„Ja volim reč o koju se otimaju dve slike i sliku nacrtanu na očnom kapku iznutra, cvetove koji se prepiru sa vremenom u ime budućih plodova i prolećne časti. Ja volim sve što se kreće…“ – Branko Miljković
Volite li reč ljubav, volite li ljubav, gde je nalazite, šta je za vas ljubav?
Ljubav je kada svakog trenutka pazim da te ne uvredim, zar ne?!
U rodni kraj kada rado odlazim da obradujem najdraže svojim prisustvom – i to se, cenim, ljubavlju može nazvati…
Bogatstvom smatram svaki trenutak proveden s vama, krasite mi dan (ne)običnim bojama života. Delim s vama sreću, tu smo ako treba i tugu da rasparčamo… Je li ljubav to što nas vezuje?
Ako se misao o tebi izdvaja dok prolazim pored tehničkog pregleda Odgovornost, iako mi je pažnja istovremeno zaokupljena zanimljivim nazivom, premda mi ovozemaljski zvuci i mirisi bude raznobojne misli… Tu je reč o ljubavi?
Volim kad volim! I skoro nečujni šum potoka, i glasni žubor reke, i sasvim običnu plavu boju neba, i uvelo lišće, i tek ozelenelo drveće, i nežnobojni behar, i mačke lutalice, i svog mačka Marinka, i stare građevine na kojima večnim sjajem briljiraju tragovi ruku naših vrednih i kreativnih predaka, i produktivnu dokolicu, i onu knjigu zahvaljujući kojoj mislim i onu pesmu koja mi budi lepa sećanja, i onaj čamac na Dunavskom keju, i plavu kapu, i one kamenčiće iz rečice Žeravije, i našu igru po kiši, i rakove što sam ih nekad davno ulovila, i onu poljanu obasutu vazduhom svežim, i miris vrele kafe, i umetnika kojem verujem i koji me ličnim svetlim primerom podstiče da svetlo delujem, i onaj miris starog rečnika, i Aleksandrino prhko testo oko kog smo se okupili, i moć improvizacije, i one neobične igre rečima, i njegovu čeličnu volju da pomogne drugima, i sačuvane blede fotografije iz detinjstva, i francuske nadrealiste, i neodoljive logičke mozgalice, i belo vino, i te daske koje život znače, i one neobično drage frazeološke izraze koji su često ogledalo kulturne i jezičke posebnosti jednog naroda, i onu violinu u Knez Mihailovoj, i kutiju koju si mi poklonio urađenu tehnikom dekupaž, i Dans le port d’Amsterdam, i tvoju sposobnost da čuvaš ono što imaš… jer mnogo je lakše imati nego (sa)čuvati; i one naše besmislene razgovore, i besmisao volim, spoj nespojivog, i Frojdova inspirativna tumačenja, i čestitku kojom ste mi poželeli srećnu 2016. godinu, i večeri na kojima se recituje glomazna poezija Ramba Amadeusa, i da gledam brodove kako plove nebom – da pustim zapravo mašti da leti neobuzdano, i tvoju britku analitičku misao, i iskrenu požrtvovanost mentorke Milene, i pogled s Brankovog mosta, i naše „slučajne“ susrete…
Napravite/nastavite svoju listu, videćete kako je nužno beskonačna.
Je li ljubav kada o njoj govore i oni koji od ove reči neprestano beže, sa sobom se bore da nađu odgovarajuću jezičku zamenu samo da ne bi izustili sklop sačinjen od slova lj, u, b, a v?
Eno dva druga, jednom se na licu ocrtava nezadovoljstvo trenutnim okolnostima, drugi je došao da ga sasluša dok mu oči ne skrivaju razumevanje. Reči su izostavljene. Drugi je pokazao da zna i da ćuti, jer je to ono što bi prvom u ovom trenutku odgovaralo. I tu se ljubav smestila?
Svet povezuje ta, itekako vidljiva, sila. Obradujmo jedni druge lepim rečima, a tu su gestovi da ovoj sili daju materijalne oblike. Tvoj individualni značaj značajno je veliki na opštem planu ljubavi.
Volim tvoje razumevanje. Volim što ne moram da dajem tumačenja za svaku izgovorenu reč, svaki (ne)prikladni osmeh ili unezvereni pogled. I ruka kad poleti, i neka neviđena glupost kad mi se omakne, hvala ti što ne nalaziš vrednim iščuđavanja te moje trzaje iz koloseka sasvim običnog.
U našim zajedničkim ludim igrama, ludim pesmama, ludim osmesima, ludim najbučnijim smehovima, ludim novoskovanim izrazima, ludim nadimcima ima lude ljubavi, zar da!!
Dorijan, desetogodišnji dečak iz Strazbura ubrao je maslačak kraj puta i poklonio ga svojoj nastavnici bez reči (francuske, srpske i engleske) kako bi joj ukazao poštovanje, ne bi li dopustio svojoj ljubaznosti i lepom vaspitanju da dođu da izražaja. Volim kada pokazujemo poštovanje jedni drugima, volim kada lepi maniri lepšim čine svaki novi dan!
Ako živeti znači voleti, ljubav se krije gde, lepo je gde, lepo je svuda, ljubav je gde?
