Američka atletičarka Elizabet Beti Robinson prva je žena koja je na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. godine osvojila zlato u trci na 100 metara. Nakon što je doživela avionsku nesreću i greškom proglašena mrtvom, Robinson je priredila sjajan povratak na stazu, osvojivši još jedno zlato na Igrama u Berlinu.
Robinson je još od detinjstva pokazivala svoj talanat za atletiku. Sa svojih 16 godina našla se na Olimpijskim igrama u Amsterdamu. Iako se kraljica sporta na programu modernih olimpijskih igara pojavila još 1896. godine, tek je 1928. godine u Amsterdamu ženama bilo dozvoljeno da ostave svoj doprinos u atletici. Bez obzira što je Elizabet Robinson iza sebe imala samo tri trke, njeno neiskustvo u odnosu na ostale takmičarke nije je sprečilo da u trci na 100m Americi donese zlatnu medalju i obori svetski rekord. Ona je ujedno i prva žena koja je pobedila u ovoj trci. Beti je svoj talenat dalje pokazala i u trci sa štafetama, gde je sa svojim timom ostvarila neverovatan uspeh osvojivši srebrnu medalju i tako je svojoj državi obezbedila još jednu medalju na Igrama 1928. godine.
Pročitajte: Edi Orao – najgora sportska legenda
Dve medalje na Olimpijskim igrama u Amsterdamu bili su sigurni pokazatelji da Beti Robinson ispred sebe ima zagarantovanu uspešnu karijeru i da dani slave ove mlade atletičarke tek stižu. Međutim, njen život nije bio onakav kakav se očekivalo da će biti.
Godine 1931. Robinson je imala avionsku nesreću. Kada su je pronašli, Beti nije pokazivala znake života, te su zaključili da je mrtva. Tek nakon što su je prevezli u lokalnu mrtvačnicu, uvideli su svoju grešku. Američka atletičarka pretrpela je brojne prelome, ali je još uvek vodila svoju trku za život. Iz kome se probudila sedam meseci kasnije, ali joj je još šest meseci bilo potrebno da ustane iz kolica i dve godine da ponovo normalno hoda. Najozbiljnija povreda bila je prelom na nozi, zbog koje nije mogla da savije koleno. Ta povreda ju je sprečavala da nastavi da se takmiči u trkama na 100 metara zbog nemogućnosti da stane u početnu poziciju, ali se na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine opet našla u američkom timu sa kojim je osvojila zlatnu medalju u trci sa štafetama. Ovo je ujedno bila i poslednja medalja koju je ova američka atletičarka osvojila.
Beti Robinson je nastavila da doprinosi sportu kao sudija, trener i motivacioni govornik, ukazujući širom zemlje na podjednako važan i zahtevan položaj žena u sportu.
