Naš kolega Uroš Veličković se sa svojim drugarima, Vitorom Ljubičićem (on nije sa Dorćola, ali zbog važnosti naslova mora biti) i Nenadom Blagojevićem, odlučio za put u Grčku. To ni malo ne bi bilo čudno da nisu odlučili da bicikla bude njihovo prevozno sredstvo.
Ako imate dobar stomak, koji može bar vizuelno da podnese alternativne vidove ishrane, i volite ekstremne podvige pogledajte video sa njihove pustolovine; upoznajte se sa Zokijem, njihovim vernim pratiocem, voljama i nevoljama prave avanture i pre svega saznajte kako sa malo kreativnosti i volje možete da provedete sjajno leto.
Kad ste se odlučili za ovakvu avanturu?
Vitor i ja smo još u srednjoj školi pričali o tome i hteli da taj plan realizujemo, ali je meni ukraden bicikl, pa smo morali da odložimo put. Početkom 2013. godine smo ponovo „pokrenuli“ priču, i počeli da se pripremamo. Svakako smo većinu stvari kupili/odradili desetak dana pred put.
Kakav je osećaj kad se kreće na takav put? Treba 1000km da pređete, dvadesetak dana puta, a tek ste na početku?
Što se tiče početka bilo je teško, pogotovu što ništa nije išlo po planu. Trebalo je da krenemo rano ujutro, ali mi smo se pakovali prethodnu noć do 4, pa smo se uspavali. pa se meni odmah pre nego sto smo stigli do keja pokvario neki deo, koji smo morali da kupujemo i menjamo. Tek oko 4 smo izašli na Obrenovački put. Tad je “pukao” adrenalin jer smo zaista krenuli.
Koji je bio najtezi momenat?
Sigurno bi se svi složili da je to Debelo brdo. Noć pred tu etapu nismo dobro odspavali napadale su nas neke životinje, smrzli smo se, pa nam je taj deo bio jako težak što zbog umora, što zbog velikog uspona. Mi se nismo pripremali za ovakav put, samo smo seli na bajseve, a sa 30kg prtljaga nije lako voziti po 10 sati na dan. Uspon uz Veliko brdo je izgledao ovako: 50 metara vozimo, pa onda 50 guramo. Posle te uzbrdice zato nijedna nije bila problem.
U Grčkoj nam se desila i jedna, da kažemo, nezgoda. Naleteli smo na jednog bika na sred puta. Nije bilo šanse da se vratimo ili čekamo da se on pomeri, tako da smo lagano prošli pored njega izbegavajući kontakt očima.
A najbolji?
Spuštanje sa Debelog brda. Nizbrdica je bila 19km, oko 15 minuta vožnje bez okrenute pedale. Pravi odmor posle tolikog mučenja. Takodje su mi noćne vožnje bile super, pogotovu po nekim starim putevima gde nema žive duše, a mi pogasimo svetla i vozimo kroz potpuni mrak. Jedan od lepših osećaja je bio kada smo došli do Skoplja posle celodnevne vožnje, gde su nas dočekali Vitorevi drugari sa pljeskavicama i primili nas kao da smo rod rođeni.
Na snimku može da se vidi da ste imali jednog zanimljivog saputnika. Otkud zec sa vama na putu za Grčku?
U Užicu je bio neki ulični prodavac i hteo je da nam proda zeca za 150 din, Neša i ja smo rekli da nam ne treba, ali je Vitor je bio baš zapeo, tako da nam je na kraju čovek dao besplatno i rekao da ga pamtimo, i tako smo mi zeca nazvali Zoki po njemu. Na celom putu je važio dogovor da ako su dvojica za ili protiv nečega, onda i treći mora da sluša. Tada smo uveli novo pravilo da samo jednom u toku celog puta može jedan da nadglasa dvojicu, pa je Vitor to tada iskoristio što je ispao potpuni pogodak.
Kakva je bila vaša ishrana tih dana i da li vam je pomoglo gledanje serije „Ultimate survival“ od Beara Grylls-a?
Da, da, Bear je izvršio uticaj, probali smo skoro sve na šta smo naišli. Nosili smo i skriptu o ishrani u prirodi, tražili jestive divlje biljke, ali nismo našli dovoljno za pun obrok. Pravili smo i zamke za puha u Difovom kampu na Perućcu, mada ga nismo uhvatili. Ali ovako smo jeli po 5-6 puta dnevno. Ja sam se čak i ugojio za vreme puta. Zbog toga me i zezaju u filmu.
Koliko ste dnevno sati vozili biciklu?
Mi smo vozili zapravo samo 8 dana, ostalih 12 smo se odmarali, zezali i izlazili. Ali zato tih 8 smo provodili barem po 12 sati na bajsu.
Koliko vam je dana trebalo da dođete do Grcke. Da li ste se i vraćali biciklama?
Do Grčke nam je trebalo 20 dana, 10 dana uživanja na moru, a vraćali smo se kolima.
Otkud ideja za poker pod vodom?
Pred put smo videli sliku šatora sa stolicama pod vodom, hteli smo i mi to da uradimo nekako, pa se ta ideja pretvorila u podvodni poker. Dole je baš vladao haos, jer ne možete da pričate.
Kome biste preporučili ovakav vid putovanja?
Svima. Najzabavnijih mesec dana u mom zivotu.
Autor: Stefan Veličković
Tekst je preuzet sa sajta ČasopisInterfon.org i predstavlja rezultat saradnje koju smo ostvarili. Takođe naše tekstove možete čitati na njihovom sajtu.
Hvala za ove sjajne informacije! Skoro mi je pala na pamet ideja da slično nešto uradim sa dečkom i još nekom ekipom! Ovo dođe kao sjajna priprema za ono što nas čeka!