Internet je doneo mnogo koristi ljudima, ali isto tako i mnogo onih loših stvari. Stvar je samo u tome na koji način mu pristupiš i kako ga korstiš.
Ako mu se prepustiš, poješće te. I ostaćeš večno zarobljen u njegovoj utrobi. Internet je jedna vrsta zavisnosti. Što ga više koristiš, sve ti je teže da se odvojiš od njega. Vremenom gubiš osećaj za stvarnost. Zaboravljaš čari stvarnog života i sve dublje zapadaš u virtuelnu laž.
Tu si najbolji.
Niko ti ništa ne može, a ti možeš sve!
Sve više vremena provodiš u tom lažnom svetu i na kraju samo shvatiš da se plašiš da izađeš napolje. Tamo je sve neizvesno i opasno i nema potrebe da se izlažeš tom riziku.
Sve možeš iz svoje sobe. Da se dopisuješ, razgovaraš sa prijateljima. Sta više, mnogo je lakše reći mnogo stvari tako, nego tamo napolju, gde si izložen.
A sa druge strane, sve ti je i teže da ideš bilo kuda. Stolica ti je postala draga, a noge teške.
I onda, kao i kod svake zavisnosti, nastupa faza kada ti se sve to lepo pretvara u pakao. Počinješ da gubiš prijatelje, koji više ne žele da tolerišu tvoje izgovore, počinješ da gubiš osećaj za stvaran život i na kraju gubiš i identitet.
Da stvari budu gore, danas se sve više insistira na tome da se mnoge stvari obavljaju preko interneta. Ljudi sve više radnji prebacuju u virtuelni svet kako bi uštedeli vreme i smanjili broj svojih aktivnosti. Upravo to je najveći problem. Čoveku su neophodne aktivnosti da bi normalno funkcionisao.
Stalnim korišćenjem interneta gubi se pojam o vremenu, zaboravljaju se obaveze i neprestano se odlažu stvari. A sa druge strane, stvara se iluzija, koja vremenom dovodi do sloma očekivanja i neretko do depresije.
Svi smo, hteli to ili ne, umešani u ovaj košmar. Samo je pitanje kako se ko sa tim nosi i na koji način ga koristi. Internet ne mora da bude loš, ali ga treba koristiti kontrolisano i ne previše često. Ako internet preraste u zavisnost, stvarnost postaje kriza.
Na internetu se mnogo toga može naučiti i sve je dostupno. Najbitnije je napraviti selekciju i uzeti ono najbolje od njega.
