Znate li da Bob Marli ima spomenik u Srbiji, u mestu Banatski Sokolac? I da je preživeo pokušaj atentata? Možda će vas ovaj tekst inspirisati da i sami istražite detalje o životu ove legende.
Svi su čuli za Bob Marlija i većina ima neku predstavu šta je rege. Ritam koji u letnjim mesecima sam pomera telo, opušta um i obećava zabavu i uživanje. Rege je pored navedenog, edukativni i buntovni žanr koji i danas mnogi muzičari spominju kao veliku inspiraciju u svojim radovima.
Robert „Bob“ Marli rodio se 6. februara 1945. godine na predivnoj Jamajci. Oca je izgubio jako rano, već sa svojih deset godina, Jedno od najranijih prijateljstava sa Nivilom Livingstom preraslo je u prijateljstvo do kraja života i vrlo uspešnu i kreativnu profesionalnu karijeru. Pored toga, oni su postali i braća. Naime, Bobova majka, i Nivilov otac su zajedno dobili ćerku Perl i tako su ova dva vrsna muzičara postali jedan svet. Od malih nogu, ovaj tandem je pevao zajedno i to što žive zajedno za njih je bilo ispunjenje sna. kako su rasli, zajedno su stvarali i pisali, slušali su rege, r’n’b, ska, pevali u lokalni muzičkim grupama i horovima, i napredovali u svojoj najvećoj strasti – muzici. Bob je sebe uvek doživljavao kao pevača – pripovedača, nekoga ko će emociju preneti na druge. U ranim godinama nije ni slutio da će na svojoj gitari stvoriti i napisati skoro pa himne.
Marli je verovao u slobodu, u slogu, u prijateljstvo, u ljubav, u muziku, u mir i time se vodio kroz svoj privatni i profesionalni život.
Iako je 1962. godine, samostalno objavio nekoliko pesama. zvanično 1963. godine sastavlja prvu verziju benda pod imenom The Teenagers koja je doživela niz promena i konačno postala The Wailers. O kojoj količini talenta se radilo, pokazale su top liste, kada je 1964. godine pesma „Simmer down“ postala broj jedan u zemlji. Bob je tada imao svega 19 godina. Iako uspešan, bend će tada doživeti i prvu krizu odlaskom nekoliko članova. Za to vreme, Bob Marli će se oženiti i na kratko napustiti Jamajku.
Kako priče kažu, brak je bio zasnovan radi lakše emigracije u SAD, ali ljubav je jača od birokratije. Do 1972. godine, Bob se patio sa komercijalizovanjem svoje muzike, i tada su nastale dve pesme „Stay with me“ i „Splish for my splash“ koje su utemeljile popularnost na njegovoj rodnoj Jamajci. Dosta se polemisalo o ovim numerama, kao i o demo traci na kojoj su se nalazile. Mišljenja su bila podeljena da li se radi o alternativnijem pop zvuku ili o novom rege pokretu. Te 1972. godine, Marli potpisuje ugovor sa CBS Records i seli se u London, odakle će krenuti na prvu veliku turneju sa soul velikanom Džonijem Nešom. U to vreme, pored punka, u Londonu je cvetao i rasizam, ali to Boba nije mnogo doticalo. Promena mu je prijala u svakom smislu, najviše umetničkom. Radio je na nekim rock elementima koje do tada nije imao u svojim pesmama. Tri albuma sa Jamajke i jedna kompilacija hitova, dočekali su naslednika u vidu albuma „Catch fire“. Iako nije bio komercijalni gigant, , ovaj album raširio je rege plamen u Britaniji. Eric Clapton i danas tvrdi da mu je to jedan od omiljenih albuma ikad (obradio je pesmu „I shot the sheriff“).
