Čemu nam služe društvene mreže?

Odgovor je jednostavan – služe nam za kontakt sa ljudima koji su daleko ili sa kojima se ne viđamo često. Uglavnom. A, šta ćemo sa ostalim mogućnostima koje nam one pružaju?

Društvene mreže

Moramo se pomiriti sa tim – 21. vek je i život je daleko drugačiji, moderniji i brži nego što je ikada bio. Mada, na to su nas i upozoravali. To je i logičan sled ljudske evolucije. Dani nam ne počinju bez mobilnih telefona, laptopova, proveravanja mejlova ili poruka na Fejsbuku. Zavisi koliko smo zauzeti.

Mi prosto više ne znamo da se ponašamo u javnom prevozu ili običnoj šetnji, a da nemamo slušalice u ušima ili da ne kuckamo poruke. A šta je sa tablet uređajima? Pa da, oni su nam zamenili knjige. Šta ćemo ako nestane struje, kako će svi ti uređaji raditi!?

Čemu služe društvene mreže?

U svakom slučaju, tako je kako je i ne bih bila u pravu kada bih rekla da sva ta tehnologija nije ništa dobro donela. Naprotiv, sada je više nego ikada lakše održati vezu sa ljudima koji nam znače, gde god oni bili. Društvene mrežesu odličan način, realno, i to je njihov najjači pozitivan argument.

Međutim, sve što je dobro mora imati i drugu, negativnu stranu. Očigledno je da društvene mreže ne služe više samo tome. Odavno nam je jasno da je Fejsbuk(koncentrisaću se samo na njega) odličan za ličnu promociju i stvaranje (često, lažne) slike o sebi, onako kako mi želimo da se drugima predstavimo.

Kako inače shvatiti statuse i komentare koje nemaju veze sa mozgom, nego kao tačno isplaniranu strategiju predstavljanja sebe kao veoma duhovite osobe, ili, još bolje, hejtera kome sve uvek fali (izgleda da je popularno biti hejter)?

Društvene mreže i mladi

Formula je jasna i vrlo jednostavna. Deljenje isključivo popularnih POP i R&B hitova pokazuje da ste moderni, sa istančanim muzičkim ukusom i da samim tim, recimo, posećujete najpopularnije klubove u gradu. Muzikom možete da pokažete kako više ne volite bivšeg dragog/dragu ili, pak, kako i dalje patite. Podrazumeva se, to mora stajati u opisu linka.

Statusima poput ,,jedva čekam more (Španija je u pitanju he-he)/putovanje u Pariz/letovanje sa dečkom/devojkom“ i slično, hvalite se kako imate sredstva za posećivanje egzotičnih destinacija ili specijalnu osobu sa kojom putujete pa mi, obični smrtnici, možemo samo da crknemo od ljubomore, a zapravo nas baš briga gde ćete vi da idete.

Društvene mreže i sadržaji

Fotografije su tek posebna priča kada je reč o slanju svakakvih ,,pozitivnih, ludih, urbanih’’ poruka o sebi. Ne kaže se džabe da fotografija govori više od hiljadu reči! Posebno su sada popularni selfiji za koje se, pri tom, smatra da su mentalni poremećaj osoba koje pate od nedostatka samopouzdanja i samopoštovanja.

Selfi u krevetu – lepa sam ujutru bez trunke šminke, selfi u bikiniju – zgodna sam, crknite, a u opisu fotografije još da se doda kako volite ponoćne užine. Dalje, selfi u teretani – vidite kako sam zgodan i nabildovan, selfi u ogledalu lifta – kakav smisao za modu imam, maneken da budem! I tako dalje, i tako dalje, bezbroj je varijacija na temu.

Uostalom, znate i sami šta vam sve iskače na početnoj strani i verujem da možete da prepoznate ovakve osobe među svojim Fejsbukprijateljima.

Ne znam za vas, ali mene to nervira. Ne vidim poentu. Čini mi se kao da je tu reč o kompleksima. Ponekad, naravno, zašto da ne izbacim neku svoju fotografiju ili podelim pesmu koju celog dana slušam. Ok, ponekad imam i šta da kažem ili prokomentarišem.

Ali, raditi to svaki put, svakog dana i to tako upadljivo, nametljivo, nema potrebe, zaista. Znamo da postojite. Znamo ko ste. Zašto imate potrebu da se namećete na način koji nije uvek pohvalan? Kome želite da se dokažete?

U čijim očima želite da budete? Fejsbuk nije vaša ispovedaonica, lični dnevnik ili album sa fotografijama. Mnoge vaše virtuelne prijatelje zaista ne zanima šta jedete, pijete, sa kim negde idete, gde se nalazite i sl. A ne znam ni zašto ih o svemu tome obaveštavate.

Negativna strana

Život ne treba da nam se svede na internet i društvene mreže. U njima čak i nema ničeg društvenog. Umesto da uživo pijemo kafu i razgovaramo, mi to radimo preko četa. A i ako se nađemo uživo, obavezno mora da ,,padne’’ check in.

Ne znam šta je rešenje. Nadam se da će svest o tome šta društvene mreže mogu da nam donesu doći sa godinama, a možda ćemo ih i samo prerasti. Do tada, ako vas neka osoba sa svojim objavama baš nervira, izbrišite ili nju ili svoj profil.

Teško je ubeđivati se sa nekim šta je normalno, a šta iritantno, jer su shvatanja i doživljaji društvenih mreža različiti.

Prosto, ignorišite ono što vam smeta.

Uvek postoji izbor.