Ima tako nekih dana kad bi se uvukao u ćebe kao u čarapu. Kad bi utrčao u neku knjigu kao u završnicu velike i naporne septembarske trke.
Kad bi sebi bio mali čovek iz radija – pa da slušaš samo odabranu muziku, odabrane uspomene. Audio – sećanja.
Ima dana kad se ono mamino pravilo o zlatnoj sredini obije o glavu. „Ne preteruj. Nemoj toliko da se smeješ posle ćeš da plačeš.“ Godine su uspele da skrate sve, pa se i taj savet skupio na ono jednostavno: „Ne štrči!“
Razgovarala sam sa Georgovom mamom o tome koliko je moja radoznalost sputana svakodnevnim životom i prokrastinacijom (prvo svakodnevice, pa onda i znatiželje).
– Odlaganje će mi jednog jutra doći glave!
– Ih, nije to baš toliko ozbiljno!
– Ne razumeš. Ovde je sve nekako postalo ozbiljno. Ako ti je kosa neuredna – depresivna si. Ako ti je kuća nesređena – lenja si. Ako ti je u glavi konfuzno – sami ti pišu neke ne-daj-Bože-dijagnoze. Ako se raduješ, pa… Isto ovo sa dijagnozama. Pitam se samo kad ću da radim nešto što se meni radi.
– Pa ti već radiš stvari koje se tebi rade.
– Da, ali i dalje deluje kao da negde zapinjem. Čitala si o ovim super ženama, one uvek sve stižu, čista im je kosa, smeju se i ne kukaju.
– Pa i ti ne kukaš. A živiš u P. Nije lako živeti u P. Sama vodiš brigu o svojoj kući, posete prijateljima i rodbini ne možeš da odložiš, iza svakog ugla je neka obaveza-avantura. I kad se smoriš, realno, moraš sama da se animiraš. Lako je biti kul u Beogradu.
– Lako je biti kul u Beogradu?
– Lako je biti kul među strancima, pozorištima i hepeninzima. Budi kul u P. Pa da vidiš šta je ultra-mega-super žena!
I tako me je majka jednog trogodišnjaka zalepila za naslon fotelje silom moćnijom od inercije, gravitacije i svih onih centrifugalnih i centripetalnih sila zajedno. Budi kul u provinciji, reče.
A ja sam se već u mislima pakovala da se imaginarno preselim duboko u neku planinu.
Pravilo o zlatnoj sredini me je opet lupilo po čelu. Ne beži iz krajnosti u krajnost. Ne traži odmor izvan sebe. Pronađi utočište. Tamo negde unutra. Jer ti ne treba odmor za noge, već odmor za dušu.
Budi kul u provinciji. Štrči tamo gde ti se štrči. Ponekad, poslušaj mamu.
Nikad ne poštuj pravilo o zlatnoj sredini kad voliš. Kad voliš – preteruj.
I svako jutro se umivaj u svojoj oazi mira.
Šta, umivaj – operi kosu!
Autorka: Srbijanka Stanković
