Biti filozof je potpuno prirodno stanje (naročito nama deci), a sa druge strane uključuje neku vrstu odgovornosti. Kada izgovoriš: „Ja sam filozof“, ljudi pretpostavljaju da si pročitao većinu filozofskih dela (ne znajući kako je to more beskrajno), misle da imaš svoj stav o svim pojavama i da možeš argumentovano da ga braniš, i misle da si suviše mudar (iako si ti u stvari ljubitelj mudrosti).
Lako bi bilo boriti se sa predrasudama da su svima ovakve asocijacije na filozofa. Naprotiv, mnogi će zakolutati očima: „Jao, ti si jedan od onih što dave, pričaju besmislene priče i misle da su pametni“.
Onda imamo one koji pitaju: „Šta ćeš sa tim da radiš? Shvatam da voliš filozofiju, ali gledaj ti od čega se živi“. Nažalost, ovo nije daleko od istine, iako su mnoga istraživanja pokazala da tokom studija filozofije ljudi stiču mnoge sposobnosti i veštine koje su neophodne u širokom spektru poslova.
Kada su na jednom stranom fakultetu roditelji pitali profesore zašto bi njihovo dete trebalo da studira filozofiju i šta će posle toga moći da radi, dobili su sledeći odgovor: „Sa filozofijom može da radi sve što može i bez nje, ali sa filozofijom može da uradi bolje.“
Studiranje filozofije
Kada su me ljudi kojima filozofija nije bliska pitali šta studiram, često je dolazilo do pitanja: „Koji smer na Filozofskom fakultetom? Baš filozofija?“. Pitanje koje obavezno sledi: „Ko ti je omiljeni filozof?“. Ne, neću reći da su mi svi kao deca, odnosno roditelji, i da ih sve podjednako volim, ali da li ja pitam studenta matematike: „Ko ti je omiljeni matematičar?“, ili studenta medicine: „Ko ti je omiljeni lekar?“.
U redu, shvatam, u filozofiju su obično uključene i emocije i ne možeš biti hladnokrvan dok čitaš dela velikih filozofa, kao što ne možeš bezosećajno da čitaš književna dela klasika. Studije filozofije su zaista bile prekrivene emocijama od divljenja idejama, pitanjima, stilu pisanja, do beskrajne sreće što sam saznala nešto novo o čemu nikada ranije nisam razmišljala.
Naravno bilo je tu i straha, nerviranja i stvari koje su mi bile užasno dosadne i mislila sam da su ispiranje mozga. Možda sam čak i stvarno neke filozofe zavolela, iako ću njihove svetove tek otkrivati.
Šta je filozof?
Filozofi su izloženi predrasudama jer svako ima drugačiju predstavu o tome šta je filozof i šta je mudrost (sophia), pa je možda lakše reći šta nije, nego šta jeste filozofija. Pre svega, filozofija nije izumrla discplina koja je postojala u prošlosti i koju su smenile druge discipline.
Istina je da je stara koliko i ljudska misao i da su se iz nje razvile sve nauke i mnoge druge discipline, ali to ne znači da ona u savremenom svetu ne postoji. Tačnije, u sadašnjosti se svakodnevno objavljuju stotine filozofskih tekstova i knjiga i trenutno postoji više živih filozofa nego ikad. Mnogi izjednačavaju filozofiju sa književnošću.
Iako ima dosta filozofskih dela koja su pisana književnim stilom, filozofija se ne može izjednačiti sa ovom umetnošću. U njoj su sadržane mašta i kreativnost, ali ne može se reći da ona govori o izmišljenim likovima i događajima kao što to čini roman.
Šta je filozofija?
