Markov svet #19
Narednih nekoliko dana Sajmon i ja postali smo dobri prijatelji. Bezbroj puta mi se desilo da neko ko mi se na početku nije svideo, kasnije postane osoba koja mi znači, tako je bilo i ovog puta.
U Beogradu je uveliko vladala jesen, dok se u Barseloni leto još zadržalo.
Mnogo informacija, opijanja, izveštaja i hedfakera kasnije, stigli smo do pretposlednjeg dana.
Sajmona su probudili talasi i pogledavši mamuran na sat, pomislio je da se uspavao.
Prišao je krevetu i drmanjem me probudio.
– Hej,još koliko traje doručak? – pitao me je nervozno, očekivajuci da će dobiti brz odgovor
– Pet minuta – Odgovorio sam mu komirano,ni ne pogledavši na sat
U sledećem trenutku čuo sam glasne korake i vrata koja su zalupila.
…
Malo kasnije, probudila me je glasna muzika na televizoru.
Ašilda je ležala na Sajmonovom krevetu i čuo sam da se neko tušira u kupatilu, verovatno Sajmon.
– Šta ćeš ti ovde ? – Pitao sam Ašildu ,trljajući oči.
– Oh, da li se to uspavani Sibirac konačno probudio? Više nisi samo pička,sad si i lažov.- Rekla je Ašilda i zbunila me.
– Ne razumem ? –
– Slagao si Sajmona da se doručak završava,mučenik se zaleteo u salu, udario u sto sa voćnim jogurtom i voćem, sve se prosulo po njemu i podu. Možda će one kajsije moći da spere sa sebe,ali onu sramotu nikada – Rekla je i nasmejala se.
– ‘Aj izadji iz sobe – rekao sam Ašildi, koja je ustala, pokazala mi srednji prst i otišla.
-Sajm , jesi li ok? – Lupao sam Sajmonu na vrata kupatila
-Ma jesam , ne brini ništa – Rekao je i otvorio vrata kupatila, koje je bilo u pari.
-Nemoj da se ljutiš,molim te. Nisam ni gledao na sat, znaš kakav sam kad se komiram , nisam te namerno slagao, izvini.
-Ma ok je, Džouk, ne ljutim se -Rekao je Sajmon i zagrlio me.
Poslednji dan proveli smo svi zajedno na plaži i krenuli na večeru.
-Hoćeš posle večere sa mnom da pokupujem još neke poklone? – pitao sam Sajmona.
-Ok – Rekao je Sajmon dok se davio u morskim plodovima.
Ašilda me je nervozno gledala dva stola od nas i nešto šaputala drugarici pored.
– Ova narkomanka me ne podnosi izgleda – Dobacio sam Sajmonu
-Da, da – Rekao je Sajmon – I meni se tako čini.
Tonu hrane kasnije, izašli smo iz sale, uleteo sam u lift ,dok je Sajmon ostao ispred.
– Hej ,Džouk, ne mogu sa tobom, izvini, ići ću do plaže, želim da budem malo sam.
– Ok – Zbunjeno sam mu rekao.
…
Vraćao sam se u sobu posle kupovine i video Ašildu kako se šeta po našem hodniku.
Ušao sam u sobu ,a nekoliko minuta kasnije, za mnom je ušao i Sajmon.
– Što se ona narkomanka Ašilda motala po našem spratu, zar ona nije na spratu ispod?
– Nemam pojma – Odgovorio mi je Sajmon – Laku noć, avion mi poleće u sedam ujutru.
– Laku noć, druže – rekao sam Sajmonu.
Sajmon je,nekoliko minuta kasnije, zahrkao. A ja sam razmišljao o Londonu.
Kako je život promenljiv. Do juće gledaš jedan put i jednu stazu,u jednom trenutku samo ti se bljesak Sunca prelomi preko očiju i to je odjednom drugi put.
Novi ljudi, novi ciljevi, nove želje. Sve se menja iz dana u dan. Juče voliš jednu osobu , danas drugu, sutra neku treću.Tako je promenljiv da se ponekad uplašim hoću li uspeti da … se pokupim sa svi promenama koje se dešavaju.
…
Alarm me je probudio u sedam,spremio sam se za transfer do aerodroma i pročitao poruku koja mi je ostavljena na krevetu.
– Ortak,nisam hteo da te budim. Srecan ti put i vidimo se za koji mesec,svideće ti se London,ne brini.
