- Bambi (1942)
Iako je ovo možda najveći animirani film Volta Diznija mnogi roditelji ne dozvoljavaju deci da ga gledaju. Glavni razlog za to je uznemirujući trenutak u kojem metak pogađa Bambijevu majku. Bambijevo odrastanje je priča koja zauvek ostaje u sećanju svake odrasle osobe. Da, postoji nekoliko momenata tokom kojih je prikazana Bambijeva antropomorfna neodoljivost, ali ovo je zapravo iskonska priča o velikom životnom ciklusu u prirodi. U takvoj priči, u crtanom filmu u kojem životinje govore, fantazija, zapravo, ne postoji. Na samom početku susrećemo se sa zadivljujućim prizorom – šumom koja prerasta u pastoralnu dioramu okruženu velom misterije. Kulminacija u filmu, požar, najmoćnija je sekvenca svih Diznijevih filmova, jer situacija u kojoj Bambi treba ili da učini nešto ili da umre ga uči kako da zauzme mesto predaka.
- Kad vetar duva
Sneško Belić je postao glavna atrakcija na televiziji za Božić. Međutim, od njega je bolja još jedna adaptacija Rejmonda Brigsa. Kad vetar duva je simpatični miks različitih tehnika animacije u koju je umetnuto pet klipova. Film govori o Džimu i Hildi (glasove im pozajmljuje Džon Mils i Pegi Aškroft) dvoje penzionera blage naravi koji zadovoljno žive u svojoj besprekornoj kolibi u Saseksu kada sovjetski nuklearni napad uništava Britaniju. Džim i Hilda ostaju mirni i nastavljaju sa životom, ali njihova očajnička veselost ne može da ih spasi od radioaktivnog trovanja. Satira, koja u isto vreme izaziva i smeh i suze bavi se dobronamernošću i naivnošću starog para na zabavan način. Istovremeno, iz dela izbija bes koji Brigs oseća zbog nepravdi prouzrokovanih nuklearnim ratom. Ovo je remek-delo, ali ne preporučujemo da se gleda za Božić.
- Žuta podmornica (1968)
Obeležje pop art bajke u kojoj glavnu ulogu imaju Bitlsi je revolucija izazvana jednim filmom: preko noći je mejnstrim animacija, kojom je vladao Dizni tri decenije, postala ludački psihodelična. Na stranu to što je priča puna nadrealnih zamisli i postmodernih igara rečima, ovaj film deca mogu da vole i gledaju kao priču o obračunu bendova Fab Four i Blue Meanies. Ipak samo odrasli mogu da u potpunosti shvate eklektičnu, vizuelnu virtuoznost Žute podmornice, Piter Maksove doživljaje Peperlenda kao mesta iz snova, kao i zvukova Elenora Rigbija koji se pojavljuje na liverpulskoj sceni koja podseća na Vorholove slike.
- Grob svitaca (1988)
Ako ste raspoloženi da gledate fenomenalni, depresivni, anti-ratni film, onda nakon filma Kad vetar duva pogledajte Grob svitaca, koji govori o apokaliptičnom bombardovanju i paru nevinih koji se bore za opstanak. Ono što je najsumornije u ovoj izuzetnoj japanskoj priči je činjenica da su protagonisti dečak i njegova sestrica. Ovalnih očiju i sa izrazitim promenama raspoloženja, Seita i Secuko su likovi koje možemo da volimo kao i ostalu dečicu iz Studija Gibli. Međutim, oni se ne bore protiv duhova i demona koji su zaštitni znak Gibli studija, već ih užasi Drugog svetskog rata uništavaju. Prvo, njihov grad razaraju američki molotovljevi kokteli, a majka biva živa spaljena. Zatim, odlaze da žive kod bezosećajne tetke koja ih prezire. A nakon svega toga stvari postaju sve gore. Film koji je teško gledati, ali je neophodno pogledati ga.
- Valas i Gromit: Prokletstvo Zekodlaka (2005)
Nisu samo privlačne takozvana „glina tehnika“ (claymation) i činjenica da su reditelji Nik Park i Stiv Boks već je privlačna i ćaknuta priroda ove slepstik komedije. Kako bismo u potpunosti shvatili i cenili ovaj film potrebno je biti odrasla osoba koja barata mnogim referencama pop kulture. Dok gledamo Valasa, džandrljivog pronalazača, i njegovog psa Gromita, koji ne govori ali je mnogo pametniji od vlasnika, kako pokušavaju da spasu takmičenje ogromnog povrća iz čeljusti čudovišnog zeca, film vrca opuštenošću i apsurdom. Do kulminacije dolazi kada Gromit herojskim i komplikovanim manevrima graciozno i propulzivno, poput Indijane Džounsa, upravljajući letelicom spašava situaciju.