The Wailers su otvarali koncerte i na kraju su otpušteni jer su skupili više publike i pozitivnije kritike od izvođača koji su sledili za njima. Sam sastav se na kraju raspao, ali je Marli zadržao ime i doveo druge članove. Pesma koja je napravila legendu od Bob Marlija, onu kakva je bio, kakva jeste i kakva će zauvek biti je „No woman no cry“. Dirljivu pripovedačku pesmu navodno nije napisao rege bog, mada to su druge priče. On je doneo svetu na albumu „Natty dread“.
Album je pokorio ostatak svetskog tržišta, uključujući SAD, za koje i danas stoji opšte pravilo da ne prihvataju tek tako nešto što nije sa njihovog tla. U Londonu su nastali i albumi „Exodus“ i Kaya“, na kojima se nalazi niz hitova koje i danas generacije pevaju sa istim žarom. Godina 1978. bila je jako važna za Jamajku. Tada je Bob Marli održao mirovni koncert na kom je zatražio da se politički protivnici uhvate za ruke pred svima i tako obećaju mir podeljenom narodu. Na ovaj korak se teško odlučio, ali Jamajku je voleo više od svega. Sledeći album, „Survival“ smatra se za jedan od politički „najglasnijih“ ikad napisanih, iako su ga kritičari dočekali na nož. Navodno su razlozi bili to što nestaje prava rege energija, šta god da je ta fraza tada trebalo da znači, mada ni danas ona nema smisla.
Veći deo života, Marli je bio zakleti rastafarijanac, ali se par meseci pred smrt krstio u Etiopskoj pravoslavnoj crkvi. Do kraja života bio je u braku sa Ritom Anderson, a ipak nije verovao u monogamiju, što je „dovelo“ do jedanaestoro zakonski priznate dece.
Mnogo ljudi veruje da je Bob Marli preminuo od karcinoma pluća, izazvanim konzumiranjem marihuane. ovo je velika predrasuda! Sredinom 1977. godine, Bob se povredio na fudbalskoj utakmici i povredu prsta tretirao kao takvu. Oporavka nije bilo, i nakon niza analiza ustanovljen je melanom i preporučena je amputacija palca kako se bolest ne bi dalje širila. Marli je to odbio. Na takvu odluku uticalo je mnogo ljudi govoreći da je nemoguće amputirati samo palac, da će biti cela noga do kuka, da će izgubiti deo duše, ako ostane bez prsta i mnogo drugih verovanja koja su Boba dovela dao toga da donese pogrešnu odluku.
Shvatio je da se neće oporaviti sam od sebe, i odlazi na operaciju. Nažalost, bilo je kasno, samo on to nije shvatao. Turneje su trajale do sredine septembra 1980. godine, dok je paralelno obilazio klinike i bolnice u nadi za spasom.
„Redemption song“ njegov je poraz i konačno pomirenje sa svojom sudbinom. U Nemačkoj klinici ga konačno otpuštaju kao neizlečivog i on odlučuje da se vrati na voljenu Jamajku. Nažalost, nije stigao dalje od Majamija. Bolest ga je od samog početka jako teško pogodila, nije želeo da i njegova deca osete patnju odrastanja bez oca. Trenutak kada su mu od posledica hemoterapije otpali obožavani dredovi koji su za njega bili neki vid simbola slobode, ga je dotukao. Teško je podnosio poraz. Otišao je 11. maja 1981. godine sa svojih 36 godina. Njegov sin Ziggy se od oca oprostio uz reči „Money can’t buy life“, u prevodu novac ne može kupiti život. Ironičan kraj jednog sanjara i vizionara.
Ako niste upoznati sa njegovim radom preporučila bih vam sledeće numere: „ Go tell it on the mountain“, „Get up, stand up“, „I shot the sheriff“, „400 years“, „Concrete jungle“, „Slave driver“, „Stir i tup“, „ No woman, no cry“, „Them belly full“, „Bend down low“, „ Talikin’ blues“, „Exodus“, „Jammin’“, „Turn your lights down“, „One love“, „Is this love“, „time will tell“, „Zimbabwe“, „Could you be loved“ , „Redemption song“, „Buffalo soldier“.
Autorka: Tamara Maksimović
