Ovogodišnji Dokufest će stvarno biti nešto posebno, moraš da dođes. Naravno, ja sam morala otići u Prizren, ne sumnjajući u posebnost doživljaja koji me tamo čeka. Još od avgusta prošle godine znala sam da ću u isto vreme 2014. biti „povratnik veri“, povratnik svom omiljenom balkanskom gradiću. U pravu su oni koji veruju da je dom tamo gde su prijatelji i gde je ljubav. Ja imam oboje, prijatelje i ljubav prema filmu. Srećna sam jer sam privilegovani vagabund okružen prijateljima na najboljem festivalu dokumentarnog filma u Evropi. Prizen za vreme DokuFesta zaista postaje epicentar u kojem bih volela da sretnem sve drage ljude. Ove godine to mi je donekle i pošlo za rukom. Pričom o festivalu, kao i u prethodno objavljenom tekstu na Portalu Mladi o Dokufestu, hiponotisala sam prijateljicu iz Slovenije, te smo kao dva vagabunda skupa, ali svako za sebe, istražavle i uživale najlepši avgustski događaj na planeti – DokuFest.
Prizren changed me
Važnost postojanja filmskog festivala u jednom gradu manifestuje se brojem onih čije živote je uzdrmao, nadahnuo i zauvek promenio. Dobar prijatelj koji je rođen u Prizenu, odrastao uz Dokufest, inspirisan i podučen od strane kreativaca koji organizuju festival, kao i od filmskih autora koji na festivalu gostuju, ove godine upisao je filmsku akademiju u Prištini. Iza sebe ima nekoliko kratkih filmova i nekoliko napisanih tekstova o filmu i drugim društvenim temama. U ovoj priči nije usamljen primer. Mnogi su uz festival otkrili strast ka fotografiji, i sada su profesionalni amateri, zvanični fotografi festivala, kamermani, a neki su filmski kritičari, dizajneri… Prava kreativna gerila.
Najbolji festival dokumentarnog filma u Evropi zahteva celogodišnje angažovanje u organizovanju onoga što doživljavamo kao manifestaciju blistavosti ljudske kreativnosti, volje i stvarne promene. Promena je često klišetiran termin proceđen, zasićen, ispražnjen političarskom upotrebom, ali Prizren je mesto gde je željena promena manifestovana. Promena je prisutna u samoj ideji festivala, čini se od samih njenih početaka. Promena je ono što Dokufest jeste, ono što čini nama koji slučajno zalutamo u Prizren i žedno mu se vraćamo. Promena su oni koji su ne skriveni, već festivalskim aktivnostima otkriveni sjajni umovi. Prizren i Dokufest su postali moj leptir u stomaku. Prizren Changed Me.
Change but not some things
Da priča ne bi bila bajkovita kićanka, treba pomenuti i one koji ne vide beneficije festivala, poput taksiste koji me je od autobuske stanice u Prizrenu odvezao do hostela. Nažalost, ovakvih primera, pretpostavljam, nije malo. Njegov stav je da bioskop ne donosi novac, da ne uči ničemu, pogotovo u ovom vremenu kada nema posla. Zarađeni novac nikada ne može imati moć da se kulturološki opravda onima koji festival ne umeju da cene. Festival ne smatraju dobrim, nego škodljivim za mlade, koji bi trebalo da vode neiskvaren život. Ovo je stav i islamskih fundamentalista sa Kosova. Festivalu je bilo zaprećeno oružanim napadom navodno zvog njegovog blasfemičnog karaktera. Zbog toga su uniformisana strašila paradirala po čaršiji.
Percepcija prihvatljivog društvenog ponašanja onih nezainteresovanih za film ili festival sasvim je opozitna onoj koju slede oni koji su direktno uključeni u festivalske aktivnosti. Služeći se filmom kao demokratskim medijumom komunikacije, festival deluje na lokalnom i na globalnom nivou. Ovogodišnja tema festivala, ujedno i kriterijum na osnovu kojeg je vršena selekcija filmova, bila je promena (change). Promena koju Dokufest čini ka razumevanju razlika, sličnosti, prošlosti kao i aktuelnih tema, promena od nevidljivog ka glasnom, samopouzdanom, pravičnom i sa pravom dostojanstvenog čoveka bez obzira na status i prilepljenu etiketu, enormna je. Ove promene jesu uviđanje i potreba za prenošenjem ličnog iskustva, u ime jednog privilegovanog vagabunda, kao i u ime divnih ljudi koje sam na svom putu srela.
DokuFest– prenesi.
Piše: Venesa Mušović
