– Kada završim sa sviranjem, treba mi nekoliko minuta da se vratim u normalno stanje. To je mnogo lepo, proširuje vidike i jako mi prija!
Đorđe Milanović, mladi violista iz Jagodine, ostvario je zavidnu karijeru, a tek mu je 24. godina. Svaki trenutak njegovog života prožet je zvucima viole. Ovaj talentovani mladić se uspešno istakao još u četvrtoj godini kada je nastupao u velikim halama širom Srbije i već tada su krenule pohvale i nagrade za Milanovićev talenat. Iako kaže da se nekad ulenji, Đorđe tvrdi da je za uspeh koji je postigao jako važan trud i rad. O počecima, uspesima, muzici i planovima za budućnost, Đorđe je rado govorio za „Portal Mladi“.
ISPRED SVOJE GENERACIJE
Đorđe ima 24 godine, a već od četvrte se bavi sviranjem. Nije bilo teško izračunati da njegova uspešna karijera traje 20 godina. Roditelji su primetili njegov talenat i usmerili ga od malena:
– Moja majka je primetila talenat kod mene još kada sam imao četiri godine. Tada sam upisao školu za talente „Horeum Margi“ u Ćupriji i to je bio presedan, zato što sa četiri godine niko nije mogao da upiše školu. Međutim, kada su profesori u školi uvideli moj talenat, tražili su dopuštenje od ministarstvada me prime pre vremena. Primili su me i tako sam krenuo u školu dve godine ispred svoje generacije, svirao sam violinu. Predavao mi je profesor Vladimir Bobić, kod koga sam naučio prve korake. Tako sam završio i osnovnu i nižu muzičku – kaže Đorđe na samom početku našeg razgovora.
Đorđe se dalje školovao u Kragujevcu, gde je završio gimnaziju i srednju muzičku školu. Tamo je sve počelo, kada je na prijemnom ispitu upoznao profesora Ivana Brkića, koji mu je preneo ljubav ka violi, i ona mu je danas primaran instrument:
– Profesor je sličnog karaktera kao i ja i to mi se dopalo. Ponudio mi je da pređem kod njega i sviram violu. Nisam ni znao šta je viola u početku, dok ga nisam čuo kako svira. Svidela mi se odmah, zato što ima puniji i mekši zvuk. Ispostavilo se kao dobra odluka, jer violista ima mnogo manje u svetu i više su traženi. A i dobri violisti su veoma retki.Violinista ima dosta i konkurencija je velika – rekao je Đorđe.
Svirao je svuda: od lokalnih restorana do velikih hala Srbije i Evrope. I svuda je bio pozdravljen aplauzima:
– Već sa četiri godine nastupao sam u Sava centru, Domu Sindikata, Srpskom narodnom pozorištu, Spensu… Snimio sam čak i CD sa dečijim pesmama koje je komponovao Jovan Adamov. Nastupao sam sa Minjom Subotom u „Muzičkom toboganu“, sa Natašom Bekvalac, Ekstra Nenom… Nastupao sam na brojniim festivalima i takmičenjima. Svirao sam i po restoranima gde se tražila malo finija muzika. Nastupao sam i širom Evrope, u zlatnoj sali klasične muzike u Beču, zajedno sa simfonijskim orkestrom NAISUS. Sa orkestrom Fakulteta Umetnosti nastupao sam u niškom Narodnom pozorištu i u ostalim aktivnostima koje je organizovao Fakultet umetnosti iz Niša.
Ni televizija mu nije strana. Od malena je nastupao u gledanim emisijama kao pevač i kasnije kao violista… A da li je bilo mesta za tremu?
– Trema mi je sada nepoznat pojam. Od malena nastupam pred velikim brojem ljudi, tako da je to za mene normalno. Sećam se prvog nastupa, 1995. godine, na festivalu „Otvorena školjka“ u Varvarinu. Tamo sam osvojio tri nagrade. Možda sam tada imao tremu, ali se ne sećam. Uvek sam bio siguran u sebe i to me je guralo napred – samouvereno kaže Đorđe.
IMA NAGRADA, NE ZNA IM SE BROJ
Spisak takmičenja na kojima je učestvovao je poduži, kao i broj nagrada koje je osvojio. Takmičio se na festivalima širom Srbije i to su uglavnom bila prva ili druga mesta. Ipak, Đorđe je protiv takmičenja, jer smatra da ne zavisi baš sve od talenta i izvođenja umetnika, već i od žirija:
– Iako sam uvek dobro prolazio na takmičenjima, generalno sam protiv njih. Problem je u tome što je tamo sve na osnovu ličnog doživljaja žirija. Imam puno pehara, ali nagrade vremenom postaju manje bitne. Meni je najbitniji osećaj oduševljenja u sali dok sviram, kao i koncerti i dela koje sam odsvirao. Bitno je šta znaš, a ne koje papire nosiš – kaže Đorđe.
Najviše ga je na početku podržavala porodica. Iako ga krasi neizmeran talenat, Đorđe priznaje da bi mogao više da se posveti vežbanju:
– Nekad se oslanjam malo više na talenat, što nije dobro. Treba da se radi što više, kako bi se taj talenat maksimalno iskoristio. Za uspeh je najbitnije da čovek bude dobro usmeren. Takođe, podrška porodice, prijatelja, profesora i okoline je veoma važna. Sreća je takođe bitan faktor. Trebalo je puno odricanja da bi se stiglo do ove pozicije gde sam sad. Bilo je trenutaka kada sam hteo da ostavim violinu, jer je instrument jako težak, ali zahvaljujući roditeljskom usmeravanju i ličnoj upornosti nisam odustao. Danas sam jako srećan zbog toga – kaže on.
