Beograd, Srbija. Mesto gde je Ejmi Vajhaus poslednji put stala pred publiku.
Pozorišna predstava “Back to Amy”, u režiji Vojislava Arsića, je način da podignemo spomenik Ejmi Vajhaus. To je ujedno spomenik njenom stvaralaštvu, ali i opomena svima nama.
Pozivamo sve koji se osećaju kao fanovi Ejmi, da se prijave i učestvuju u dokumentarnom stvaranju predstave “Back to Amy”.
Prijavite se OVDE, a rok za prijavu je 10. maj 2017. godine.
Tema koja nas sada zanima je Ejmi Vajnhaus: fenomen njene popularnosti, kao i životna priča ove umetnice kao pop-kulturni mit, novovekovna tragedija, ali i povod za širu društvenu debatu o problemima mladih, koji ih dovode do različitih oblika autodeskruktivnog ponašanja. Ovo je dokumentarni, autobiografski izraz o tome zašto je volimo, zašto se poistovećujemo sa njenim pesmama i pitanjem: jesmo li od nje nešto naučili?
Zbog toga, našu predstavu baziramo na dokumentarnom materijalu, proisteklom iz istraživanja i radionica sa Ejminim fanovima i mladim umetnicima iz Beograda. Tokom radionica, postavljaćemo pitanja: šta za naš simboliše Ejmi, da li se i u kojoj meri positovećujemo sa njenim likom, u kojim životnim prilikama slušamo njene pesme, šta je ona značila za svakog za od nas?
Baveći se svojim sećanjima i razmišljanjima o Ejmi, želimo da preispitamo: u čemu je fatalna privlačnost autodestrukcije? Šta se desi kada se lični problemi tretiraju kao senzacija? Ima li Ejmina tragedija katarzički potencijal? Može li se stvarati umetnost, bez bola? Da li je bol osnovni sastojak umetničkog dela? I najzad: zašto toliko volimo tuđi bol?
Da li je čovek sam sebi najveći neprijatelj?
Da li smo voleli Ejmi više nego što je ona volela sebe?
Da li smo je voleli baš zato što se nije volela?
Šta je nova tragedija, šta je tragičko i tragetsko u 21. veku?
Čega se plašimo? Koga sažaljevamo? Hoće li biti katarze?
