Džulija Fulerton – Baten je fotograf čije fotografije oživljavaju priče dece koja su odgajana od strane životinja. Ideju za ovakav projekat je dobila čitajući knjigu „Devojka bez imena“, priču o petogodišnjoj Marini Čapman koja je živela sa majmunima. Svi znamo za priču o Mogliju i njegovoj avanturi u džungli, ali ova deca pronađena su u neljudskim uslovima i njihovi životi su govorili o dubljem društvenom problemu današnjice.
Rusija 1998. godine – Ivan Mishukov
Deca u ovim pričama su napuštena od strane svojih porodica, zapostavljena od strane društva i jedini njihov cilj bilo je puko preživljavanje. Ivan je pobegao od kuće kada je imao samo četiri godine. Hraneći se ostacima hrane koju je nabavljao čopor divljih pasa uspeo je da postane deo njihove grupe, a zatim i vođa čopora. Ova veza sa psima je bila mnogo prisnija od bilo koje veze koju je ostvario sa ljudima. Ivan je pronalazio hranu i delio je sa čoporom, a oni su mu dozvoljavali da spava sa njima tokom hladnih ruskih noći. Živeo je na ulici dve godine pre nego što je odveden u dom za nezbrinutu decu.
Fidži 1978. godina – Sujit Kumar
Ovaj dečak je imao osam godina kada su ga ljudi pronašli na putu okruženog kokoškama. Poprimio je sve manire životinja kojima je bio okružen. Sujita su roditelji zaključavali u kokošinjac i nakon njihove smrti deda je nastavio da ga „čuva“ na istom mestu.
O Kumaru i njegovoj rehabilitaciji i društvenom osposobljavanju se brinula socijalna radnica koja ga je spasila iz surovih uslova u kojima je živeo.
Ovakve priče su razlog za pokretanje mnogih inicijativa za poboljšanje dečijih prava kao i za podizanje svesti o položaju dece u svim krajevima sveta, zato što primeri Ivana i Sujita nisu jedini koji govore o tome kako zbog nedostatka ljudskog kontakta i samilosti deca pronalaze zaštitu i utehu među životinjama.
