Branislava Antović. Rođena Aleksinčanka, zaljubljenik u modu, knjige i umetnost, otkriva nam kako se razvijao njen put od hiljadu milja. Kada je reč o lifestyle blogovima ona je svakako jedno od najpoznatijih imena u Srbiji, a njen blog „Brana’s Divine World“ jedan od najpraćenijih.
Uvek nasmejana i puna energije ljubazno je odgovorila na pitanja za naš Portal.
Kako se zvao tvoj prvi blog i da li se sećas svog prvog posta?
To je zapravo isti blog koji i danas vodim samo mu je ime bilo drugačije i glasilo je Divine World of Fashion. Shvativši da odrednica “fashion“ više ne odgovara sadržaju koji sam kreirala, a koji je već dugo bio više od bavljenja isključivo modnim temama, rešila sam da blog preiminujem u Brana’s Divine World. To se desilo tačno na treći rođendan bloga, odnosno u oktobru 2013. godine, kada sam svoj online kutak u potpunosti preorijentisala u lifestyle blog. Naravno da se sećam svog prvog posta i sa ove distance mi deluje poprilično, ali kako put od hiljadu milja počinje prvim korakom, ne mogu da ne budem ponosna i na taj post.
Kako si došla na ideju da pišeš o modi?
U trenutku pokretanja bloga, što je bilo u oktobru 2010. godine, pratila sam nekoliko inostranih modnih blogova i taj koncept mi je bio izuzetno zanimljiv i poprilično nepoznat. Kako me je moda oduvek interesovala, nije mi bilo strano da upravo o njoj pišem, međutim, već tada sam znala da će se moji postovi baviti i nekim drugim meni zanimljivim temama. Upravo je tako i bilo.
Mnogo mladih devojaka „pokušava“ da se bavi blogovanjem. Šta bi im savetovala?
Imam nekoliko saveta za njih i za sve one koji su na početku svoje blogerske karijere: pišite blog kakav biste i sami čitali. Neka sadržaj bloga bude fokusiran na teme koje vas interesuju, inspirišu i o kojima imate šta da kažete. Pokušajte da se opremite što bolje u pogledu tehnike koja vam je neophodna kako biste brže i efikasnije završavali svoje blogerske obaveze. Obratite svu pažnju na vizuleni izgled svog bloga jer to je prvo na šta će i vaši čitaoci obratiti pažnju. Budite aktivni na društvenim mrežama jer to vam je osnovni način da doprete do što šire publike. Neka blog bude odraz vaše ličnosti, zato u njegovom vođenju budite što iskreniji i svoji jer sve drugo se vrlo lako prepozna i još lakše prezre od strane čitalaca. I najbitnije, ne računajte da ćete brzo i lako doći do zarade, jer mnogo vremena, rada i truda prođe od prvog napisanog do prvog plaćenog posta.
Koliko ti je vremena potrebno da se spremiš za neki događaj i kako izgleda jedan tvoj radni dan?
Zavisi da li unapred znam šta ću obući ili period pripreme podrazumeva traženje idealne kombinacije, jer mi taj deo ubedljivo najviše vremena oduzima. Ukoliko je po sredi prvi slučaj mogu biti gotova za 45 minuta do sat vremena, a ukoliko je drugi scenario u pitanju, treba mi i duplo više vremena.
Prednost ovakvog posla jeste to što nijedan dan nije sličan prethodnom. Ali ako pričamo o najčešćim scenarijima onda su to sledeća dva:
kod kuće sam celog dana i minimum 10 sati provodim ispred kompjutera u svojoj pidžami ili u kontinuitetu sam 10 sati van kuće na sastancima, fotografisanjima, promotivnim događajima.
Ovo drugo je svakako glamuroznije i interesantnije, ali prvi scenario je važniji za ono što se dešava na blogu zato su takvi dani ćešći.
Koje knjige bi preporučila našim čitaocima?
“Zašto se niste ubili“ – Viktor Frankl, “Insajder, moja priča“ – Brankica Stanković i “Kuća sećanja i zaborava“ – Filip David.
Kako sada gledaš na svoj početak? Da li bi nešto drugačije uradila?
Definitivno ništa ne bih menjala, jer sve učinjeno, pa čak i greške, imale su svog udela u razvoju mog bloga i njegovom napretku.
Jelena Ristić
