„Nagost je odeća kralja“, Žak Reno. Da li se slažete, da li ste kralj? Kako se vi nosite sa nagošću svoga i tuđeg tela? Gimnofobija, šta je to?
„Zovem se Nađa, u Luksemburgu sam rođena, obožavam leto. Odem na more, osećam nelagodu. Na probi pred ples svi se presvlačimo zajedno, isti osećaj neprijatnosti se javlja. Kod kuće sam, prija samoća i posvećenost sebi, pred ogledalom spremajući se za tuširanje naglo dobijam simptome nezaustavljivog straha za koji sam svesna da je iracionalan. Pojačano znojenje, drhtavica, sve teže dišem, mučnina i povraćanje čak, srce ne prestaje ubrzano da kuca. Ona naizgled prirodna i prolazna nelagoda od pogleda drugih, ali i mog pogleda – u svlačionici, na plaži nije prirodno brzo prošla. Nastavila je da traje, ne prestaje, upravo navedeni simptomi je potvrđuju. Sa dečkom bih da uživam, sijam, ali samo u mraku, potpunom mraku. Želim da izbegnem onaj neprijatan doživljaj, razmišljam o njemu i anticipiram sve što će me snaći ukoliko se ne zaštitim od svega što me užasava i plaši. Valja to ne dopustiti.“
Na grčkom γυμνός znači nag, a φόβος strah. Fobija od nagog tela, da, to je takođe jedan od intenzivnih strahova sa kojim se ne tako mali broj ljudi mora suočiti. Kako nastaje, šta preduzeti?
Da bismo pronašli uzroke fobije, potrebno bi bilo kopati što po prethodnom iskustvu, što po genetskom nasleđu. Osobe koje se plaše da vide druge ili sebe bez odeće ili svoje nago telo da izlažu pred drugima, nažalost neretko su imale traumatična seksualna iskustva, bili su zlostavljani ili zadirkivani među vršnjacima. Sve to je moglo uticati na stvaranje loše slike o svom telu koje ne ispunjava opšteprihvaćene standarde lepote. Da ne pominjemo manjak samopouzdanja, visok stepen nezadovoljstva sobom, nedopustivo nizak nivo samopoštvanja i samoefikasnosti, koji se neminovno otkotrljavaju jedno s drugim, jedno za drugim.
Izvori gimnofobije mogu se pronaći i u patrijarhalnom vaspitanju, naročito u sredinama i kulturama u kojima vlada uvreženo mišljenje prema kome je nepoželjno i nedozvoljeno skromno se oblačiti, pokazivati svoje telo ili njegove oblike.
Stručnjaci strah od nagog tela povezuju sa fobijom koja se tiče seksualnosti uopšte – erotofobijom, ali i sa takođe vrlo neobičnom fobijom od kupanja, koja se naziva ablutofobijom. Gimnofobi traže spas u odeći jer žele pobeći odnosno zaštititi svoje telo i svoju ličnost od potpune izloženosti drugima, moguće zloupotrebe i negativnog vrednovanja.
Pročitajte još: (NE)SVAKIDAŠNJE FOBIJE: Strah od neuspeha!
Psiholozi veruju u pozitivne rezultate, predlažu plodotvorne metode koje bi omogućile ljudima koji se bore sa gimnofobijom da bez nerealnog straha provode dane i obavljaju više nego uobičajene aktivnosti – uživaju u kupanju, u suncu i moru, ne plaše se drugih, a ni sebe. Naročito je važno da uočimo teškoću, shvatimo da nam treba pomoć drugog i stručnog lica i do rešenja će se zasigurno doći.
Složili bismo se sa Monikom Tan da je nagost, prihvatanje nagosti jedan od testova prihvatanja sebe, ali i drugih – dodali bismo. Lepo je objasnila takođe da se ljudsko telo javlja u svim oblicima i veličinama, volite sebe, volite druge!!
Ako baš i postoji nekakvo, nazovimo ga svakidašnjim, nezadovoljstvo sobom, verujemo da ste dovoljno svesna i rasuđivanju sklona bića, te da brzo možete naći modus vivendi, način da sebe poboljšate, volite i poštujete. Znajte prepoznati osobu čijoj pameti se može verovati, ne oklevajte sledeći njene savete; ukoliko vas nesigurnost ometa, ne dozvolite joj da poprima ovako značajne oblike.