Znate li zašto je ski centar Bansko sve popularnije mesto za ljubitelje ovog sporta? Biće vam jasno čim pogledate slike, koje pružaju uvid samo u mali deo onoga što nudi planina Pirin, gde je ono i smešteno.
Iako je najskorije napravljen, Bansko važi za najrazvijeniji ski centar u Bugarskoj, a jedan od razloga je to što se nalazi na planini Pirin. Ova planina je smeštena u istoimenom nacionalnom parku koji je proglašen za deo svetske baštine UNESCO-a 1983. godine. Nacionalni park “Pirin“, obiluje različitim vrstama životinja i biljaka zbog svoje bogate vegetacije i čistog vazduha. Podaci da park nastanjuje preko 2000 vrsta beskičmenjaka, 200 kičmenjaka od čega samo oko 150 vrsta ptica, ukazuju na bogatstvo i značaj ovog mesta. Takođe, ovde rastu mnogobrojne vrste biljaka, a oko 200 njih je lekovito i koristi se u medicinske svrhe.
Zvanična sezona traje od decembra do kraja aprila ili početka maja kada je temperatura u proseku dva stepena ispod nule, a sneg dubine oko dva metra čak i kada padavine prestanu jer ovaj ski centar raspolaže sa 160 snežnih topova. Skijaške staze dugačke su 70 km, dok je sam ski centar na 2600 metara nadmorske visine. Osim skijaške staze, Bansko nudi i paraglajding, stazu za skijaško trčanje, klizanje, ali i veliki izbor lokala i prodavnica u kojima se prodaje i iznajmljuje zimska oprema. Odmor na planini Pirin se posebno preporučuje ljubiteljima planinarenja zbog prokrčenih puteva baš iz tog razloga. Početnicima se ipak savetuje prolazak kroz nacionalni park “Pirin“ u kojem su napravljene jasno obeležene staze sa oznakama. Zbog velike važnosti ovih oznaka, ukoliko ih neko na bilo koji način poremeti, slede velike kazne.
Ono što je karakteristično za Bansko je spoj starog etno balkanskog stila, gde su poređane drvene kućice nalik na bugarsku varoš, ali i modernog dela sa hotelima, spa centrima i ostatkom nove gradnje, ogromnih zgrada pored kojih se prolazi na putu ka stazama planine Pirin. Ovaj spoj starog i novog je posledica istorije – do 1912. godine spadao je u Otomansku imperiju, a zatim je postao deo Bugarske. Neke od njegovih prirodnih bogatstava su pećine “Banderitsa“ i “Kazana“, kristalna jezera kojih ima preko 100, ali i Rilski manastir – spomenik kulture koji je uvršten u listu svetske baštine UNESCO-a. Ove i druge kulturne znamenitosti mogu se obići u okviru organizovanih izleta. Ulice su čiste, a potoci se slivaju sa same planine i tako uokviruju tamošnje kuće, što Bansko čini još posebnijim mestom.
Turizam Banskog je počeo posebno da se razvija kada se 2003. godine izgradila gondola koja za otprilike pola sata vožnje prevozi do ski staza, udaljenosti čak 12 kilometara. Ono na šta se posetioci žale je velika gužva od nekih 10 sati ujutro i zato se preporučuje što raniji dolazak. Ovo skijalište je podeljeno na dva dela – donji Čalin Valog (1100-1600 m) i gornji Šiligarnika (1700-2500 m ). Najpoznatija je crna staza Tomba, a osim nje postoji samo još jedna crna staza, Tomba 2 zbog čega Bansko skijalište ipak ne predstavlja izazov za profesionalce.