Druge večeri Festivala beogradskih amaterskih pozorišta (BAP) na pozornicu je izašao najmlađi glumački kolketiv ovogodišweg takmičarskog programa. Studio Centar, čije je puno ime Centar za kulturnu edukaciju, i ovog puta je uspešno sledio svoju misiju da kroz umetnost pedagoški utiče na mlade. Publika pedesetšestog BAP festivala je 24. maja imala priliku da gleda predstavu Dnevnik Ane Frank u režiji Nenada Radovića a u izvođenju mladih glumaca Studija Centar.
Na samom početku predstave pažnju najpre privlači muzika u izvođenju Ljubice Damčević i Katarine Ranković, koje su i komponovale muziku koja sve vreme prati dramski tok predstave, kretanje glumaca i njihovih emocija. Zatim, tu je i scenografija koja prikazuje sasvim običnu prostoriju sa nameštajem, ali oivičenu bodljikavom žicom. Sa obe strane žice stoji po jedna Ana Frank. Napolju je ona koja piše dnevnik, a unutra ona koja sve to doživljava, mada je tokom čitave predstave jak utisak jedinstva koji ostavljaju dve mlade glumice i publika jednostavno veruje da je to jedna ista osoba koju su ipak dani provedeni u skrovištu promenili.
Dok Mila Miljković tumači lik do tada bezbrižne i detinjaste Ane koja sa svojom porodicom dolazi na tavan, Andrijana Đorđević tumači Anu koja je nakon višemesečnog skrivanja sazrela, počela drugačije da shvata život i svet kako onaj koji je okružuje tako i onaj o kome mašta i u koji želi da ode. Reditelj Nenad Radović je objasnio da je ova neobična ideja da glavnu ulogu dodeli dvema glumica naizgled došla slučajno jer nije mogao da odluči kojoj od njih uloga u potpunosti pripada. “Ni jedna ni druga nisu mogle da nose ceo komad zbog razlike u zrelosti, a obe su neverovatno predano radile ne izostajući ni sa jedne probe i uvek su znale šta i kako hoće da uade”, rekao je Radović.
Pročitajte kako je bilo na prvom danu BAP festivala
Glumci su se suočili sa više izazova koje su uspešno savladali. Najpre, veliki deo glumačke postavke je sve vreme na sceni, okupiran životom svog lika i onda kada pažnja publike nije usmerena ka njemu. Zatim, veoma mlada glumačka ekipa pred sebe je postavila zadatak da prikaže veoma ozbiljno i važno delo u čemu je uspela čineći da publika zaboravi da su oni još uvek deca a u isto vreme dajući predstavi neku specifičnu mladalačku energiju. Kako je rekao selektor festivala, Vladimir Putnik, “nijednog trenutka ne izgledaju kao dečje pozorište koje izigrava odrasle jer nisu samo lepljenjem brkova i farbanjem kose postali odrasli već su prodrli u njihove likove”.
Studio Centar je poznat kao jedino pozorište čiji je reprtoar prvenstveno okrenut društvenim problemima i jedno od retkih pozorišta koje se obraća mladima. “Nikada ne pravimo predstavu radi same predstave već svaka ima i edukativni karakter a trudimo se da u tome budemo jednostavni i precizni”, rekao je reditelj predstave Nenad Radović, koji je i predavač mladim glumcima. Predstavom Dnevnik Ane Frank nisu hteli samo da podsete na jednu epizodu iz istorije čovečanstva već i da upozore kako opasne ideje i dalje žive među nama i koliko zlo mogu da donesu. Prema mišljenju reditelja najjaču poruku mogu da prenesu upravo mladi koji su tekst duboko osetili i umeju da ta osećanja prenesu svojim vršnjacima ali i starijima. Koliko su glumci Studija Centar bili uspešni u prenošenju poruke moglo se čuti u aplauzu brojne publike, ali i videti u očima gledalaca nakon što je Ana na kraju predstave izgovorila čuvenu rečenicu “I pored svega, ja ipak verujem da su ljudi zaista dobri u svojim srcima”.
