„A bre kućo moja mila! Kućo moja! Više te ne ostavljam da znaš! Do Paraćin samo ako otidnem, a i to ću dobro da promislim! Ceo svet da obiđete, Jagodinu nigde nećete da nađete! Jok! Kad je vidoh, Jagodinu,iz daleka, a meni sve suze naiđoše na oči, još kad vide svetiku, ču pratnje i zvona…ja reko…Ne reko ništa, samo mi srce zaigra….“
Reči iz filma Put oko sveta
Sa ovim rečima se vratio kući najpoznatiji Jagodinski trgovac u filmu „Put oko sveta Jovanče Micića“. Ovo kultno filmsko ostvarenje iz 1964 godine je snimljeno po delu Branislava Nušića , koji je proveo deo svojih vojničkih dana u Jagodini. Nije odoleo, a da je ne opiše kao posebnu. I stvarno, kada vam se ona desi sa svim svojim čarima shvatite da je Nušić imao pravo.
Jagodina je smeštena u Centralnoj Srbiji i predstavlja srce Pomoravlja. Ušuškana je u Moravskoj kotlini koja se nalazi između Stalaćke i Bagrdanske klisure. Prostire se ravničarskom pojasu sa obe strane Morave, a kroz Jagodinu protiče reka Bjelica. Ovaj grad je značajna turistička destinacija u Srbiji. Kulturno-istorijski spomenici, muzeji , atrakcije poput akva parka i zoovrta učiniće Vaš boravak u Jagodini nezaboravnim.
Istorija
Život na području današnje Jagodine datira iz mlađeg kamenog doba, oko 5500 godina pre nove ere. Uprvom veku su je naselili Rimljani. Rimski tragovi upućuju da je naselje bilo pod Đurđevim brdom.
Prvi put Jagodina se pominje 1399. godine u jednom dopisu knjeginje Milice i njenih sinova Stefana i Vukana, upućen Dubrovačkoj opštini. Pored toga što dokazuje postojanje grada u 14.veku, takođe je i prvi pisani sačuvani dokument u kome se vidi da je Jagodina bila vladarska rezidencija u tom periodu.
U vreme Turaka je postojalo naselje pod nazivom Jagodina palanka. Bila je na raskršću pa joj je glavna uloga bila odmor putnika i smeštaj.
Sa poznatom Kočinom krajnom koja je trajala u periodu od 1788.-1791 godine počinju oslobodilački ratovi. U toku Prvog srpskog ustanka na teritoriji Jagodine su se odigrale dve značajne bitke. Karađorđe Petrović je u prvoj borbi pretrpeo neuspeh, ali nije odustao, pobedivši u drugoj borbi uspeo je da se izbori za slobodu grada.
Na mestu starog spomenika, 22. septembra 1946. godine, podignut novi spomenik Svetozaru Markoviću, a grad je tog dana dobio naziv Svetozarevo. Svetozarevo, pa ponovo Jagodina, je izraslo u moderan privredni, kulturni i administrativni centar Pomoravskog okruga.
Kako je nastalo ime grada Jagodine?
Nekoliko je priča koje možete čuti o nastanku imena grada. Ipak meni je najzanimljivija priča o lepoj krčmarici Jagodi. Ovu priču će vam živopisno ispričati neki meraklija, boem i sanjar u nekoj od Jagodinskih birtija sa kariranim stoljnacima uz bokal dobrog vina.
Priča kaže da je nekada na Crvenom bregu živela žena izuzetne lepote krčmarica Jagoda. Ona je na bregu imala han o dvorove. Danju je bila krčmarica, služila goste dobrim vinom i obrokom, a sa prvim mrakom je postajala jedan od surovih razbojnika. Zajedno sa još 40 prijatelja pljačkala je na drumu bogate putnike.
Jedne noći u svom pohodu, nije mogla da ubije mladića pred kojim joj je srce zatreperilo. Poštedela mu je život i odvela u svoje dvore. Jagodina razbojnička banda nije mogla da joj oprosti izdaju i slabost. Vođeni osvetnočkim nagonom, zapališe dvorove i te noći sve je nestalo u plamenu…sve osim Jagodinog imena koje je ostalo da živi kao ime varoši pod bregom.
Ispričala sam vam priču, ali znajte da nije to,to. Morate svratiti u neku od kafana i priču čuti uz muziku i oblak dima od pravih boema.
