Kad pogledaš iz slavnog Kotora ka nebesima, te potražiš parče neba i malo sunca neće tvoj pogled stići do običnog komada neba. Ti ćeš tada, dragi moj čitatelju, ugledati jednog zaštitnika, jednu relikviju, diku i ponos, a stari Bokelji će ti reći „on nas čuva“, a tvoj pogled se neće moći nagledati lepote vičnog Lovćena.
Nekada prestonica Kraljevine Crne Gore, a danas samo jedna od rezidencija Republike Crne Gore.
Planina Lovćen, sa jedne strane silazi u Bokokotorski zaliv, a sa druge strane ide pravo u Cetinje. Legenda kaže, da se sa Lovćena vidi cela Crna Gora, a kada nema magle, pogled može stići čak i do obala Italije.
Lovćen ima dva vrha, Štirovnik (1749m) i Jezerski vrh (1657m), a na kome se i nalazi mauzolej čuvenom Njegošu. Sama priča oko mauzoleja, a kako to obično biva na Balkanu, vuče sa sobom određene kontraverze. Petar II Petrović Njegoš, vladika vladar i pisac, je još za svakog života, izgradio kapelicu, koju je odredio za mesto svog večnog počinka. Kada su Austrougari okupirali Crnu Goru, kapela je srušena, a Njegoševo telo je prebačeno u Cetinjski manastir. Crkvica je ponovo obnovljena u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića. Za vreme komunističke vlasti, 1970. godine, odlučeno je da se umesto male crkve izgradi velelepni mauzolej, po zamisli čuvenog Ivana Meštrovića, a koji sam nikada nije bio na Lovćenu. To je izazvalo negodovanje naroda, jer su tvrdili da sam vladika, koji je bio izrazito skroman, nikada tako nešto ne bi želeo. A kako se narod ponekad i ne pita mnogo, tako danas na Lovćenu stoji mauzolej posvećen jednom od najvećih pisaca.
Danas, Lovćen je nacionalni park, na kome se stapaju dve klime – morska i kontinentalna i tako formiraju raznovrsne biološke sisteme. Među 1300 biljnih vrsta, mnoge spadaju i u autohtne, a Lovćen se može pohvaliti i da je prebivalište mnogim životinjskim sisarima. Možda najzanimljiviji podatak se tiče mrava, te na ovoj planini živi čak preko sto vrsta ovih vrednih bubica. Možda je to i njihov najveći paradoks, a možda i samo nisu crnogorskog porekla, pa su zato vredni.
Kulturna baština planine je izuzetno bogata, te se u zaseoku Njeguši mogu i dalje videti kuće kralja Nikole i Petra II Petrovića Njegoša. Od posebnog graditeljskog značaja su stari karavanski put i čuvene lovćenske serpentine, koji se niz planinski masiv pružaju od Njeguša do Kotora. Do Njegoševog mauzoleja vodi 461 stepenik. Sam mauzolej je ukrašen karijatidama u vidu dve Crnogorke, visoke skoro pet metara. Figura Njegoša, teška je čak 28 tona.
Upravo zahvaljujući tome što je planina mesto počinka velikog Njegoša, ona ima takav značaj i moć, snažan uticaj na ljude. Njegoš, koji je sebe nazivao Srbinom iz Crne Gore, a danas ga jedni zovu Crnogorcem, jedni Srbinom, svakako izaziva poštovanje i jednih i drugih, jedni i drugi ga svojataju, ali što je najvažnije, on je i za jedne i za druge, ono što je i oduvek i bio veliki, mudar, dostojanstven i pravedan.
Ukoliko krenete put Lovćena, sigurno ćete se umoriti i ogladneti, a ovde to i neće biti tako loše, jer je ovo kraj poznat po posebnim specijalitetima. A pogotovo onim mesnim. Njeguški pršut, jagnjeće i jareće pečenje, mnogobrojne vrste domaćih sireva i još pregršt preukusnih namirnica. I nikako ne smete da propustite da probate Medovinu, piće starih Slovena, za koje kažu i da podmlađuje.
Ono što vam mi sada ne možemo opisati jeste taj čuveni pogled, toliko lep i zanosan da nema reči u koje bi on mogao stati. Pogled dostojan božanske planine, pogled koji daje moć, daje snagu, a istovremeno oduzima dah i tera kolena da pokleknu. Pogled, koji je još jedan dokaz da je priroda iznad čoveka, trajna, postojana i neukrotiva.
