KULTURA JE NA PERIFERIJI, ALI BORIMO SE!
Reditelj. Glumac. Osnivač pozorišta i dečijeg festivala. A tek mu je dvadeset i jedna. Malo li je? Bojan za “Portal Mladi” govori o svojim počecima, dostignućima i planovima za budućnost.
Mladi Bojan Miloradović od malih nogu znao je da je njegovo mesto na daskama koje život znače. Iako ima tek 21 godinu, ovaj momak je postigao dosta toga u glumačkoj profesiji što ga već svrstava u red profesionalaca. Osim što je još kao dečak učestvovao u mnoštvo predstavama za decu i odrasle, Bojan se bavi i režijom, za koju ističe da je njegova najveća ljubav. Mnoge predstave je sam režirao i za mnoge napisao tekst, a pored toga osnivač je i pozorišta “Veliki Teatar”, kao i pozorišnog festivala “DOPS”, koji već pet godina uspešno traje. Iako zbog brojnih obaveza rastrzan na hiljadu strana, Bojan je izdvojio vreme za čitaoce našeg portala da popričamo o njegovoj karijeri, uspesima i planovima.
BAKA KAO “KRIVAC”
Bojan je završio osnovnu školu “Milan Mijalković” i srednju ekonomsku školu, pravni smer. Ljubav prema pozorišnoj umetnosti Bojanu je prenela njegova baka, koja ga je često vodila na predstave i književne večeri još kao dečaka:
– Ta ljubav se rodila možda kada sam bio peti razred osnovne škole. Moja baka je slikarka i često me je vodila na književne večeri i pozorišne predstave koje su meni tada bile neshvatljive, ali mogu da kažem da su to moji početnički dani kada je umetnost u pitanju. Pošto ima dara, često mi je pred spavanje teatralno čitala neke priče. Kada je to dobilo razmere da su i komšije dolazile da gledaju naše predstave i kada sam dobio prve aplauze, rešio sam da odem na jednu audiciju dečijeg pozorišta, gde sam učestvovao u par dečijih predstava. Te prve predstave bile su kod reditelja Čedomira Stanojevića. Igrao sam i u predstavi Ljubivoja Ršumovića “Fazoni i fore”, zatim u predstavama “Snežana i sedam patuljaka”, “Pobuna u biblioteci”, “Šljiva 2” Gorana Stankovića. To je za mene bila jedna velika čast da ja kao đak petog razreda igram u nekim dečjim, ali ozbiljnim predstavama – rekao je Bojan na početku našeg razgovora.
Sve predstave u kojima je Bojan igrao bile su veoma uspešne, a neke od njih su doživele i više od 60 izvođenja, što on ističe kao neverovatan uspeh. Bojanova ljubav prema pozorišnoj umetnosti je rasla iz dana u dan. Do tada se već ozbiljno bavio glumom. Iako nezamislivo, Bojan je već u osmom razredu osnovne škole režirao Nušićevu predstavu “Gospođa Ministarka”:
– Oduvek sam želeo da budem reditelj. Ljudi su to prihvatili i dali mi podršku i za to godište, to je bila jedna jako ozbiljna produkcija. Organizovao sam audiciju, imali smo i pravi pozorišni plakat, opština nam je dosta pomogla, i to je tada već ličilo na pravo dečije pozorište – ponosno ističe Bojan.
DOBRODOŠLI U “VELIKI TEATAR”
Bojan je 2007. godine osnovao i svoje pozorište “Veliki Teatar” koje godinama okuplja mlade i talentovane ljude željne da pokažu svoj talenat. Mnoge predstave nastale su pod Bojanovom rediteljskom palicom, a za neke je napisao i tekst. Među njima su: “Pobuna u biblioteci”, “Princezin Bal”, “Maksim”, “Luckasti klovovi”, “Čardak ni na nebu ni na zemlji”, “Igrajmo se pozorišta”… Za omladinsku scenu je radio predstave “Crven Ban – ženi se Tarzan”, “Kako ubiti suprugu”, “Mlaćenici i plaćenici” i trenutno najaktuelniju “Kraj”, koja je rasprodata. Dosta mu pomažu i sami članovi pozorišta. “Veliki teatar” je pored dramske sekcije otvorio još nekoliko radionica u kojima mladi mogu da se usavršavaju za novinare, slikare, gitariste…
– Ja sam predsednik upravnog odbora “Velikog Teatra”. Postoji već osam godina i bavi se okupljanjem mladih ljudi koji žele da se aktiviraju u nekim radionicama koje “Veliki Teatar” pokreće. Školu gitare vode Goran Stevanović Ćine i Pavle Leković, dok je školu novinarstva vodio dopisnik TANJUG-a Dušan Aničić. Radionica je napravila jednogodišnju pauzu, ali ponovo kreće sa radom sa novim predavačem. Dramsku sekciju vodi Dejan Gocić iz Niša, a likovni studio je pod vođstvom Snežane Petrović. Sve radionice su međusobno povezane, tako da kada se radi neka predstava, učestvuju polaznici škole gitare kada je muzika u pitanju, a članovi likovne sekcije su zaduženi za scenografiju. Svi oni koji su spremni da menjaju svet mogu da se priključe – kaže Bojan.