Mnogi bi rekli da su teorije da je grad dobio ime po nekim biljnim vrstama realnije. Kažu da je moguće da je ime nastalo zbog polja jagoda koja su ovde bila zastupljena. Tu je teorija da je močvarna biljka jagoda krivac, a kako je ovo nekada bilo močvarno područje, vrlo je moguće. Takođe, jedan istorijski dokument svedoči da su ovde ranije bile plantaže dudova. Pa su opravdane pretpostavke da je ime nastalo od staroslovenske reči „jagud“ koja znači dud.
Ćuran – simbol Jagodine
Ćuran je simbol ovog grada. Ranije su se ćurke ovde gajile u izuzetno velikom broju, do te mere ih je bilo da su čak i vozovi usporavali na ulasku u Jagodinu, kako ih ne bi udarili. Činjenica je da se grad za vreme stare Jugoslavije bio glavni snabdevač ćuretinom, kao i to da je Londonska berza formirala cenu ćuretine u odnosu na Jagodinu. Svetsko, a naše!
Šta obići?
Potok Đurđevo brdo
Najomiljeniji deo Jagodine je svakako turističko-sportsko-zabavni kompleks Potok Đurđevo brdo,koji obuhvata izletište Đurđevo brdo, zoovrt, muzej voštanih figura i akva park.
Izletište Đurđevo brdo
Omiljeno mesto svih onih koji vole da se opuste i odmore u prirodi, je Đurđevo brdo. Zelena oaza, cveće, klupe, dečija igališta, staze za šetnje učiniće da se opustite i pomislite da ste otišli daleko od grada. Ipak kada odmorite sva čula, vrlo brzo ćete se vratiti u centar grada, jer je ovo izletište blizu. Upravo u tome je njegova tajna tako blizu gradu, a nudi mir i sklonište od buke kad god vam je to potrebno.
Kako poznati putopisac Feliks Kanic tvrdi, na Đurđevom brdu se nalazio rimski kaštel i crkvica koju je sagradio Đurađ Branković.
Park je poznat i pod nazivom Aračlijski potok. Naziv je dobio po Atanasiju Ivanoviću Aračliji, čiji je sin dao svoje imanje koje se nalazilo na ovom mestu,a jedini uslov je bio da se napravi park.
Zoološki vrt „Tigar“
Zoološki vrt „Tigar“, je idealno mesto za šetnju ukoliko ste ljubitelj životinja. Druženje sa 150 egzotičnih životinja će vaš bpravak u Jagodini učiniti posebnim. Najpoznatiji stanovnik ovog zoovrta je žirafa Jovanča, a pored njega tu su kamile, lame, foke, nojevi, leopard, terarijumi sa gušterima i zmijama. Prostor zoovrta je uređen sa stazama za šetnju i klupama za odmor. Ukoliko zelite da se okrepite tu je restoran „Tigar“, kafić sa rođendaonicom i igraonicom,kiosk brze hrane i suvenirnica.
Muzej voštanih figura
Ovaj muzej je posebna atrakcija grada. Poseduje oko 30-tak izložbenih eksponata. U voštanom obliku možete videti najistaknutije ličnosti iz sveta istorije, kulture, sporta, nauke i politike. Desanka Maksimović, Nikola Pašić, Ivo Andrić, Nikola Tesla, Vuk Karađzić, Karađorđe Petrović, Miloš Obrenović, Saša Đorđević, Vlade Divac, car Dusan, Sveti Sava, Patrijarh Pavle, Novak Đoković i drugi, svakog dana dočekuju nove posetioce.
Vodopad Prskalo
U široj okolini Jagodine nalazi se vodopad Prskalo. Iako je na obroncima Južnog Kučaja, Vodopad Prskalo, pojedini sajtovi kao i tursitičke organizacije navode kao lepotu Jagodine. Pa zato ukoliko volite prirodu, šumu i žubor vode, onda je ovo mesto “pod obavezno“ na vašoj listi šta treba obići u Jagodini. Vodopad Prskalo je ponos ovog kraja i remek delo prirode. Visok je 15 metara, iako oskudeva sa vodom, ovaj vodopad nikada nepresuši. Jedan je od najlepših u našoj zemlji.
