Predstava Muškačine će se 21. februara od 20 časova na sceni CZKD odigrati po 115. put, a nastala je kao deo programa Budi Muško. Da li ste nekada čuli za program Budi Muško? Koje su vaše prve asocijacije? Da li znate koja doza motivacije je potrebna za ,,nošenje” projekta koji se bavi ovom temom? Ispred Budi Muško programa, Branko Birač je govorio nešto više o konceptu rada samog programa:
Pre svega pitali smo Branka, kako je nastao program Budi Muško?
U pitanju je edukativni program Centra E8 koji je nastao iz potrebe za radom, specifično, sa mladićima i to za radom na pozitivnim promenama stavova i ponašanja, a sve sa ciljem prevencije i borbe protiv nasilja, promovisanja rodne ravnopravnosti i zdravih stilova života. Iz svih istraživanja vidimo da su muškarci mnogo češće počinioci nasilja, a i mnogo češće su žrtve nasilja upravo od strane drugih muškaraca. Mladiće karakterišu i veće stope nasilja i samoubistava, veće stope smrtnosti u saobraćajnim nesrećama, veće stope i veći pritisci na korišćenje alkohola i droga, skloniji su rizičnim ponašanjima, generalno manje vode računa o svom zdravlju, manje se obraćaju za pomoć i generalno više su u opasnosti od situacija u kojima nanose štetu ili sebi ili drugima. U našem društvu i dalje dominiraju tradicionalne norme (i u porodici i u školi i u medijima) po kojima muškarci dokazuju svoju muškost kroz različita nasilna ponašanja i dominaciju. Dakle takva ponašanja se podržavaju kod muškaraca od najranijih uzrasta i postavljaju pred dečake i mladiće velike pritiske da se uklope u takve norme. Ideja ovog programa je da dekonstruiše te pritiske, norme i izazove koji se postavljaju pred mladiće, da se kroz edukativne radionice i raznovrsne aktivnosti dođe do shvatanja da “biti muško” ne mora i ne treba obuhvatati i sve gorenavedene štetne i negativne pojave. Mi smo dakle za jedno novo značenje fraze „budi muško“ odnosno za novi „model“ mladića ili muškaraca – oni su nenasilni, ne diskriminišu i tretiraju sve ljude ravnopravno, ne plaše se da pokažu svoja osećanja, oni su pošteni, vredni, hrabri, ali i odgovorni te nisu skloni rizičnim ponašanjima (na primer oko upotrebe alkohola, droge, nesmotrene vožnje i slično), oni su kreativni, kulturni, iskreni i pažljivi.
Koliko dugo radite na program Budi Muško i da li je on specifičan samo za Srbiju?
Početne aktivnosti na regionalnom nivou krenule su 2007. godine, odnosno tada se krenulo sa kvalitativnim i kvantitativnim istraživanjima, sa adaptacijom i radom na edukativnom programu, pilotiranju i testiranju istog, sa razvojem kampanje. U školama prvi put se krenulo sa radom 2009. godine. Program je regionalnog karaktera i sprovodi se i u Sarajevu, Banjaluci, Mostaru, Prištini, Kosovskoj Mitrovici, Zagrebu i Tirani.
Nakon ozbiljne tradicije rada sa mladićima, koji su vaši utisci, šta karakteriše mlade danas?
Iz našeg direktnog rada, a pored gorenavedenih problema, istakao bih i da mladi često nisu svesni odnosno ne prepoznaju sve oblike nasilja kao takve, na primer često se ne prepoznaje etiketiranje i diskriminacija i nasilje koje prostiče iz njih, potom neki oblici psihološkog, verbalnog nasilja, potom neki postupci kontrole, dominacije, ucenjivanja i zastrašivanja. Često mladići, srednjoškolci (sa kojima najčešće radimo) pod seksualnim nasiljem smatraju samo silovanje, dok ostale oblike ne prepoznaju, a neke često doživljavaju i samo kao “igru i deo odrastanja”. Nažalost, veliki broj mladih tvrdi da je, na primer, “devojka sama kriva ako je neko napadne, u slučaju da nosi kratke suknje i uske majice”. Možemo pomoći kroz edukaciju mladih o nasilju, o svim oblicima, uzrocima, posledicama, prevenciji, o prepoznavanju, o prijavljivanju nasilja. Prevencija je izuzetno važna, gde se deluje na vreme kako do nasilja ne bi uopšte ni došlo.
Govorili smo o mladićima, da li su i devojčice deo Programa?
Radili smo do sada najviše sa isključivo muškim (Program M ili “Budi muško”) ali i sa isključivo ženskim grupama (Program Ž), i u manjoj meri u mešovitim grupama. U javnim akcijama “Budi muško” klubova svakako su učestvovali i momci i devojke zajednički. Kroz novi Program Y ove godine radićemo u srednjim školama u mešovitim grupama, što onda donosi i jedan novi kvalitet, drugačiju dinamiku u grupi i drugačije diskusije.
Znamo da se predstava Muškarčine izvodi i danas, da li je i Program Budi Muško aktivan i u kojim gradovima Srbije?
Aktivan je i trenutno nam je aktuelan projekat podržan od strane Ministarstva omladine i sporta, koji se sprovodi u 5 gradova – Vranju, Novom Pazaru, Priboju, Kikindi i Beogradu. U njima se nakon trodnevnih edukativnih treninga formiraju “Budi muško” klubovi koji potom organizuju i realizuju javne akcije sa ciljem daljeg širenja naših osnovnih poruka i vrednosti nenasilja, rodne ravnopravnosti, zdravih stilova života i aktivizma u zajednici. Tu su takođe i “Budi muško” klubovi u Čačku, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Novom Sadu i Pančevu. Tokom svih prethodnih godina sprovodili smo aktivnosti u ukupno preko 45 gradova/opština u Srbiji.
Kako ste u okviru Programa, došli na ideju stvaranja predstave Muškarčine?
Ideja je nastala je iz potrebe i želje za daljim širenjem naših poruka i vrednosti, u ovom slučaju kroz pozorište koje pruža sjajne mogućnosti, a i s obzirom na to da se Centar E8, praktično od svog nastanka, bavio teatrom i upotrebom teatra u edukaciji. Muškarčine su nastale 2012. godine u okviru “Budi muško” programa, kao pozorišni dokumentarac o muškosti ovde i danas, i kao logičan nastavak i značajno obogaćivanje programa. Predstava je naišla na izuzetan odjek kod publike i i dalje nastavlja da oduševljava širom Srbije, a i šire. Trenutno je u svojoj šestoj sezoni igranja, naredno izvođenje je 115. po redu, a do sada ju je videlo preko 22.000 ljudi u publici, u Srbiji a i u još 9 zemalja gde je predstava gostovala.
Više o predstavi Muškarčine možete pročitati na: http://reflektorteatar.rs/muskarcine-2/
