako bi bili na visokom mestu. Naravno, mi ih ne opominjemo na to, ali im veliko hvala na tome.
* S obzirom da je na vašim albumima do sada uvek bilo mesta za bar jednu pesmu koja se bavi političkim i glavnim socijalnim pitanjima, kada biste vi bili na čelu da usmeravate današnju omladinu, kako biste im vi pomogli da formiraju pravilan i „noramalan“ muzički ukus?
– Danas je to sve teško iskonrolisat’ pošto djete od tri godine već ima ispred sebe Jutjub i on sam sebi stvara ukus. Danas nije televizija toliko presudna k’o prije, tako da đeca mogu lakše no što smo mi u naše vreme da kreiramo ukus. Teško da danas može čovjek na čovjeka da utiče, k’o što može mašina na čovjeka. Mi vjerujemo u našu đecu, samo im ugasiš televizor i snaćiće se oni sami.
Danilo Grbović
