U Republici Srbiji u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen ovim zakonom. Koliko su danas ravnopravna ova pisma?
Sigurno se sećate kada ste u osnovnoj školi učili o počecima slovenske pismenosti i Ćirilu i Metodiju. Njihova delatnost je ostavila neizbrisiv trag u kulturnoj istoriji slovenskih naroda. Ćirilica i latinica pripadaju porodici alfabetskog pisma koje je proisteklo iz grčkog alfabeta. Danas se oba upotrebljavaju u Srbiji, ćirilica skoro milenijum, a latinica jedan vek.
Položaj čirilice u Srbiji
Ipak, ćirilica i latinica nisu u istom položaju. Novi trendovi u kulturi i komunikaciji pokazuju da je ćirilica znatno potisnutija. Poruke i mejlovi pišu se latinicom, kao i različiti tesktovi na sajtovima. Ćirilica je najugroženija u javnoj sferi.
Skoro na svim televizijskim kanalima se upotrebljava latinica, što se uočava na prevodima filmova i serija. Hiljade knjiga, časopisa, novina, publikacija napisano je na latinici. Izdavači takav postupak pravdaju time što će delo biti dostupnije i čitaocima okolnih zemalja.
Da li treba spomenuti i natpise prodavnica i radnji? Gde god da se osvrnemo, svuda je latinica. Teško ćemo danas naći natpis ispisan ćirilicom.
Kada popunjavamo neki dokument, trebalo bi da ga popunimo onim pismom kojim je pisan. Nikako nije dozvoljeno mešanje jednog i drugog. Autori Pravopisa koji je izašao 2010. godine napominju da u ćiriličkom tekstu ne treba da stoje strana imena i strane reči u izvornom obliku, već ih treba prilagoditi.
U našem jeziku može doći do zabune kada se neke reči napišu latinicom. Da li se kaže injekcija (injekcija), konjunkcija (konjukcija), nadživeti (nadživeti), Tanjug (Tanjug). Oni koji pišu neće pogrešiti, ali šta sa onima koji čitaju? Ispravno je samo injekcija, konjunkcija, nadživeti, Tanjug. Dr Milan Šipka je predlagao usavršavanje srpskog latiničnog pisma gde bi, kao kod ćirilice, jedno slovo odgovaralo jednom znaku. Tako bi se izbegle navedene greške.
Nepravda prema ćirilici ogleda se i u tome što nas prilikom slanja poruka košta više. Za pisanje jednog ćiriličnog slova neophodno je deset karaktera. U kompanijama kažu da i ćirilica i druga nestandardna pisma zahtevaju više podataka za prenos.
Drugi nacionalni domen Republike Srbije jeste ćirilički internet domen .srb. Pojedinci i ustanove i u tom slučaju imaju mogućnost izbora ćirilice ili latinice.
Pablo Pikaso se prilikom prepiske sa rođacima koji su živeli u Srbiji potpisao ćiriličnim pismom. Očigledno je da je poštovao kulturu svojih prijatelja i rođaka.
Profesor Ivan Klajn kaže: „Ćirilicu svakako treba da sačuvamo, ali iz kulturnih i istorijskih razloga, ne iz utilitarnih. Dvoazbučnost je naša sudbina, a zakoni treba da nađu načina da ćirilicu zaštite od odumiranja.”
Da, znam! Pišem o ćirilici latinicom.
