Šta je to zapravo sreća? Bezbroj je događaja, reči, slika koje u nama mogu da probude tugu ili da nas nateraju da se smejemo do suza. Međutim, svako od nas različito se nosi sa izazovima koje im život donosi. Svakodnevno viđamo ljude koji su duboko nesrećni, bez obzira na to što imaju priliku da zaista iskuse život na pravi način i u njemu uživaju.
Sa druge strane, mnogo je i onih ljudi koji, iako suočeni sa nebrojano mnogo problem, uspevaju da zadrže osmeh na licu. Zašto smo srećni? Zašto nismo? Ako nismo, da li nešto možemo da uradimo?
Sproveden je veliki broj istraživanja koja su kao osnovni cilj imala otkrivanje razloga zbog kojih smo srećni. Na iznenađenje mnogih, jedan od osnovnih faktora koji određuje naš odnos prema životu i koji presudno utiče na to da li ćemo bezbrižno utonuti u san skoro svake večeri jesu naši geni. Dakle, slobodno možete zahvaliti svojim roditeljima ako ste srećni. Ako niste, onda ih slobodno možete izgrditi. Pored dobre ili loše, odnosno srećne ili nesrećne genetike, našu sreću bitno određuju i ljudi koji nas okružuju. Tako, sprovedeno istraživanje pokazuje da su ljudi koji su u braku, u proesku, srećniji od ljudi koji nisu. Ono što je posebno interesantno, jeste i to da zajednički život sa voljenom osobom, neće doprineti sreći u tolikoj meri, ukoliko osobe nisu u braku. Dakle, izgleda da potpis na papiru i prsten na ruci ipak znače mnogo više nego što često mislimo. Velika porodica i širok krug iskrenih prijatelja čine da se osećamo kao najsrećnije osobe na svetu.
Da li je Desanka Maksimović u pravu kada kaže da je sreća lepa samo dok se čeka? Izgleda da ne. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji žele više od onoga što imaju, odnosno oni koji čekaju svoju sreću, manje srećni od onih koji uživaju u onome što imaju, koji uživaju u sreći u trenutku kada se ona događa. Ipak, bilo bi veoma pogrešno pomisliti da ne treba da stremimo ka nečem većem i da ne treba da želimo više. Treba da želimo više, da se više trudimo i da stalno pokušavamo da naučimo nešto novo, ali nikada ne smemo prestati da cenimo ono što imamo. Istraživanja pokazuju i da su pripadnici Y generacije nesrećni u poređenju sa pripadnicima mlađih i starijih generacija, upravo zbog toga što imaju neralno visoka očekivanja u pogledu budućnosti, zbog čega se osećaju poraženo kada shvate da život nije ono što su oni od njega očekivali.
Filantropija, u bilo kom obliku, čini da budemo srećniji. Neizmerno je lep osećaj kada učinimo nešto dobro za druge ljude, bez obzira na to o kome je reč. Oni koji to ne rade, svakako bi trebalo da pokušaju. Moguće je da će im se svideti. Novac, atraktivan izgled i inteligencija, iako, po mnogima bitni faktori za sreću, prema istraživanjima nisu tako visoko pozicionirani. Neće nam biti uteha ako mislimo da smo nesrećni jer smo pametni, pa zato ozbiljnije pristupamo problemima u životu ili bolje procenjujemo ishode loših opcija. Ne, nismo. Ili možda jesmo, ali svakako to nije razlog što smo srećni ili nesrećni.
A na kraju, da li iko od nas može da bude konzistentan po pitanju svoje sreće. Ako nas neko danas pita da li smo srećni, odgovor se bitno može razlikovati od onog koji smo dali juče ili onoga koji ćemo dati za dva sata ili za samo deset minuta. Da li uopšte možemo, u bilo kom trenutku, da budemo svesni svoje sreće ili nesreće?