Omiljeni kompozitor mu je Pijacola, a jako ceni i Vivaldija, Baha… Omiljeno delo mu je „Grand Tango“ od Pijacole, a upravo to delo je izveo 28. maja ispred Niškog simfonijskog orkestra. Đorđe kaže da uzore nema, ali da je najveći uticaj na njega imao njegov profesor iz srednje škole Ivan Brkić:
– Mnoge stvari sam naučio od njega o muzici. U tim godinama sam se povezao sa svojim instrumentom, i on mi je u tome pomogao. Bitno je da umetnik zna da to što on svira vredi. Ako on oseća da je to dobro, onda će sigurno naići na odobravanje – tvrdi Đorđe.
Dosta iskustva stekao je svirajući u raznim orkestrima, kako kamernim tako i simfonijskim:
– To je bilo jako lepo iskustvo, ali zbog čestih putovanja, nisam mogao stalno da posećujem probe. Imao sam sreću da sa kolegama sviram u „Musik-Vereinu„u Beču još kao tinejdžer. Inače, svirao sam u mnogim orkestrima, Dobar muzičar mora da bude i dobar solista i da zna da svira u orkestru. Kada sviram, dajem sebe sto posto! Posle sviranja, treba mi nekoliko minuta da se vratim u normalno stanje. To mi otvara vidike, opušta i mnogo prija.
NEOČEKIVANA SLAVA
Sluša sve sto mu se sviđa, a ne samo jedan žanr. Sarađivao je sa mnogim istaknutim izvođačima i poznatim ličnostima i sa svima je ostao u kontaktu:
– Snimio sam i spot za obradu pesme Željka Joksimovića „Nije ljubav stvar“. Svirao sam sa poznatim violinistom Nemanjom Radulovićem. Nemanja mi je dao i savet. Kada sam ga pitao kako mogu da sviram kao on, on mi je odgovorio: „Pa nije teško. Sviraj šest meseci, svakog dana po šest sati i videčeš kako ćeš da sviraš.“ I u pravu je – sa osmehom kaže Đorđe.
Ono po čemu je Đorđe postao široko poznat jesu izvanredne obrade popularnih svetskih i domaćih hitova na svom instrumentu. Ta vrsta slave, ovenčana stotinama hiljada pregleda na YouTube-u je došla prilično nenadano, s obzirom da mu to nije glavna okupacija, već samo hobi:
– Kada mi dođe društvo, uvek mi traže da im sviram određenu pesmu. Tako sam jednom odsvirao pesmu „Insomnia“ i to je snimila jedna devojčica, koja je to postavila na YouTube. Posle nekoliko meseci, kontaktirali su me sa televizije „Pink“, jer su videli da to izvođenje ima mnogo pregleda. Nisam ni znao za to, tako da me je ta devojčica gurnula u taj svet popularnosti. Omiljena obrada mi je „Gypsy song“ od Vlatka Stefanovskog. To smo studijski odradili Stefan Sretić, kolega sa fakulteta, i ja. On je uradio aranžman, ja sam svirao i to stvarno lepo zvuči. Ali, trenutno se ipak više bavim klasičnom muzikom, jer se pripremam da svoje znanje pokažem u svetu, zato što se, nažalost, u našoj zemlji ni muzičari, a ni klasična muzika ne poštuju.
Đorđe i njegov drug izvode „Gypsy Song“ Vlatka Stefanovskog
Đorđe je trenutno na završnoj godini Fakulteta umetnosti u Nišu, u klasi profesorke Vesne Rilak Stanimirović. Kaže da je prezadovoljan napretkom i profesorima na niškom Fakultetu umetnosti, jer su oni dosta zaslužni za njegov uspeh. Ima puno interesovanja: od automobila i elektronike do cveća. To mu je odmor za dušu, kaže. Planovi za budućnost su mu veliki:
– Planiram da uspešno privedem kraju studije. Sad na leto idem na Maltu, malo da sviram i malo da se odmorim. Voleo bih da odem i preko okeana. Planovi su mi se stalno menjali u poslednjih nekoliko meseci, tako da, videćemo šta sutra nosi – rekao je Đorđe.
Za kraj našeg razgovora, Đorđe je imao poruku za naše čitaoce:
– Moja poruka za mlade je da nikada ne odustaju. Znam da ima puno problema i razočaranja danas, ali upornost se na kraju uvek isplati. Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Uvek nađite vremena za ono što volite. Ne čekajte da se promeni vlast, već sami radite na sebi –rekao je Milanović na kraju našeg intervjua.
PUT OKO SVETA… SA 70 EVRA!
Svoju pasiju prema muzici Đorđe je uspeo da pokaže širom sveta. I to na vrlo neobičan, ali zanimljiv način:
– Volim da putujem, da upoznajem druge ljude i da im sviram. Prošlog leta sam samoinicijativno krenuo za Barselonu. Iz Srbije smo otišli u Beč, zatim iz Minhena u Cirih, iz Ciriha za Barselonu. Krenuo sam sa 70 evra, a vratio se posle mesec dana sa mnogo više iskustva i novca. Išao je i jedan drug iz Makedonije sa mnom. Na to sam najviše ponosan. Proputovao sam, svirao i učinio sebe i druge srećnim. Dešavalo se da se okupe oko mene pripadnici desetak nacija da im sviram i da im se to sviđa. To je za mene uspeh!
