Da nije bilo rata – Devetog maja je obeleženo 70 godina od završetka Drugog svetskog rata. Maj je protekao i u znaku nove saradnje najstarijeg ruskog pozorišta Teatra Volkov i Beogradskog dramskog pozorišta. Ova dva događaja su se spojila u jedan 26. maja u Ruskom domu gde je izvedena predstava „Nije se vratio iz boja“.
Sedamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata u Beogradu se na sceni pojavljuju mlade devojke iz Rusije koje predstavu započinju pesmom Tamo daleko pevajući je besprekornim glasovima naizmenično na ruskom i na njima nepoznatom srpskom jeziku. Nakon ove pesme kojom su članovi Teatra Volkov želeli da pozdrave svoje domaćine, nižu se pesme od kojih se sastoji njihova predstava. Na sceni se smenjuje dvadesetak glumaca, pevača i muzičara i pevaju autorske bardovske pesme o Drugom svestkom ratu koje su uglavnom nastajale šezdesetih godina. Ove pesme se pevaju uz akustične gitare i harmoniku i pokreću emocije i suze čak i kod onih koji ne razumeju jezik. To nisu „zvanične“ ratne pesme vođene politikom već lične priče o ljudima koji su preživeli ili nisu preživeli rat. Sudbina običnog čoveka mora da vas dotakne bez obzira kojoj ideologiji ili naciji pripadate. Kako stihovi jedne pesme kažu: i lenjingradska i nemačka deca crtaju rat, a ja im želim da zajedno pevaju i nikada više ne pucaju jedni na druge.
Uz gitare i hamoniku, devojke i mladići su pesme pevali horski, u duetima, pojedinačno ili u manjim grupama a svaku pesmu nisu samo savršeno otpevali već i mimikom odglumili. Između pesama se čulo kako jedan od glumaca čita koliko ljudi koje nacionalnosti je poginulo u Drugom svetskom ratu. Kroz pesmu je publika upoznala mladiće poginule u ratu, drugove koji su nasmejani ispred starog foto-aparata ali ipak svesni da je to možda njihova poslednja zajednička slika, decu koja pitaju zašto je moralo doći do rata i ljude koji se mnogo godina posle pitaju kako bi njihov život izgledao da rata nije bilo. Sve pesme su protkane ljubavlju, ne samo prema svojoj zemlji, već pre svega ljubavlju prema prijateljima, porodici, majci, devojci, deci, a sve njih je rat razdvajao jedne od drugih.
Poruka je jasna: Rat je ljudima uništio živote i takvo zlo se ne sme ponoviti. Sa tom idejom je predstava i nastala jer po rečima članova čuvenog pozorišta Volkov, ako pamtimo kakve tužne stvari su se dešavale u ratu, nećemo dozvoliti da se to ponovi. Predstavu su napravili mladi za mlade jer se ljudi njihovih godina nisu vratili iz rata. Bardovske ratne pesme su emotivne i potresne zato što oni koji ih pevaju predstavljaju one koji su u ratu poginuli i one koji su ih tamo ispratili. Publika je stojeći aplaudirala 15 minuta sa suzama u očima a učesnici su bili iznenađeni ovakvim reakcijama i ponavljali su: Spasibo.
Poruka mladih iz svih krajeva sveta je ista: Rata ne treba da bude. Mladi umetnici pozorišta Volkov su 70 godina nakon pobede nad fašizmom na najbolji način pokazali zašto je svaki rat izgubljen bez obzira na kojoj strani se nalazite.