- Probuđeni život (2001)
Ričard Linklejter je najpoznatiji po svom ostvarenju Dečaštvo koje je pripremano dvanaest godina, ali čak i pre nego što je počeo rad na ovom projektu, psihodeličnim filmom Probuđeni život dokazao je da je smeo i originalan umetnik. Na granici između dokumentarca i drame, film predstavlja labavo povezane nizove razmišljanja o kvantnoj mehanici, neurobiologiji, reinkarnaciji i prirodi stvarnosti. Ako vam to nije dovoljno neuobičajeno, tim umetnika je rotoskopirao sloj živih snimaka preko vrha video snimka. Neki cinici bi rekli da se kiselina kao vizuelno sredstvo koristi kako bi se pažnja gledalaca održala u slučajevima kada teorije odu previše daleko i postanu pretenciozne. Međutim, vrtoglavica u sobi ogledala ilustruje glavnu ideju filma, a to je ideja da je svet oko nas možda samo san.
- Persepolis (2007)
Na prvi pogleda se čini kontradiktornim da živ i zanimljiv animirani film može da se bavi istorijom na tako ozbiljan način. Nakon što pogledate grafičku novelu Marjane Satrapi o njenom odrastanju u Iranu pre, tokom i nakon islamske revolucije 1979. godine, teško će vam biti da zamislite da se animacija može koristiti u bilo koje druge svrhe osim za prikazivanje ozbiljnih tema. Film oživljava namerno ravnu, monohromatsku eleganciju Satrapinog vizuelnog stila. Međutim, ništa nije crno ili belo kada je reč o njenom karakteru: ona je večiti buntovnik i to ne samo protiv režima u Iranu, već protiv razmaženih stranaca koje sreće u Francuskoj i sopstvenog nemira i skepticizma. Rezultat borbe je istovremeno tragičan i ohrabrujući bar ako posmatramo sa dečje tačke gledišta.
- Trojke iz Belvila
Veličanstveni i ekscentrični debitantski film Silvejna Kometa prkosi svakom opisu. Nadrealana, u suštini francuska avantura sa mnogo melodija koje nas navode da cupkamo i skoro bez dijaloga, film Trojke iz Belvila prikazuje malenu staricu koja prelazi Atlantik u pedalini, dvojicu identičnih mafijaša koji otimaju biciklistu Tur de Fransa i tri pevača koji za večeru love žabe uz pomoć dinamita. Ovo je vragolasta komedija puna radosti, a opet ima mračnu primesu melanholije i užasa. Prelepi crteži nacrtani i obojeni rukom uz pomoć najsavremenije digitalne tehnike uobličeni u film teku glatko. I dok je ovo vrsta nostalgične počasti Džozefini Bejker, Žaku Tatiju, Maku Flečeru i drugima, ništa slično nismo videli do sada.
- Fantastični gospodin Lisac (2009)
Ves Anderson ubrizgava ironiju direktno u vene gledalaca. Ovaj film je jedna od najvećih ironija u njegovoj karijeri. Kada je pretvorio dečji roman Roalda Dala iz 1970. Godine u animirani stop motion, film je postigao više uspeha od njegovih akcionih filmova. Veći deo filma deca neće shvatiti, na primer šalu o nepokretnoj imovini ili činjenicu da gospodin Lisac, kojem je Džordž Kluni pozajmio neodoljivo vragolasti glas, ima želju da objasni da krade živinu zato što je „divlja životinja“. Fantastični gospodin Lisac postaje glavni lopov iz podzemlja i obeležje lažne štedljivosti. Razdragani pokreti i kolutovi dima koji podsećaju na pamučne loptice su elementi koji čine da film izgleda stvarno.
- Čiko & Rita (2010)
Cigare, piće, rasizam, džez… su četiri brige odraslih koje pokreću film Čiko i Rita. Peti element je seks. Ovo ne znači da je španska romansa, nominovana za Oskara, pornografski film, već da je jedini crtani film koji javno priznaje da dvoje odraslih ljudi koji se privlače voljno svlače odeću jedno drugome. Jedan od tih odraslih je Čiko, ambiciozni i talentovani pijanista sa Kube. Druga osoba je Rita, pevačica, koja ga očarava savršenom figurom i glasom punim žudnje. Film je animacija osmišljena tako da podseća svojim jasnim, svetlucavim linijama na knjige za decu. Prati uspone i padove dvoje ljubavnika od četrdesetih godina prošlog veka u Havani do pedesetih godina u Njujorku, ali i ono što se događalo nakon toga. Životi protagonista su posvećeni muzici, ali od trenutka kada Čiko čuje Ritu kako pevuši Besame Mucho u žutoj haljini, nema sumnje u to da im još nešto pada na um.
Prevela: Radmila Aleksić
IZVOR: http://www.bbc.com/culture/story/20150617-ten-animated-films-for-adults