Pored obaveza koje ima kao reditelj i predsednik “Velikog Teatra”, Bojan već pet godina uspešno održava i DOPS – festival dečjih i omladinskih predstava pozorišta Srbije. Osnivanje ovog festivala bila je njegova ideja, jer je želeo da stvori “čist festival, bez mita i korupcije”, kako on kaže.
– Ove godine festival slavi svoj peti rođendan, mali jubilej. Pošto smo mi kao pozorište gostovali na nekoliko festivala u Srbiji, čak i tu se, nažalost, dešavala korupcija i mito. Ja sam želeo da napravim jedan čist i ozbiljan festival za decu i omladinu. Specifičnost festivala je u tome da se u šest dana festivala pre podne takmiče predstave za decu, a po podne predstave za omladinu. Izabrali smo prave umetnike koji su bili selektori festivala. To su bili Dejan Gocić iz Niša i Dejan Cicmilović iz Beograda. Eminentni žiri je prisutan svake godine. U međuvremenu je festival postao međunarodni, te se na njemu takmiče i predstave iz Slovenije, Bugarske i Makedonije. Festival je veoma dobio na popularnosti i borimo se da ne doživi stagnaciju i da svake godine ima neke svoje novitete. Od prošle godine, festival smo obogatili i nagradom za najbolji dramski tekst. Ta nagrada nosi ime jagodinskog pesnika Selimira M. Milosavljevića. Nadam se da ćemo od oktobra realizovati ideju da se u okviru festivala organizuje i prvi festival monodrame u Srbiji.
MANJE PARA, VIŠE INSPIRACIJE
Bojan kaže da mu najviše leže specifični, alternativni žanrovi, ali i komedija kojoj je Jagodina posebno naklonjena. Velika želja mu je da se oproba u mjuziklu, ali za to je potrebno mnogo sredstava, kaže. Na pitanje koliko je ovaj posao zahtevan i naporan, Bojan je odgovorio:
– Zavisi u kom ambijentu i u kojoj državi radiš. Ovde kod nas je to vrlo mučno, radi se sve uz pomoć štapa i kanapa i onda reditelj pored svih svojih rediteljskih obaveza, mora da bude i mađioničar. Da uz pomoć ničega napravi nešto. To je stvarno jedan rudnički posao. Ne umorim se ja od težine posla, već od toga što se kultura svela na to da mora da se ide od vrata do vrata i da se moli za pomoć, jer su budžeti vrlo mali i onda je teško da se napravi nešto kvalitetno. Ali, možda je to i dobro, jer se u nama tada rađa još veća želja i inspiracija. Tako se i desilo prošle godine: dobilo smo minimalni budžet, a napravili smo festival bolji od prethodnog – kaže on.
Do sada je, pored pregršt zahvalnica i diploma, osvojio i mnogo nagrada, među kojima je i glavna nagrada prestižnog festivala “FAPOR” u Leskovcu. Za svoju knjigu “Kad se nebo raznebesi, tek će onda da se desi”, dobio je nagradu od književnog kluba Đura Jakšić iz Jagodine. Takođe, nagrađen je i za kolektivnu igru na festivalu DOPS od strane Desimira Stanojevića, itd.
Bojan ima dva velika uzora, a to su Emir Kusturica i Radoš Bajić, koje izdvaja kao vrsne reditelje i umetnike:
– Imam sreću da su to moji prijatelji i da se, koliko to njihovo vreme dozvoljava, viđam sa njima. Radoš Bajić je otvorio omladinsku scenu našeg festivala, a bio je i na premijeri predstave “Kako ubiti suprugu”. Nedavno sam potpisao ugovor sa Emirom Kusturicom, u Andrićgradu u Višegradu, gde moje pozorište “Veliki Teatar” izvodi svoje predstave svake subote. On je naš veliki profesor, što životni, što u profesiji kojom se bavimo. Obojica su počasni predsednici festivala DOPS.
“KRAJ” 5. MAJA U DOMU OMLADINE
Inspiraciju za svoje predstave, Bojan traži u želji mladih i talentovanih ljudi koji su željni da menjaju nešto. Svojim predstavama, on želi da pošalje poruku da se mladi trgnu od bezidejnosti i da se ujedine u nešto dobro. Za predstavu “Kraj” kaže da je jedna od takvih. Bojan je imao i prilike da se oproba i u filmskoj umetnosti. Njegov rediteljski debi “Miris ljubavi” još uvek nije završen iz finansijskih razloga, ali se nada da će jednog dana ugledati svetlost dana. Planova za budućnost je mnogo:
– Sa nestrpljenjem iščekujem da se u Andrićgradu otvori Fakultet dramskih umetnosti. Moja velika želja je da tamo sledeće godine upišem režiju. “Veliki Teatar” će sa svojom predstavom “Kraj” gostovati u Domu Omladine u Beogradu 5. maja. Predstava počinje u 20 časova, pa vas pozivam sve da dođete i da vidite kako mi to radimo i ako radimo dobro – da nas nagradite aplauzom – sa osmehom završava talentovani Bojan Miloradović.
Autor: Dušan Miletić
