Nedavno završena novosadska Konferencija o obrazovanju developera video igara u žižu javnosti je stavila inicijativu da se na novosadskoj Akademiji umetnosti naredne godine formira novi studijski program – Dizajn video igara, prvi u Srbiji.
foto: Eipix
Video igre su u Srbiji realtivno potcenjena multidisciplinarna oblast, iako u svetu video igara rade vrhunski stručnjaci najrazličitijih obrazovnih profila, zbog čega smo razgovarali sa dekanom novosadske Akademije Sinišom Bokanom. Predstavio nam je studentski program budućnosti, Dizajn video igara, planiran za jesen 2017. Dvadeset najtalentovanijih bi u slučaju samofinansiranja godinu studija plaćali 125.000 dinara, dok kvote za budžetske studente još nisu donete.
„Prepoznali smo u startu okruženje, u kom se pojavio veliki broj kompanija iz sfere kreativne gejming industrije i njihov potencijal. I neposredno smo povezani, jer određeni broj naših studenata koji diplomira je angažovan u tim kompanijama i stoga smo počeli da razmišljamo unutar fakulteta kako bi ono što već imamo predpozicionirali i oformili novi prostor specijalizovan za ovaj vid obrazovanja. Napravili smo širi sistem, videli širi potencijal gde ovo može imati primenu i gde su to sve video igre prisutne u životima mladih ljudi. Video igre se mogu koristiti u drugim oblicima komunikacije, kompanijskom poslovanju i didaktičkim sredstvima u nastavnim procesima.“
Govoreći o konkretnim prednostima ovakvog programa, Bokan kaže da postojeći studijski program Akademije nudi znanja zastupljena u oblasti gejm arta: dizajn, ilustracija, animacija vizualnih efekata, dizajn zvuka, produkcija i montaža. Novosadska Akademija, dakle, već ima discipline iz gejm arta i predstoji joj realizacija konkretnog studijskog programa za dizajn video igara – obrazovanje profesionalaca koji će realizovati koncept video igre i biti autor u sličnom okruženju.
„Početak realizacije studijskog programa je jesen 2017. Ovu godinu smo već započeli neposrednim pripremama, održali smo gejm konferenciju koja je posvećena pozicioniranju studijskog programa i obrazovanja u sferi video igara. Konferencija nam je pomogla da temeljnije profilišemo potrebe našeg okruženja i da vidimo koja su partnerstva moguća u odonosu na ono što Akademija umetnosti može, a nema potpuni kapacitet. Udeo u studiranju mora biti tehnološko znanje programiranja i prepoznavanja alata na tom nivou i stekli smo dobar krug ljudi s kojima možemo biti partneri da bi kvalitetno realizovali taj program.“
Naš gost napominje da će predavanja biti održavana na Akademiji, gde će stručni saradnici dolaziti da ih održe. Ukoliko rad bude bio laboratorijski i specifičan, postoji mogućnost da se rad preseli na druge fakultete u gradu, na primer FTN, s kojim Akademija dobro sarađuje, a planira se i obavezan deo studija koje će mladi provesti na praksi u nekoj od gejming kompanija.
„Imaćemo akcenat na ovome što predstavlja okosnicu smera ‘dizajn video igara’, a s tim u vezi može se desiti da neki od fakulteta proširi taj program na neku drugu oblast, poput gejm programiranja. Ova oblast će tek ući u širi i sve veći nivo komunikacije savremenih ljudi, ne samo mladih. Ući će u tehnološke platforme vrlo brzo, kao alat, ili na društvenim mrežama“, priča Bokan, kog pitamo kako će rešiti problem akreditovanja?
„Ne očekujem veće poteškoće. Standardi su jasno definisani i imamo idealnu mogućost jer ovo nije transformacija postojećih studija, gde se problemi akreditacije uglavnom dešavaju. U pitanju je novi studijski program i očekujemo da je to idealna prilika da selektor napravi ekipu na praznom terenu (smeh) i nije teško napraviti procedure. Više se govorilo o problemu trajanja samog procesa akreditacije ali kao neko ko ima uvid u problematiku akreditacija i reakreditacija svestan sam da u poslednje vreme Komisija za akreditaciju uspeva da skrati taj korak i stabilizuje procese u bolji i brži tok realizacije. Ako se program preda blagovremeno neće biti poteškoća da se na vreme recenzira i akredituje. Ovo je program kakvog nema u Srbiji i mislim da ima mogućnosti da se nađu adekvatna rešenja.“
Siniša Bokan (foto:uns.ac.rs)
O tome ko će predavati studentima i kako će izgledati prijemni ispit, Bokan dogovara:
„Mirko Stojković već deset godina predaje predmet Dramaturgija video igara na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Njega su kolege sa novosadske katedre za dramaturgiju preporučile da učestvuje u ovom programu i bude nastavnik iz oblasti dramaturgije video igara. Predavaće im i ljudi koji imaju iskustva iz ove oblasti. Već i sada postoje ljudi koji mogu da rade režiju video igara, odnosno koncept video igara, i naravno, ima ljudi iz same industrije koji barataju oblastima po tehnološkim procesima kako se igra gradi. Sigurno je da će biti spram naših mogućnosti, a one su dobre, i poželjno je da u narednom periodu imamo ljude iz inostranstva, koji rade po vodećim kompanijama i videćemo da li će neko od njih biti zainteresovan da učestvuje.
