Kada smo pre nekoliko dana pisali o raznim veličanstvenim građevinama širom sveta (1. deo), a koje ipak drugačije izgledaju kada se gledaju iz neke druge perspektive, napisali smo da ćete nastavak dobiti sutradan. Evo, drugi deo dobijate, namerno, nakon malo duže od sutradan, jer smo hteli malo da vas držimo u neizvesnoti, ali i da vam damo šansu da pročitate i o prelepih 12 mesta koje možete posetiti u Srbiji (nikad nije na odmet znati nešto korisno i lepo o svojoj zemlji), ali i o 20 zanimljivih činjenica o najboljem čovekovom prijatelju.
Prošli put smo pokušali da vam skrenemo pažnju… Dok smo mi očarani jednom stranom i lepotom neke čudesne građevine, mitskog kamenog kalendara ili začuđujućih prirodnih lepota, retko kad se osvrnemo na drugu stranu, da vidimo, šta je to tamo, „iza ugla“.
I opet ćemo vam dati isti mali savet: dok budete čitali ovaj tekst i gledali slike, idite („skrolujte“) polako na dole jer će Vas svaka sledeća slika sve više i više iznenađivati.
1. Brandeburška kapija je još jedna trijumfalna kapija koju vam opisujemo, samo se ova nalazi u glavnom gradu Nemačke, Berlinu, ali ono što ima zajedničko sa Trijumfalnom kapijom u Parizu je to što se nalazi na Pariskom trgu. Ima toliko toga simboličnog u njoj.
Građena je krajem 18. vika i završena je za „samo“ tri godine. Na vrhu kapije nalazi se takozvana kuadrija koju čine bogovi mira koji voze četiri konja, a svi se oni nalaze na 12 grčkih stubova u dorskom stilu. Inače, građena je po uzoru na atinsku kapiju Propileu na Akropolju. Koliko je masivna i baš onako, nemački jaka, vidi se kada je gledate sa strane, između Rajhstaga i memorijalnog centra Evrope posvećenog ubijenim Jevrejima.
2. Planina Rašmor, iliti puno ime Nacionalni spomenik Maunt Rašmor, predstavlja jedinstveni spomenik koji je napravljen ljudskom rukom, ali uz pomoć prirode. On simbolično predstavlja prvih 150 godina istorije SAD i u steni su na njemu isklesane glave bivših američkih predsednika Džordža vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna. Sjajno izgleda, zaista…
Ovaj kulturni spomenik nalazi se u saveznoj državi Južna Dakota koja po veličini spada u srednju kategoriju, ali je zato peta najslabije naseljena država u SAD. Tome je doprineo veoma nepodoban reljef i klima, a mesto na kom se nalazi Maunt Rašmor, dosta podseća na mesto na kom se nalazi Stounhedž u Engleskoj... U sred ničega!
3. Pisali smo skoro o zamkovima koji oduzimaju dah, i jedan zamak spada kako u tu, tako i u ovu kategoriju. Reč je o stenovitom ostrvu u kanalu Lamanš na ušću reke Kesnon, oko kilometar udaljeno od obale Normandije, Mon Sen Mišel. Zanimljivo je da je manastir, zamak, crkva i zatvor (sve je to kroz istoriju bio Mon Sen Mišel) građen oko pet vekova za vreme kojih je nekoliko puta bio rušen. Na najčešćoj slici koju vidimo izgleda bajkovito…
Iako se nalazi na listi svetske baštine UNESKO-a od 1979. godine, ovaj zamak je bio napušten od 1790. do 1969. i upravo za to vreme je bio zatvor i zvao se, sasvim ironično, „Slobodno brdo“. Ranije se do njega moglo stići samo za vreme oseke, jer se nalazi na vrlo specifičnom mestu, ali od kraja 18. veka, posle izgradnje brane i puta i negomilavanjem veće količine peska, do njega se može stići lakše. Kad već spomenusmo velike količine peska, i specifičnu lokaciju, pogledajte sledeću sliku. Takođe nestvarno…
4. Koliko puta ste samo čuli kako je Amerika „obećana zemlja“ i „gde svi ostvaruju svoje snove“, i gde u velelepnom „Holivudu svako ima šansu da glumi“. Los Anđeles je zaista poseban grad, koji ima svoju lepotu i posebnost, ali najviše ga ljudi prepoznaju po Lejkersima (košarkaški NBA klub prim. aut.) i po znaku „HOLLYWOOD“ na planini Li, koji označava mesto najbogatije svetske filmske industrije. U početku znak je postavljen kao „Hollywoodland“ kao želja da se pospeši prodaja zemljišta i izgradnja skupocenih vila u toj oblasti, ali je nekoliko puta bio meta vandalizma i bivao rušen, da bi na kraju ostao samo prepoznatljivi natpis koji je u svoje ruke uzela filmska industrija i Amerika da se zna gde se snimaju najbolji (čitaj: najskupoceniji) filmovi. Inače svako slovo je visoko 14 metara, a ceo znak je dugačak 110 metara, a kad se pogleda iz daljine, čini mi se da je beogradski toranj na Avali ipak mnogo impresivniji. Vi procenite sami.
5. Sada slede dve, zaista neverovatne građevine, čije su arhitekte poginule ili „osakaćene“ na vrlo čudan način. Prva je Sagrada familija, remek delo Antonija Gaudija, crkva u Barseloni koja je, inače, još uvek u izgradnji. Naravno, i ona se nalazi na listi svetske baštine UNESKO-a, a zanimljivo je da je crkvu počeo da gradi arhitekt Fransesk de Paula Del Viljar, i to na kilometar i po udaljenosti od Barselone, ali je projekat u svoje ruke 1882. godine uzeo velepoznati, glavni stvaralac Barselone, Gaudi i sve promenio onako kako je on to želeo.