Sajmon
Nekoliko minuta kasnije, u autobusu do aerodroma , razmišljao sam o Sajmonu, Londonu, i tome kako je sve prošlo i bolje nego što sam očekivao. Nije više bila bitna ni ekonomija , ni ponuda. Iskustvo je nešto najbolje što čovek može da ima.
Proverio sam kako stojim sa finansijama na kartici posle kupljene vode i grickalica.
-Jedan evro i dvadeset centi.
Sranje.
Dobro, dva i po sata do Beograda, imam dinare, novac mi ni neće biti potreban.
…
Stigao sam na aerodrom i otišao da se čekiram.
Nije bilo gužve.
-Izvinite, gospodine, nešto nije u redu sa Vašim letom, idite do šaltera naše kompanije, možda će Vam oni pomoći. – Rekla mi je meleskinja na šalteru.
Klasika. Nisam se mnogo potresao, lutao sam po španskom aerodromu i milion godina kasnije, našao šalter kompanije sa kojom ću leteti.
– Izvinite, nešto nije u redu sa letom, da li možete da proverite ? – Pitao sam puniju, crvenokosu ženu na šalteru.
-Naravno, momenat… – rekla je i proverila na kompjuteru – Vaš let je pomeren za 19.decembar u 17.20 časova.
Zbunjeno sam je gledao i ubeđivao da je u pitanju greška.
Seo sam i video da imam pola sata besplatnog interneta i odmah poslao organizatorima mejl. Počela je da me hvata panika. Sat i po do leta.
Organizatori nisu odgovarali i odlučio sam da se opet vratim na šalter.
– Izvinite, da li mogu da vratim svoj let? – pitao sam crvenokosu ženu
– Možete… to vam je .. – kucala je nešto na kompjuteru i rekla – 235 evra –
Rekao sam joj ok i vratio se da sednem. Sat i petnaest minuta do leta.
Moraću sam da platim. Moraću da zovem svoje. Nisam znao da li će se javiti, da li ću uspeti da im objasnim šta se desilo.
Dok sam razmišljao, poslao sam besan mejl organizatorima i odlučio da proverim koliko imam kredita.
-30 dinara.
Imaću za jednu poruku.
Kome da je pošaljem?
Miki
Poslao sam Mikiju šta se desilo, šta mi treba i broj računa, i preostalo mi je samo da čekam. Sat vremena do leta.
Odjednom mi se slošilo. Napolju je počela kiša, ljudi su po aerodromu jurili, a ja sam se pošteno ispovraćao u toaletu.
Miki nije odgovarao,a ja sam bio bez kredita.
Odlučio sam da se ponovo vratim na šalter i saznam ko mi je i kada promenio let.
– Let Vam je promenjen juče u 20.10 časova – rekla je crvenokosa.
-Ašilda. -Rekao sam naglas – Juče, kad sam je sreo u hodniku.
-Molim?
– A da li možete da mi kažete ime osobe? – Pitao sam je da bi dobio potvrdu.
– Da li znate ko je Sajmon Bel? – upitala me je crvenokosa žena i gledala moje šokirano lice.
– …Da .. moj prijatelj – Rekao sam joj
– Bivši prijatelj, definitivno. Rekla je tužno crvenokosa žena.
Petnaest minuta do leta.
Poslednje sekunde slobodnog interneta iskoriistio sam da Sajmonu pošaljem poruku.
-Zašto si to uradio? Hteo si da se našališ ili šta?
U tom trenutku, stigla mi je poruka da mi je novac legao na račun.
Miki. Najbolj prijatelj na svetu.
A da li ti imaš nekoga na koga ćeš uvek moći da računaš ? Nekoga ko će ti držati glavu dok povraćaš? Ili ti dati poslednjih četiristo dinara iz džepa?
Zatim i poruka od MIkija.
– Izvini, spavao sam, uplatio sam ti odmah, javi se kad stigneš
Po milioniti put, vratio sam se na šalter.
– Izvinite, ali nećete stići na ovaj let za Beograd. – rekla mi je crvenokosa.
– U redu, kad je sledeći?
– Za nedelju dana – saopštila mi je žena.
Nekoliko trenutaka kasnije ,stajao sam ispred table sa letovima… Budimpešta. Zagreb. Sofija. Bukurešt…
-Tetka – rekao sam sebi u bradu i poslednji put, vratio se na šalter.
– Jedna karta do Beča,molim Vas. -Rekao sam crvenokosoj teti.
…
Dva i po sata kasnije, sletevši na bečki aerodrom, seo sam u Mek i čekao tetku.
Telefon mi je nahvatao vajrles i video sam poruku od Sajmona :
-Zato što hoću da me mrziš kao što ja mrzim tebe.