Prijemni ispiti će biti kao i većina na Akademiji. To je složen proces, ima veliki broj zadataka koje kandidat treba da realizuje, s ciljem da na najbolji moguć način prezentuje svoje kapacitete i talenat. To nije izraženo u maksimalnom rejtingu njegovih veština i kapaciteta, već šta je najveći talenat i kapacitet studenta i shodno tome su zadaci postavljeni. Proces se i dalje formira, tačne informacije nemam, ali to može biti prijemni ispit iz više aspekata, da kandidat napravi koncept video igre, da reši jednostavnu rutinu unutar procesa za video igre, da napravi rad uz demonstraciju i nešto realizuje“, objašnjava Siniša Bokan.
Pomenuti Mirko Stojković napustio je GEDU konferenciju pun dobrih utisaka, posebno kada je primetio da se među učesnicima nalaze srednješkolci i osnovci.
„Voleo bih kada bi više ljudi videlo da mladi, za koje se često misli da gube vreme igrajući video igre, ozbiljno o tome razmišljaju kada postoji mogućnost da im to postane budući posao. Da li smo kao sistem spremni za gejm developing – zavisi šta podrazumevate pod sistemom. Ako je to država, više nisam siguran da je ona spremna na bilo šta, ali ukoliko posmatrate onaj deo obrazovnog sistema koji se bavi time i jeste državni, skrenuo bih pažnju na logičnu stvar koja nam promiče kada razmišljamo da li možemo da proizvodimo kadrove za razvijenu industriju koja već postoji. Neko je te ljude već obrazovao, ti ljudi koji su napravili industriju igara su naši studenti, ono što je nama potrebno je drugačiji plan koji će organizovanije proizvoditi određeni tip kadrova koji je najinteresantniji gejming industriji.“
Stojković kaže da njegovi bivši studenti posle fakulteta rade najrazličitije poslove. Vrlo brzo nakon uvođenja predmeta u program, koji je došao nakon „bolonjske reforme školstva“, i studenti s drugih katedri su izabrali da slušaju taj predmet: katedre za zvuk, kameru, režiju… Deo bivših studenata mogli smo da vidimo na konferenciji, potpisanih na nekim slajdovima koje su koristili učesnici. Neki su otišli u inostranstvo, drugi su ostali, a mi pitamo Stojkovića postoji li bojazan da dođe do disproporcije tržišta i radne snage u Srbiji, odnosno, da li ćemo ponovo gubiti mozgove?
„Situacija sa video igrama je takva da, iako uvek postoji opasnost koja je i vama pala na pamet, u industriji video igara dobar deo kvalitetnih ljudi ostaje. Bilo da su angažovani preko interneta ili da u Srbiji rade za stranu kompaniju. Ako je suditi prema tendencijama koje traju deset godina, za kapacitete koje smo mi u stanju da imamo ne bi trebalo da brine niko ko je talentovan i željan da radi. Ne samo što je to tražen posao, to je i odlična prilika da mladi naprave svoju kompaniju i prave video igre. Ideja je da se napravi obrazovni profil koji će moći do kraja da se ispolji kroz novi medij, u budućnosti pokreće nove kompanije, bira da li će da radi ovde ili u inostranstvu, za domaće ili strane kompanije, kako će prići video igrama – kao nečemu što doživljava kao umetnost, izvor zarade ili kombinaciju ta dva, to je najčešće i najbolje. To su stvari koje će studenti imati prilike da biraju. Važno je naglasiti da to nije servis za postojeću video industriju, nego za saradnju s postojećom industrijom, korišćenje njihovih iskustava i formulisanje programa koji će studentima ponuditi nešto kvalitetno.“
foto: vice.com
Naš gost kaže da su neke od naših video igara i kompanija svetski priznate, posebno kod „neobaveznih igrača“ (casual gamers).
„To je ogromno tržište u nastajanju i naša industrija je uglavnom okrenuta njima. Njihova očekivanja su niža kada su u pitanju tehnički aspekti igre. Neki od naših studija su u vrhu svetske piramide. Novosadski Eipix, koji proizvodi hidden object avanture, žanr okrenut casual gejmerima, ima planetarnu popularnost i čak 25 posto svetskog tržišta drže u tom žanru, taj podatak je i mene šokirao. U celom regionu postoje firme za koje ne samo da nismo čuli već i pojedinci, koji ne mogu ni da kažu da su dobri u svojoj oblasti jer je praksa studija, naročito stranih, da potpisuju ugovore koji obavezuju profesionalce na zavet ćutanja, ne smeju da stave u radne biografije šta su i za koga uradili. Nekada ih strane kompanije angažuju kao podizvođače, pa žele to da sakriju jer hoće da naplate mnogo skuplje tvrdeći da je igra njihova, a nekada štite svoju poziciju na tržištu tako što ne žele da podele zasluge za dobar izgled neke video igre i onda monopolizuju podatak o tome ko je to radio.“
Stojković podseća da je na konferenciji bio i predstavnik domaće firme Trilateral, koja je u prvih pet na svetu kada je u pitanju animacija lica i gluma u video igrama, što su i potvrdili radom na globalno popularnoj igri Grand Theft Auto V i drugim svetskim naslovima za konzole.
Na kraju, naš sagovornik se slaže da u Srbiji imamo obavezu, nažalost, da podsećamo na stvari koje su očigledne u celom svetu, a tiču se polne strukture gejmera i dizajnera video igara, koji nisu po pravilu – muškarci.
„Svi imamo jednake sposobnosti, ali kada me pitate direktno, naravno da je i na konferenciji to bio slučaj. I prema istraživanjima taj broj je među gejmerima praktično izjednačen, a broj zaposlenih devojaka i žena u srpskoj industriji video igara daleko je veći od prosečnog procenta devojaka i žena koji rade u svetskoj industriji video igara. Postoji stvar u kojoj smo najbolji.“
Autor: Igor Mihaljević
Izvor: Oradio
