Zašto je mikrobilog bolji od geometra, a bravar od veterinara?
„Ako hoćete da budete uspešni, vrlo je jednostavno – treba da znate šta hoćete da radite, treba da volite ono što radite, kao i da verujete u ono što radite.“ – Vil Rodžers
Jeste li se nekad zapitali koji oglasi ukrašavaju bandere (sami birajte naglasak) u Beogradu u ovom prazničnim danima?
Pera keramičar – vrlo povoljno, časovi gitare za početnike (rock, pop, blues), Kičma je važna! – doktor Stevan ispred privatne poliklinike, Neka vaša vrata budu dugovečna – Stanko stolar, kombi prevoz – najjeftinije u gradu, Naučite nemački – dva časa po ceni jednog, profesor nemačkog, matematika i nacrtna geometrija – cena po dogovoru, Miša vodoinstalater – uvek na usluzi, časovi informatike za srednjoškolce i studente, Krečenje, gipsarski radovi, termoizolacije i fasade, brzo, jeftino i kvalitetno – Darko moler…
Odbljesnula je na mnogim banderama preporuka Željka keramičara o postojanosti njegovih ruku dela iscepana, doduše, vetrom i kišom usled nepostojanosti hartije. Svetlucaju po danu, ali ne i u mraku telefonski brojevi fizičara i hemičara preko kojih dolazimo do naročito poželjnih cena za njihove profesorske usluge. I geometara vrline su očigledne, sijaju na banderama oko Vukovog spomenika, a eno ih i na Miljakovcu, Mirijevu i Novom Beogradu. Obradujte svoje mališane, savetuju Blagoje i Andrej, koji izrađuju po meri i želji interesantne komade nameštaja.
Vrlo je važno da izaberemo posao kome ćemo se nesebično predati, kome ćemo svesrdno ponuditi da nas obuzme; dok nas milina obliva, a sam rad ispunjava, lično zadovoljstvo će na sve strane da se emituje, pa čak i da preliva…
Sve profesije (u granicama moralnih i društvenih normi, treba li naglašavati?!) zaslužuju podjednako uvažavanje. Probajmo da zamislimo jedan dan bez pekara, molera, trgovca, profesora, zdravstvenog radnika, frizera, stolara, ratara, vatrogasaca, sportiste, krojača, menadžera i stručnog konsultanta (volim te što zvuče), novinara, farmaceuta, automehaničara, inženjera mašinstva ili elektrotehnike, kuvara, bravara, turističkog tehničara, konobara, pravnika, obućara, komunikologa, dizajnera, astronauta, šumara, psihologa, policajca, arhitekte, taksiste i bankara, filozofa, mikrobiologa, veterinara… Ne možemo mi ni bez umetnika, neodoljiva i neumoljiva subjektivnost primorala me da najslađe za kraj ostavim.
U novoj godini, u koju uđosmo sa banderama okićenim pomenutim oglasima, predlažem da se borimo za ideju i shodno tome pođimo od onoga što bi bilo idealno.
Idealno bi bilo da svako bira zanimanje koje najviše odgovara njegovim sposobnostima i naklonostima, u kome će punoća njegovih vrednosti najviše doći do izražaja. „Drugarica moje tetke zajedno sa strinom moga tate želela bi da postanem doktorka, a ja samo mogu da se divim emotivno stabilnim lekarima koji skoro svakog dana savesno i odgovorno odlaze na posao, predano upijajući svako zrnce vrle nauke. Ja to ne bih mogla. Skidam kapu onom frizeru, ja ne umem ni fen u ruci da držim, a tek onoj ekonomistkinji koja je toliko dobro ovladala materijom za mene kompleksnom i potpuno nepristupačnom.“
Svi za nešto jesmo i za nešto drugo nismo. Hajde da se opredelimo za zanimanje prema ličnim motivima i vrlinama, u čijem obavljanju ćemo se osetiti srećnim, a onda ćemo zasigurno tu radost i satisfakciju projektovati i na produkte svoga rada.
Ne sputavajte nikako ni svoju višestranost, uobičajenije i isključivije nazvanu svestranošću, naći ćete načina da radite i na njoj, gde je volje, tu je i uspinjanja po željenim lestvicama.
Uhvatismo se bandera k’o pijan plota, ali neophodne su nam da bismo pristupili drugom idealu bez kog nećemo u novu godinu.
Dakle, idealno bi takođe bilo da se svako zanimanje jednako materijalno vrednuje. Isticaće nekad neki hirurg da je studirao i trudio se, žrtvovao toliko godina, vratiće se da bi podigao i predočio nam svaki trn s pređenog puta kako bi nas ubedio da zaslužuje veću naknadu od tamo nekog „samo profesora“ muzičkog.A ti, doktore, učio si i studirao zbog sebe, razvijao si sebe, ulagao u sebe, srećan si jer se baviš zanimanjem koje voliš, pa neka i autolimari i rudari ubiraju plodove svoga rada i truda; svako će dobiti koliko je dao, koliko je sebe dao. Ne može se u nesrećnom okruženju srećan biti, pojedinče.
U novim godinama želim da ni Branko taksista, niti Mile – profesor fizike, niti Slavica – psihoterapeutkinja nemaju potrebu da krase bandere ponudama svojih umeća, već da svi budu podjednako cenjeni u svome poslu koji strastveno obavljaju, a samim tim i odgovarajuće nagrađeni.
Poželeo je ostvarenje ta dva ideala čovek s koferom u ruci koji se zaustavljao pored beogradskih bandera ne bi li pronašao stan za izdavanje, ali malo je isplivalo oglasa takve prirode, kao što ste izvoleli videti.
Srećna vam i radna Nova godina! Nego, molimo sve da nam javljate kako je po vašim mestima, kakvi se ukrasi ovih dana ističu na vašim lokalnim banderama…
Ivana Dragićević
