BULIMIJA: ,,Pročišćavanje” do bolesti

Bulimija je tajna bolest poremećaja ishrane koja se teško primećuje jer pacijenti obično ne govore o svojim problemima. Pomozimo im znanjem, empatijom i ohrabrivanjem u  traženju stručne pomoći.

Šta je blumija?

Reč bulimija znači glad.

Dijagnoza za bulimiju: minimalno jednom nedeljno izgubiti kontrolu nad uzimanjem hrane, tj. pojesti veliku količinu hrane u kratkom vremenskom periodu (dva sata). Posle toga sledi kompenzacija, što znači da bolesnik namerno izaziva povraćanje i/ili uzima pilule za mršavljenje, diuretike ili laksative u minimalnom trajanju od tri meseca.

Oko 90% bolesnika su mlade žene, dok se kod muškaraca ova tegoba sasvim retko zapaža i nema dovoljno pažnje za ovu tegobu kod muškaraca. Oko 1%  žena boluje od bulimije. Bulimija se pojavljuje rano, već u adolescenciji, a često se javlja u kombinaciji sa anoreksijom (u oko 20% slučajeva).

Bulimija nervoza je postala kategorija psihijatrijskih bolesti 1979. godine, kada je Džerald Rasel, britanski psihijatar, prvi opisao i definisao bulimiju.

,,Kad mi se nešto neprijatno desi, prva pomoć mi je hrana. Svejedno gde sam, društveno je prihvaćeno da pojedemo nešto, znači ovo mi je uvek pri ruci. Postajem jako nervozna i mogu misliti samo na hranu. Imam osećaj da odmah treba da pojedem nešto, izgubim kontrolu i prejedem se. Ali kako se istovremeno jako plašim i toga da se ne ugojim, posle jela idem u toalet i izazivam povraćanje. Posle toga sam uglavnom mirna, ali se ponekad desi da sve ovo nije dovoljno, ciklus se ponavlja, ponovo se prejedem i sve povratim.“ –  žena od 29 godina koja boluje od bulimije.

Osim toga, kod bulimije je svaki bolesnik slučaj za sebe i svakom od njih treba posvetiti posebnu pažnju, najčešći znakovi, tegobe i uzroci su sledeći.

Najčešći znakovi koju ukazaju na bulimiju:

• – telesna masa je najčeše normalna
• – pojačan strah od gojaznosti
• – tajno konzumiranje hrane u preteranim količinama u kratkom vremenskom intervalu
• – čest i jak osećaj gladi
• – preokupacija misli o hrani, konzumiranju i nekonzumiranju hrane
• – nedostatak kontrole nad apetitom u blizini hrane
• – na vrhovima prstiju mogu da se jave ranice

Najčešće telesne tegobe:

• – problemi sa zubima
• – problemi sa štitnjačom
• – grlobolja
• – nepravilan menstrualni ciklus
• -problemi sa srcem zbog gubljenja elektrolita

Emocionalne tegobe

Kao kod svakog poremećaja ishrane, ni ovde u stvari nije problem hrana sama po sebi, već su psihološki problemi u pozadini. Pacijenti sa bulimijom vide svoje telo krupnije nego što je to u stvarnosti. Većina bolesnika su perfekcioniste, sve u svom životu žele držati sve pod kontrolom. Oni često pate od depresije i anksioznosti.

Njihovo samopouzdanje je nisko i teško savladavaju stres. Kad se nešto neprijatno desi, radi smanjenja napetosti odmah pribegavaju jelu, ali pošto ne žele da se ugoje, odmah  posle toga i kompenziraju. Kod težih formi bolesti, može se čak više puta prejesti i kompenzirati na dan. To je kao adikcija, bez pomoći stručnjaka bolesnici retko mogu da izađu iz ovog začaranog kruga.

Uzroci blumije

Uzroci ove bolesti su mnogobrojni i složeni. Najvažniji od njih su sledeći:

• nizak nivo samopoštovanja
• depresija
• anksioznost
• traume
• zlostavljanja u detinjstvu

Lečenje blumije

Psihoterapija uspešno leči bulimiju, a ponekad se daju i lekovi. Jako je važno tražiti stručnu pomoć jer psihijatar ili psiholog vodi brigu i o drugim tegobama. Ovi bolesnici često dobijaju antidepresive i sedative. Treba naglasiti da je u slučaju bulimije, svaki bolesnik drugačiji i svakom od njih treba posvetiti posebnu pažnju.