Kada pomislite na eksperiment prva asocijacija su vam verovatno hemijske laboratorije, različiti aparati i oprema koja nekad može da bude i veoma skupa. Da li ste znali da postoje eksperimenti za koje vam nije potrebno ništa osim vašeg uma? Misaoni eksperimenti se često izjednačavaju sa filozofskim iako su našli svoju primenu i u mnogim drugim oblastima.
Misaoni eksperiment
Ova vrsta eksperimenata je najverovatnije nastala još u vreme predsokratovske filozofije a u sedamnaestom veku su Galilej, Dekart, Njutn i Lajbnic obogatili polje prirodnih nauka praktičnim primenama ovakvih eksperimenata. U današnje vreme nezamisliv je razvoj kvantne mehanike i relativističke fizike bez misaonih eksperimenata
Zbog velikog značaja ovakvog eksperimentisanja za celokupan razvoj čovekove misli, ljudi sa Otvorenog Univerzitetasu napravili šest animacija koje će vam na zanimljiv i duhovit način približiti suštinu nekih od najpoznatijih misaonih eksperimenata.
1. Ahil i kornjača
Starogrčki filozof Zenon iz Eleje koji je rodjen oko 490. godine pre nove ere, ostao je upamćen po velikom broju paradoksa a jedan od njih je onaj čiji su glavni akteri Ahil i kornjača.
Ovim parodoskom Zenon pokazuje da najbrži trkač nikada ne može da pobedi najsporijeg ukoliko sporiji dobije prednost tako što krene ranije. Priča o Ahilu i kornjači je doživela veliku popularnost, a japanski režiser Kitano Takeši je 2008. godine snimio film „Akiresu to kame“čija je radnja inspirisana poznatim Zenonovim paradoksom.
2. Paradoks dede
Pisac naučne fantastike Rene Baržavel je 1943. godine u svojoj knjizi „Neoprezni putnik“ opisao paradoks povezan sa putovanjem kroz vreme koji se naziva Paradoks dede. On opisuje putnika korz vreme koji se susreće sa svojim dedom koji još uvek nema dece i ubija ga.
S obzirom da deda umire mlad i nema dece, putnik kroz vreme ne može biti rođen pa samim tim ne može ni da se vrati u prošlost i ubije svog pretka. Ovaj paradoks je poslužio kao inspiracija za veliki broj filmova i stripova.
3. Kineska soba
Savremeni američki filozof Džon Serl je stvorio misaoni eksperiment „Kineska soba“ kako bi osporio tvrdnju da kompjuter ima „um“ i „svest“.
Serl u svom eksperimentu zamišlja kako je zaključan u sobi i ne razume kineski, ali ima pravila na engleskom jeziku koja mu omogućavaju da dovede u vezu jedan skup formalnih simbola sa drugim. To mu omogućava da odgovori na kineskom na postavljena pitanja iako ne razume jezik. Ovaj paradoks je pokrenuo mnoge rasprave i inspirisao brojna istraživanja u oblasti kognitivnih nauka i veštačke inteligencije.
4. Hilbertov hotel
Paradoks o beskonačnoti nazvan „Hilbertov hotel“ prvi put opisuje teorijski fizičar Džordž Gamov u svojoj knjizi „Jedan, sva, tri… beskonačno“ i pripisuje ga Dejvidu Hilbertu. Zamislite hotel koji ima beskonačan broj soba. Kada stigne novi gost, stanar iz sobe jedan će biti prebačen u sobu dva, a stanar iz sobe dva u sobu tri i tako dalje kako bi se oslobodilo mesto za novog gosta i niko ne mora da napusti hotel koji je prethodno bio popunjen. Animacija prikazuje kompleksnost ovog paradoksa.
5. Paradoks blizanaca
Pradoks blizanaca je povezan sa teorijom relativiteta i veoma je poznat u krugovima fizičara. Jedan od blizanaca putuje u svemir i posle izvesnog vremena se vraća kući i zatiče svog blizanca koji je ostario više nego on.
Albert Ajnštajn je ovaj eksperiment posmatrao kao prirodnu posledicu teorije relativiteta a ne kao paradoks. Fizičari nude različita rešenja ovog problema i pišu brojne naučne radove. Možda ovaj eksperiment jednog dana neće biti isključivo misaoni već će biti konsturisana raketa koja dostiže brzinu svetlosti, ali sada sasvim jasno vidimo koliko su eksperimenti koji se često nazivaju filozofskim važni i za razvoj fizike.
6. Šredingerova mačka
Ervin Šredinger, jedan od tvoraca kvantne mehanike, osmislio je 1935. godine eksperiment koji ilustruje ono što je on video kao problem primene kopenhagenske interpretacije kvantne mehanike na svakodnevni život. U svom eksperimentu Šredinger prikazuje mačku koja može da bude i živa i mrtva u zavisnosti od jednog ranijeg slučajnog događaja.
Mačka je zatvorena u kutiji zajedno sa izvorom radioaktivnosti i bočicom otrova. Ukoliko unutrašnji Gajgerov brojač detektuje radijaciju, zaključujemo da je bočica razbijena i oslobođen je otrov koji je ubio mačku. Ako se radijacija ne detektuje, mačka je živa. Međutim, Šredingerova jednačina dopušta i rešenja koja su zbir ova dva slučaja pa je mačka u isto vreme i mrtva i živa.
Autorka: Jovana Nikolić
