Havijer Serkas: Pišem o prošlosti koja nije prošla

Ja nisam pisac istorijskih romana. Uvek se strašno iznerviram kada neki kritičar ili novinar kažu da ja pišem istorijske romane. Istorijskih sadržaja, istina, ima u mojima romanima, ali nije ključ u tome, niti ja koristim sadržaje da bih obnovio jedno istorijsko vreme. Ja ne pišem o prošlosti, ja pišem o prošlosti koja nije prošla. Duboko verujem da naša savremenost i naša stvarnost nisu samo ono što vidimo svaki dan pred svojim očima, već da u toj savremenosti i u toj stvarnosti postoje elementi istorijskog iskustva, te prošlosti koja nije prošla već učestvuje u našim životima. Tek ako prepoznamo te sadržaje prošlosti koji su i dalje prisutni mi možemo da učnimo našu stvarnost celovitom i razumljivom – rekao je u uzbudljivom razgovoru sa čitaocima na prvoj večeri 7. Beogradskog festivala evropske književnosti Havijer Serkas, vekliki španski i evropski pisac, koji je predstavio upravo objavljeno srpsko izdanje svog romana Hohštapler.

Hohštapler je roman o stvarnom junaku koji je decenijama bio moralna vertikala španskog društva, predstavljajući se kao hrabar čovek i neustrašivi borac za demokratiju, žrtva frankizma i nacističkih logora, da bi se onda pokazalo da je reč o čoveku koji je izmislio čitavu svoju biografiju.

U godinama posle Frankove smrti Enrik Marko, junak romana Hohštapler, pojavljuje se kao pripovedač svog moralno ispravnog života ispunjenog hrabrim delima, što ga čini prepoznatljivom javnom figurom i povlašćenim svedokom minulih vremena, ali i važnim akterom španskog društva u godinama tranzicije. Tek tri decenije kasnije Enrik Marko je raskrinkan kao lažov i prevarant koji je izmislio ključne detalje svoje biografije poput progona u doba frankizma ili godina provedenih u nacističkim logorima u Nemačkoj u Drugom svetskom ratu. Enrik Marko živi život u više verzija, uvek uspevajući da aktuelnu verziju učini pogodnim i poželjnim delom tekućeg političkog, ideološkog ili društvenog trenda u španskom društvu.

– Postoje tri važna pitanja u mom romanu. Jedno je pitanje kako se neko usuđuje da izmišlja o tako strašnim događajima kao što su frankistička diktatura ili nacistički logori. Drugo je pitanje zašto su ljudi poverovali hohštapleru, zašto nisu proverili njegovu priču. I treće je pitanje: zašto je to toliko pogodilo mene da sam o tom događaju morao da napišem roman. To je bio veliki svetski skandal. U svim zemljama na svetu objavljena je vest sa naslovom: „Predsednik Udruženja logoraša nacističkih logora nikada nije bio u nacističkim logorima.“ Odmah ću odgovoriti na pitanje zašto je to mene toliko zainteresovalo. Želeo sam da to razumem. Da bih razumeo, moram sam da napišem roman. Ali razumeti, naravno, ne znači opravdati – kazao je Havijer Serkas.

Roman Havijera Serkasa Hohštapler piostavlja važna i neobično aktuelna pitanja: Da li je Enrik Marko genijalni lažov i beskrupulozni manipulator? Kako je moguće prevariti sve ljude i celo društvo u vreme kada verujemo da su nam sve informacije dostupne i proverljive? Kako nastaju lažne vesti i lažne biografije? Da li je društvo želelo da bude obmanuto, a Enrik Marko svojim neprestanim izmišljanjem vlastite biografije nepogrešivo odgovarao na teme, očekivanja i fascinacije španskog društva?

Govoreći o ovoj uzbudljivoj potrazi za činjenicama i lažima jednog života i za izazovima jednog društva, Havijer Serkas kaže:

– Hohštapler nije samo roman o Španiji, niti samo o jednom hohštapleru. Danas ima mnogo hohštaplera i nalaze se svuda oko nas. Istina, Enrik Marko jeste Maradona ili Mesi hohštapleraja. Ali obratite pažnju: hohštapleri u naše vreme imaju veliki uspeh.

Havijer Serkas je prvi put u Beogradu, za koji kaže da mu se dopao po svojoj dinamičnosti i otvorenosti, a najviše zahvaljujući čitaocima koje je sreo i s kojima je tokom boravka razgovarao.

Serkas je jedan od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih španskih pisaca.

Havijer Serkas stekao je svetsku slavu romanima Salaminski vojnici i Hohštapler.

Upravo tokom njegovog boravka u Beogradu, na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti, piscu je stigla vest da je dobio veliku italijansku nagradu za esej „De Sanktis“.