Čovek koji je trčao protiv raka

Teri Foks je verovatno jedna od najinspirativnijih osoba koje su hodale ovom planetom. Ovo je njegova priča.

Teri je bio jedan od onih „holivudskih“ srednjoškolaca. Bio je aktivan sportista sa izgledima za profesionalnu košarkašku karijeru. Međutim, 1977. godine  u osamnaestoj godini života Teriju je dijagnostikovana retka vrsta raka kostiju. Kako bi spasli život tinejdžeru, doktori su se odlučili na amputaciju desne noge. Operacija je obavljena uspešno, a mladić se brzo oporavljao.

Teri je nakon amputacije podrgnut hemoterapiji. Njegov mladi organizam sjajno se nosio sa nedaćama koje nosi ova okrutna bolest. Kako bi primao hemoterapiju dolazio je u lokalnu bolnicu. Tu je video da se ne oporavljaju svi od raka. „Bolovi koje ja trpim nisu ništa naspram bolova ljudi koji leže u tim bolničkim posteljama“ rekao je tada Teri svojim roditeljima.

Odlučio je da mora nekako pomoći drugim obolelima. Želeo je da im bude podrška, da dokaže da je sa rakom moguće boriti se. Sportista i borac od malena odlučio je da krene na epsko putovanje. Želeo je da pretrči svoju domovinu, Kanadu, od istoka ka zapadu. Svoju epopeju nazvao je simbolično – „Maraton nade“.

Plan je bio da Teri svakodnevno pretrči 42 kilometra, a njegov cilj je bio da „Maraton nade“ sakupi 24 000 000 dolara, tj da svaki Kanađanin donira jedan dolar fondaciji za borbu protiv raka. Tako je Teri 12. aprila 1980. godine počeo da trči. Njegova borba ispočetka proticala je u tišini. Međutim, nakon nekoliko nedelja, javnost i mediji pokazali su interesovanje za Foksovu trku života.

Ubrzo su počele da stižu donacije, a Teri je na svom putu dobio i saputnike. Širom Kanade, maratonci su se masovno priključivali momku koji trči bez jedne noge. Za kratko vreme on je postao simbol humanosti i izdržljivosti.

Pročitajte: Kako je Vargas Ljosa šamarao Markesa?

Trčanje je svaki dan postajalo napornije i bolnije, ali Teri nije želeo da odustane. „Ljudima u klinikama za rak širom sveta potrebni su ljudi koji veruju u čuda. Ja nisam sanjar, i ne mogu da kažem da ću svojim trudom doći do konačnog leka za rak. Ali, ja verujem u čuda. Moram da verujem“ bile su Terijeve reči koje su odzvanjale Kanadom.

Nakon 143 dana trčanja i 5373 pređena kilometra Foks je morao stane. Tokom nekoliko poslednjih dana, osećao je tegobe prilikom disanja. Javio se i užasan kašalj. Na medicinskom pregledu ustanovljeno je da je rak zahvatio i pluća. Maratonac je bio primoran da prestane da trči. Bilo je vreme za još jednu veliku bitku.

Rak je bacio Terija u postelju, ali njegov „Maraton nade“ je i dalje trajao. Njegova priča inspirisala je celu državu. Stizale su donacije od građana, kompanija, čak i od same države. Početkom juna 1981. godine Teri je ispunio svoj cilj. Uspeo je da sakupi 24 000 000 dolara. Samo nekoliko nedelja kasnije, 28. juna spiker na državnoj televiziji objavio je da je Teri Foks izgubio bitku sa rakom. Smrt ovog nesvakidašnjeg momka uticala je na kompletnu državu. Po odluci vlade, sve zastave spuštene su na pola koplja i proglašeni su dani žalosti.

Međutim iako je Teri preminuo, „Maraton nade“ je i dalje živeo. Već u septembru mesecu iste godine, održana je trka posvećena Foksu. Više od 300 000 ljudi trčalo je u njegovu čast. Ta trka postala je tradicija i održava se svake godine. Do danas fondacija „Maraton nade“ sakupila je više od 700 000 000 dolara i nastavlja svoju borbu protiv raka.

A šta mi možemo da uradimo? Za početak da počnemo da verujemo u čuda. Moramo da verujemo u čuda.