Bagrdansko jezero
Bagrdansko jezero se nalazi na desetak kilometara od Jagodine. Nastalo je iskopavanjem šljunka iz bivšeg korita Velike Morave. Nije u potpunosti sređeno. Pravi je raj za pecaroše. Ukoliko se odlučite da zabacite udicu ovde možete izvlačiti samo određene ribe,uz dozvolu za pecanje koju možete izvaditi i na jedan dan. I kupači ovde mogu pronaći spas od vrućine jer je jezero idealno za aktivnosti u vodi. Pored se nalazi ugostiteljski objekat gde možete kupiti osveženje. Ovde se održava manifestacija pod nazivom „Pasuljijada“ . Manifestacija predstavlja takmičenje u kuvanju pasulja a iz godine u godinu okuplja veliki broj gurmana i oko 50 ekipa koje se takmiče.
Manastir Jošanica
Manastir Jošanica je srednjovekovni manastir. Nalazi se na 9 km od Jagodine. U blizini je rasutih sela na Crnom Vrhu, Lozovika i Crnča, u klisuri reke Jošanice po kojoj je svetinja i dobila ime.
Jezgro manastira čini mala dvokupolna crkva, koja je bila posvećena Svetom velikomučeniku Dimitriju, a već dva veka za patrona ima Svetog oca Nikolu Miraklijskog.
Manastir Kalenić
Srednjovekovni manastir Kalenić jebjedan od najlepših manastira moravskog stila. Odlikuje ga reljef, fasada i ukrasi koje ima na svojoj spoljašnjosti. Ime je dobio po reci Kalenić, a sagradio ga je protovijer Bogdan koji je bio zadužen za finansije despota Stefana Lazarevića.
Do manastira Kalenić nije baš jednostavno stići, pa je zato najbolje da koristite autobus koji polazi od starog hotela „Palas“. Ovo nije redovna autobiska linija pa bi trebalo proveriti polazak.
- Otuda moje oči
- Na licu tvome
- Anđele Brate
- Boje sviću
- Na ivici zaborava
- Tuđe senke ne daju
- Munju tvoga mača
- U korice da vratim
- Boje zru
- Na lakoj grani vremena
- Otuda tvojn inat lepi
- U uglu usana moji
- Andjele brate
- Boje gore
- Mladošću u mojoj krvi.
- Kalenić – Vasko Popa
Manastir Ravanica
Smeštena u podnožju Kučajevskih planina čuva istoriju i kulturu. Zadužbina je kneza Lazara koji je poginuo u Boju na Kosovuna Vidovdan 28.juna 1389. godine. U manastiru se nalaze i njegove mošti. Svedoči o progonima Srba, jedan je od naših najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika. Zanimljiva je i tvrđava koja je opasavala i branila manastir čiji se ostaci mogu videti.
Hram svetih apostola Petra i Pavla
Hram svetih apostola Petra i Pavla nalazi se u centru Jagodine. Podignut je 29. juna po starom kalendaru 1889. godine. U to vreme građevina je sama po sebi delovala veličanstveno i spoljnim i unutrašnjim izgledom. Crkva je počela da služi iste godine, kada je i hram osvećen.
Hram svetih apostola Petra i Pavla pripada čistom srpsko vizantijskom stilu. Spoljašnjost crkve je pretrpela najvažnije izmene 1935. godine. Tom adaptacijom ona je obojena i njena fasada je trajala sve do 1958. godine, kada su malter i boja iznova promenjeni. Zvonik crkve je visok 35 metara i u njemu se nalaze kamene stepenice do pola, tj. do satnog mehanizma, gde nastaju uzane drvene stepenice do ispod samih zvona i do galerije koja se nalazi na vrhu. Na zvoniku se nalazi 5 zvona.
Crkvena porta je ograđena masivnom ogradom od betona i gvožđa u stilu krstova i mačeva. U crkvenoj porti nalazi se i crkvena kuća, koja služi za kancelarije Crkvene opštine i parohijskih svestenima.
Reflektori koji osvetljavaju hram svetih apostola Petra i Pavla jos više pojačavaju utisak lepote koji na posmatrača ostavlja ovaj hram.
Manifestacije
Muzeji, manifestacije predstavlaju lice grada. Jagodina ima lepo lice, nasmejane i dobronamerne ljude, Zavičajni muzej iz 1954. godine, Muzej naivne umetnosti i veliki broj značajnih manifestacija.
