Međunarodni dan džeza obeležava se poslednjeg dana aprila, pa čitav april svira džez.
Džez je najstarija forma popularne muzike. Izvodi se na udaraljkama, klaviru, gitari i brojnim duvačkim instrumentima. Među najznačajnije svetske džez izvođače ubrajaju se: Dželi Rol Morton, Badi Bolden, Fredi Kepard, King Oliver, Luj Armstrong, Djuk Elington, Flečer Henderson, Sidni Beše, Džon Koltrejn, Majls Dejvis, Čet Bejker, Beni Gudmen, Bili Holidej, Ela Ficdžerald, Čarli Parker, Glen Miler. Prvi džez stil bio je regtajm, a vremenom su se razvili i sving, diksilend, bi-bap, hard-bap, džez fjužn, smut džez, kul džez i esid džez.
Pre skoro četiri godine, na inicijativu pijaniste i kompozitora Herbija Henkoka, na konferenciji UNESCO-a, doneta je odluka da se poslednji dan aprila proglasi za Međunardni dan džeza. Ovaj muzički praznik promoviše dijalog među kulturama i jačanje uloge mladih u društvenim promenama. Glavna svečanost, sa renomiranim svetskim izvođačima, biće održana u Parizu.
Ni naša prestonica neće zaostajati za svetom 30. aprila. U Domu omladine Beograda održaće se ekskluzivan koncert Marčelovog džez benda „Napeti Quintet“. Marčelo će u saradnji sa najznačajnijim džez muzičarima naše scene izvesti svoje omiljene pesme u džez varijanti, a karte za ovaj koncert mogu se kupiti na blagajni Doma omladine i preko Eventim mreže, po ceni od 500 dinara u pretprodaji. KC Grad takođe obeležava dan džeza. Na čelu sa dirigentom prof. Goranom Grbićem u Gradskoj bašti nastupiće „BIG BAND GRAD“. Karta za ovaj događaj je 100 dinara.
NASTANAK DŽEZA – OD SKRIVENOG DO PRIZNATOG
Priča o džezu počela je krajem XIX veka u Nju Orelansu. Afrički narod, doveden u Nju Orleans da radi kao roblje, prvi je počeo da svira džez. Želeći da sačuva bar delić svoje tradicije, izvodio je muziku koja je bila mešavina lokalnog zvuka i crnačke folklorne muzike. Jedini instrument koji je zaživeo iz Afrike je bendžo. U početku se džez svirao po predgrađima i zabačenim barovima, skriveno od ušiju javnosti. Izvođači su stvarali po osećaju, improvizujući. Sa juga džez se proširio i na severne delove Amerike, a tokom Prvog svetskog rata stigao je i u Evropu, i to prvo u Francusku.
Prvi muzičar kome je bilo ponuđeno da snimi džez ploču bio je Fredi Kepard. On je ponudu odbio jer nije želeo da njegova muzika bude komercijalizovana. Čak se i krio dok je svirao, ne dajući nikome priliku da ga iskopira.
Od tajnog muziciranja po skrivenim lokalima džez je našao put do umetničke forme, te se danas izučava na prestižnim muzičkim akademijama.
O ZNAČENJU REČI DŽEZ (JAZZ)
Postoji nekoliko tumačenja reči džez. Neki misle da naziv vodi poreklo od reči “jasser” (brbljati), drugi od imena putujućeg muzičara s početka XX veka Džezboa Brauna (Jazzbo Brown), a možda su džez krstili i muzičari iz njuorleanskog kluba “Storivil”, aludirajući na jasmin. Reč džez prihvaćena je 1917. godine kada je izdata prva džez ploča grupe „Original Dixielend Jazz Band“.
DŽEZ U SRBIJI
Prvi srpski džez orkestar „Studentski Micky Jazz“ osnovao je Rafael Blam 1927. godine. Svetski priznat bio je i „Sekstet Marković-Gut“, dok se na današnjoj sceni izdvajaju „Big bend RTS“-a, Vasil Hadžimanov, Vlada Maričić, Tanja Jovićević, kao i Jovan Maljoković i njegov „Balkan Salsa Band“. Srbija može da se pohvali i velikim internacionalnim džez festivalima. Najstariji i najpoznatiji je „Beogradski džez festival“, koji traje od 1971. godine (sa prekidom od 1990. do 2005. godine), a značajni su i „Nišvil“, „Novosadski džez festival“, kao i festivali u Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Kraljevu.
Džez se izučava i kod nas. U beogradskoj srednjoj muzičkoj školi „Stanković“ od 1993. postoji Odsek za džez, tada jedini odsek za tu vrstu muzike u jugoistočnoj Evropi, dok na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu od 2012. godine postoji Katedra za džez i popularnu muziku.
Oni koji vole džez reći će vam da to nije samo muzika, već ritam slobode, melodija borbe za jednakost, priča o ljudima. Pa i sam život je sličan džezu, najbolji kada se improvizuje.