Filozofija govori o stvarnim pitanjima i problemima, a stil pisanja se najčešće razlikuje od književnog. Mislim da je čak bliža nauci, ali se i od nje razlikuje jer nema definitivan odgovor na svoja pitanja. Volim je zato što uvek rađa nova i nova pitanja,a najzanimljivija su ona na koja nauka još nije odgovorila. M
ože se reći da filozofi daju zadatke naučnicima na koje oni odgovaraju, ali filozofi su možda zaista dosadni i uvek imaju još neko „A kako ovo?“, „A zašto ovo?“. Da, zato liče na decu, radoznali su, maštoviti, uporni, ali i tolerantni prema različitim mišljenjima. Setite se kako ste razmišljali kao dete i koja ste pitanja postavljali sebi i drugima. Sigurno vas je zanimalo kako znate da ste vi vi ili kako izgleda biti neko drugi.
Zašto je to prestalo da vas zanima? Sigurno ne zato što ste pronašli odgovor na ova pitanja. Zamislite sada ozbiljnog i obrazovanog čoveka koji piše akademski tekst koji razmatra ova pitanja i vrlo ozbiljnim rečnikom govori ono o čemu deca razmišljaju. Eto, to je filozof. Razgovarajući sa decom često sam čula pitanja i ideje koje su identične onima koje su imali veliki filozofi poput Aristorela, Dekarta ili Kanta.
Šta znači biti filozof?
Biti filozof znači videti u svakodnevnom i običnom čudo. Postavljati stalno nova pitanja i ne pristajati na ograničenja. Međutim, ako se filozofijom bavite ozbiljno, svoje stavove morate da obrazložite potpuno jasno i precizno. Morate da budete spremni i na sukob mišljenja ali i na to da u tom sukobu izgubite. Morate da budete strpljivi i da ne brzate sa odgovorima. Postoje filozofi koji jedno pitanje ili jednu specifičnu ideju proučavaju celog života. To nije nimalo dosadno jer stalno ima novih materijala, a filozof ih detinjasto išečekuje sa uzbuđenjem i raduje im se.
Biti filozof znači preispitivati tuđa ali i svoja verovanja, ubeđenja, mišljenja, pa čak dovoditi u pitanje i ono u šta bi retko ko posumnjao. Biti filozof znači razgovarati sa stručnjacima iz drugih oblasti, razmenjivati mišljenja, čitati mnogo knjiga iz različitih oblasti i svakodnevno učiti. Filozof nema radno vreme jer to je osobina pre nego zanimanje.
Počinjemo da filozofiramo u ranom detinjstvu i ne prestajemo nikada, iako u srpskom jeziku postoji uzrečica „Ne filozofiraj“. Dešava se da šetajući sa prijateljima počnemo da razmišljamo o nekim bitnim pitanjima o nama samima i svetu oko nas.
Sreća je ako svoje misli možete da podelite sa prijateljima. Dešava se da vas film podseti na shvatanja nekog filozofa ili da u trenucima odmora shvatite šta je veliki filozof hteo da kaže. Dešava se da krenete u prodavnicu a kući se vratite sa gomilom knjiga iz biblioteke.
Zaključak
Ne verujem da sam uspela da vam objasnim šta je filozofija, jer ne umem da je objasnim već samo umem da je volim, ali se nadam da ćete pokušati i sami da to otkrijete. U tom čarobnom svetu ćete sigurno pronaći ono što vas zanima čime god da se bavite i koja god interesovanja da imate.
Mnogi umetnici, naučnici, književnici, astronomi, fizičari, psiholozi, slikari, matematičari u isto vreme su i filozofi čak i onda kada toga nisu svesni. Možda vam se dopadne njena šarolikost u disciplinama, pravcima, stilovima. Možda vas zainteresuje kako su ljudi filozofirali u različitim vremenima i šta se to u mišljenju menjalo a šta je ostalo isto. Možda vam se dopadne neizvesnost koja u njoj vlada, jer neizvesnost je ljudskija i životnija od naučne sigurnosti.
Verujem da će filozofija postojati dokle god bude ljudi. Mnoga zanimanja će u budućnosti nestati i mašine će zameniti čoveka u mnogim poslovima, ali možda u mišljenju nikada neće moći. Misao, ideja, pitanje ostaće svojstveni samo čoveku, ili bar samo živim bićima.