U „oskarskom“ duhu koji potresa sve i svja ovih dana prisetimo se dodele Oskara iz 1973. godine kada Marlon Brando (ni)je primio Oskara. Većini je poznat iz filmova „Poslednji tango u Parizu“, „Kum“, „Apokalips danas“, a svima kao glumčina i seks simbol u svoje vreme.
Ono što, iako se nadam da grešim, verovatno manje nas zna jeste da ga je Time proglasio za jednog od najbitnijih ljudi XX veka kao i četvrtim najboljim glumcem u istoriji američke kinematografije. Brando je bio veoma društveno i politički aktivan, a hrabrost i angažovanost u javnom životu pokazao je više nego jednom.
Oskar 1973. godine
Pored toga što se junacki prošetao Harlemom odmah nakon Kingovog ubistva, verovatno najpoznatije angažovanje je odbijanje Oskara 1973. godine.
U holivudskom maniru elegancije i uzbuđenja voditelji su imenovali Branda između Majkla Kejna, Lorensa Olivjea, Pitera O’tula, Pola Vilfinda kao oskarovca za ulogu u „Kumu“. Umesto Branda na bini se pojavila mlada Sacheen Littlefeather u indijanskoj nošnji. Ova ne toliko poznata glumica održala je srceparajući govor koji je odveo do emotivnog vrhunca pređašnje uzbuđenje i isčekivanje.
Marlon Brando – dodela Oskara
Zahvalila se u Brandovo ime i isto tako zahvalno odbila najpoznatiju svetsku nagradu. Indijanka sa lepim glasom je odbila da pročita dugačko Brandovo pismo jer bi to „oduzelo“ previše vremena glamuroznom događaju. Littlefeather je zatim objasnila Brandov postupak. Njeno pojavljivanje na događaju koji prati ceo svet bio je poziv za sve da razmisle o veoma lošem tretmanu Indijanaca, kao i svih drugih etničkih grupa u holivudskoj filmskoj i televizijskoj industriji.
A šta je Brando učinio ovim postupkom? Prvo, nije postojao efektniji način da se skrene pažnja na problem Indijanaca u Americi u to vreme. Drugo, već svetski poznati Marlon Brando, sada je pored titule glumčine seks simbola postao i heroj Marlon Brando. Niko posle a ni pre toga nije odbio Oskara.
Da li je to bio poduhvat samo za najhrabrije ne znam, ali sreća svakako jeste pratila Branda. Nakon događaja sa Littlefeather iz 1973. Brandova popularnost se udvostručila (ako je to uopšte bilo moguće) i svakako je jasno da je postao kandidad za jednog od „najbitnijih ljudi 20. veka“. Brando je ’73 odbio Oskara za ulogu u Kopolinom remek delu, ali je osvojio nagradu za životno delo i kartu za aleju onih koji su zaista besmrtni.