Gaudi je na ovom projektu radio čitavih 40 godina, i po sadašnjim predviđanjima crkva bi trebalo konačno i sveukupno da bude završena između 2026. i 2028. godine. Prema procenama iz Španije ovu crkvu godišnje u proseku poseti blizu tri miliona turista. Kada smo spomenuli pogibije na čudan način, zaista je ironično da je Gaudi poginuo upravo ispred ove, svoje crkve, pošto se gledajući svoje remek delo u izgradnji, vraćao unazad i tada ga je udario tramvaj! Ono po čemu je Sagrada familija takođe specifična je to što štrči kao „prelepi ožiljak“ u perfektno projektovanim blokovima Barselone.
6. Druga impozantna građevina sa tragičnim epilogom svog arhitekte je Hram Vasilija Blaženog koja se nalazi na Crvenom trgu u glavnom gradu najveće zemlje na svetu – Moskva, Rusija. Nema sumnje da je svakome ovaj Hram na pameti kada se spomene kako Moskva tako i Rusija, ali po određenim istraživanjima čak 50 odsto ljudi koji su čuli za ovaj hram, nisu znali kako se on zove niti po kome je dobila ime. Inače, reč je o jednom ruskom svecu. Izgradnju crkve naručio je car Ivan IV Grozni i trajala je samo četiri godine!
Prvobitna ideja je bila da se izgrade gusto zbijene kapele i da svaka bude posvećena jednom svecu na čiji je dan car dobio bitku, ali je na kraju sve spojeno u jednu veliku građevinu. Gaudi je poginuo od tramvaja, ali neimar Postnik Jakovljev nije poginuo, već je doživeo vrlo čudnu sudbinu, jer ga je, po legendi, car Ivan Grozni oslepeo kako nikad ne bi izgradio ovako lepu građevinu! Neverovatno je da ova crkva i po zimi, kiši, suncu ili snegu izgleda zaista … nemamo reči!
7. Verovatno ima vrlo malo osoba na ovom svetu koje nisu pogledalo prelepi crtani film rađen po priči Hansa Kristijana Andersena, Mala Sirena. Ali je zato broj ljudi koji nije video njenu bronzanu statuu u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu, zasigurno mnogo veći. Ovaj spomenik, koji je sada, posle 100 godina svog postojanja (jubilej proslavila 24. avgusta 2013. godine) postao simbol zemlje sa Jilanda visok je 1.25 metara, a celokupno, sa kamenjem ispod nje, oko četiri, i preživeo je mnogobrojne neprijatnosti tokom svoje istorije. Međutim, i dalje izgleda, kao i crtani film, zaista bajkovito.
Tokom svoje burne istorije, mala sirena je ostajala bez glave, ruke, oblivana je bojama, srušena u more, čak joj je oblačena i burka (u znak protesta ulaska Turske u EU, 2004. godine), ali je samo jednom napuštala „svoj grad“, i to 2010. godine kada je bilo izložena u danskom paviljnonu na izložbi u Šangaju. Iz blizine zaista izgleda prelepo, svako bi je poželeo, ali iz daljine… Uz dužno poštovanje, ništa posebno.
8. Koliko znate o Maloj sireni iz crtanog, toliko znate i o Las Vegasu iz raznih filmova i serija. Dobro je poznato da je u SAD zabranjeno kockanje sem u određenim saveznim državama i gradovima, a Las Vegas je jedan od njih i apsolutni je prvak u tome. U sebi ima Cezarovu palatu, Ajfelovu kulu, Keopsovu piramidu, sav sjaj i blještavilo ovog sveta, i „po legendama“, svako tamo može da se obogati.
Nalazi se među 5 najsposećenijih mesta u Americi, i za divno čudo, uopšte nije skup. Međutim, pored gomile zlata, kazina, bazena i ludog provoda, moramo da ga svrstamo u grupu zajedno sa Stounhedžom, Maunt Rašmorom i Mon Sen Mišelom jer, kao što rekosmo u naslovu, ako ga pogledate malo bolje, nalazi se u sred pustinje, i okolo ništa.
9. I za kraj smo vam, kao i prošli put, priredili jedno „neprijatno“ iznenađenje. U prvom delu to je bio Tadž Mahal, a ovog puta Kineski zid. Najveća građevina na svetu, duga skoro 9.000 kilometara (dobro ste pročitali, devet hiljada km!), visoka od 10 do 16 metara, široka osam metara, predstavlja ubedljivo najduži zid na svetu i ujedno najbolji odbrambeni objekat. Inače, pogrešne su tvrdnje kako se vidi sa Meseca. Vidi se iz satelita u orbiti, ali sa Meseca, ne.
Ovaj zid predstavlja svedočanstvo znanja, upornosti i umeća najmnogoljudnijeg naroda na Zemlji, i jedno od najprivlačnijih građevina i spomenika za turiste u svetu. Građen je neznatni broj godina i legende kažu da su u njemu sazidani i posmrtni ostaci nekih od građevinara koji su umrli u patnji od bola usred iscrpnog rada. Međutim, ono što se najmanje zna i što se retko ko zapita je: „KAKO SE ZAVRŠAVA KINESKI ZID?“ E, ovako…
Začuđujuće, zar ne? Ovakva građevina, a ovako se završi… U narednih nekoliko dana, predstavićemo vam i oko 20-ak najzanimljivijih činjenica o Kineskom zidu, tako da nastavite da nas pratite.
Danilo Grbović
){kind=link}