Najpoznatija manifestacjia, koja je Jagodinu načinila gradom smeha, jesu „Dani komedije“. Ova manifestacija ima dugu tradiciju. Prvi put je održan „Festival komedije“ 1971. godine već naredne godine manifestacija je održana pod nazivom koji se zadržao do danas. Održava se i u drugoj polovini marta. Na završnoj svečanosti se dodeljuje statua „Jovanča Micić“ za najsmešniju predstavu,a za za najbolje uloge i režiju „ćurani“.
„Muzička jesen“ je jedna od manifestacija koju morate posetiti. Tradicionalno se održava već 25 godina i tokom svog trajanja okupi veliki broj vrhunskih muzičara.
Ljubiteljima folklora bi preporučila da posete „Sabor narodnog stvaralaštva“ koji je takmičarskog karaktera a okuplja kulturno-umetnička društva iz ovog kraja.
Istaknute ličnosti u Jagodini
Neke od istaknutih ličnosti stvarale u Jagodini. Josif Pančić je radio kao okružni fikus. Djura Jakšić, pesnik i slikar, je predavao u gimnaziji tri godine. Komediograf Branislav Nušić i pesnik Vojislav Ilić su zajedno provodili vojničke dane u Jagodini. Čak su nakon lafanske tuče kafani „Crveni petao“ odležali tri dana u zatvoru, o čemu svedoči Nušićev zapis:
“ Potukla se cela kafana među sobom, jedino Vojislav i ja nismo učestvovali u toj tuči niti nas se ticala,i kada je naišla patrola, našla je i da smo nas dvojica krivi. Tada smo iz hapsa pisali stihove onoj lepoj Jagodinki, a ja sam uvek ispod svojih stihova dodvao: “ Neka vas ne zavede to što su Vojislvljevi stihovi bolji i lepši; i u mojim rđavim ima toliko isto tople ljubavi koliko i u njegovim dobrim!““
Pored toga što je pisao stihove lepim ženama u Jagodini, Nušić je napisao i „Put oko sveta Jovanče Micića“. Lik je kreirao po jagodinskom kafeđiji Jovanči Simiću koji je radio u kafani „Dardaneli“ u kojoj je i dobio inspiraciju za ovo delo.
Sport i rekreacija
Akva park Jagodina
Nalazi se na dva kilometra od samog centra Jagodine i deo je turisticko-sportsko zabavnog kompleksa Potok Đurđevo brdo. Prvi je akva park koji je otvoren na teritoriji Srbije. Sadrži sedam bazena, kao i devet tobogana od kojih je šest za odrasle, a tri toboga namenjena za decu. Akva park je idealan za dolazak sa prijateljima, ali i za porodice sa decom.
Opremljen je pomoćnim objektima kafićima, ugostiteljskim objektima, suvenirnicom. Ovo je mesto namenjeno za zabavu, kako u vodi tako i izvan nje. U cilju što bolje zabave organizuju se zanimljivi programi, igrice,lutrije. Meni je bilo najzanimljivije igranje zumbe, uz instruktorke plesa koje su neumorno pokazivale korake. Takođe, intresantne su bile igrice i takmičenja u vodi.
Olimpijski bazen ospunjava sve uslove Svetske Plivačke federacije za održavanje sportskih takmičenja.
Ceo kompleks akva parka je osvetljen reflektorima, pogodan je za održavanje noćnih sportskih dešavanja kao i kulturno-zabavnih programa. Ovde je moguće zabaviti se i noću.
Pored vodenog parka nalazen se teniski tereni, tereni za košarku, odbojku, rukomet, mali i veliki fudbal kao i karting staza. U Jagodini imate uslove za aktivan odmor, kojim god sportom da se bavite.
Skejt park
Ukoliko ste ljubitelj adrenalina i vratolomija na točkovima,skejt park je idealan za Vas. U sklopu parka se nalazi pet rampi za skejtere,bajkere i roleraši.
Gde odsesti?
Jagodina ne oskudeva sa smeštajnim kapacitetima. U ponudi su hoteli, moteli i privatan smeštaj.
Kako stići?
Udaljenost izmedju Beograda i Jagodine je 155 km. Kroz Jagodinu prolazi međunarodna železnička pruga koja ide ka Nišu, pa dalje ka jugu. Možete stići i autobusom i vozom.
Suzana Janković
