Avala, naša planina plava

„Jeste li čuli za Avalu,
za našu planinu plavu?
Svakoga dana digne
sto automobila na glavu.”

   Dragan Lukić

Samo 17 kilometara vas deli od užurbanosti gradskog života i spokoja koji nudi planinski život.

Avala planina

Avala, kao prirodni zaštitnik Beograda svoje obronke nudi svim putnicima namernicima za odmor i uživanje. Ne tako visoka ali ipak ponosna na svojih 511 metara nadmorske visine, ova planina pruža posetiocima šansu da se upoznaju sa raznovrsnom florom i faunom ali i bogatom istorijom.

Dok šetate nekom od livadskih i šumskih zajednica, nemojte se iznenaditi ako naletite na jazavce, kukavice, ćukove, lisice, veverice.  Moram vas upozoriti da budete pažljivi jer na Avali možete naleteti i na divlju svinju. Svakim korakom vaša čula će biti ispunjenija, pred vama će se smenjivati drveće hrasta, bukve, bagrema i bora.

Da je Avala jedno posebno mesto govori i podatak da je mineral Avalit iskopan na ovoj planini, po kojoj i nosi naziv.

Toranj na Avali

Dok se probijate kroz planinu,dah će vam oduzeti jedan od najvažnijih simbola grada Beograda i same Avale – Avalski toranj. Toranj je prvobitno izgrađen 1965. godine. Sa svojih 202,87 metara bio je najviši toranj bivše SFRJ i Balkana.

Remek delo arhitekture, jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostraničan trougao, koji je simbolisao srpski tronožac za sedenje, projektovale su arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić i konstruktor, akademik Milan Krstić. Jedan od najlepših TV predajnika Evrope i sveta proradio je nakon petogodišnje izgradnje.

Međutim, u toku NATO bombardovanja 1999. godine toranj je srušen. Zahvaljući inicijativi velkog broja građana i RTS-a, na radost svih nas, Avalski toranj je obnovljen i pušten u rad 2010. godine i od tada svi posetioci i turisti sa ove velelepne građevine mogu ponovo sagledati celu Šumadiju.

Žrnovo srednjovekovni grad na Avali

Nakon Prvog svetskog rata u gotovo svim zemljama istovremeno se rodila ideja o iskazivanju počati vojnicima koji su svoj život dali za slobodu otadžbine. Srpski seljaci su rešili da daju svoj doprinos tako što će na grobu nepoznatog junaka, sahranjenog na Avali podići skroman spomenik u vidu kamenog krsta.

Kralj Aleksandar I Karađorđević je smatrao da vojnicima treba odati veću počast, te je po njegovoj želji, vajar Ivan Meštrović, izradio spomenik čija je izgradnja završena 1938. godine. Spomenik nosi naziv Spomenik neznanom junaku.

Posebno interesantna činjenica vezana za ovaj spomenik jeste da je izgrađen na mestu nekadašnjeg srednjovekovnog grada Žrnov. Misterija počinje onog trenutka kada sam kralj odlučuje da upravo na tom mestu postavi spomenik, te je ovaj srednjovekovni grad miniran, a danas od njega nije ostao ni jedan kamen.

Predpostavlja se da Žrnov potiče još od vremena Rimljana koji su ga izgradili kako bi kontrolisali pristup Singidunumu ali i kako bi zaštitili rudare, koji su zbog ogromnih prirodnih bogadstava boravili na ovim prostorima.

Havala utvrđanje

Dolaskom Turaka na Balkan, bedemi Žrnova su ojačani, te je  služio za česte napade na Beograd koji su do tada teško uspevali da pokore. Upravo iz tog razloga nadenuli su ime utvrđenju Havala, što bi s turskog jezika mogli da prevedemo kao – smetnja. Potom je i sama planina, gde se utvrđenje nalazilo, dobila  isto ime.

Mi ćemo je danas zvati Avala. Verujem da će zvati i ona nas, zato se tom pozivu rado treba odazvati. Možda su poslednji jesenji dani pravo vreme za to a ako spadate u ljubitelje zime onda sačekajte još koji dan, dok se padine ove planine ne zabele, da možete sa našom planinom plavom da uživate u zimskim čarolijama.