Andrija Jonić, pisac: MLADI, VREME JE ZA BUĐENJE – STVARAJTE!

„Za mene ne postoji ništa lepše od znanja. Mnogih stvari sam se odrekao zarad spoznaja, ali se nikada nisam pokajao“ rekao je između ostalog Andrija za „Portal Mladi“, čiji je roman „Refren“ doživeo veliki uspeh.

Pisac Andrija Jonić uspeo je da, svojim romanom „Refren“ i kratkim pričama koje objavljuje na svom veb sajtu, pokupi sve simpatije čitalaca. Njegov prvi roman dočekao je pozitivne kritike od strane profesionalaca, a i čitalačka publika je očigledno prepoznala kvalitet, pošto je četvrto izdanje ovog romana uveliko u pripremi. Za roman je dobio i nagradu „Pegaz“ na 58. međunarodnom sajmu knjiga. Do objavljivanja novog romana, pažnju svojih čitalaca održava kratkim pričama, koje su svojom porukom izazvale pozitivne reakcije i masovno deljenje putem društvenih mreža. U pauzi između obaveza oko pisanja i konstantnog rada na svom širokom obrazovanju, Andrija je vrlo rado pristao da govori za „Portal Mladi“, a šta je imao da poruči, pročitajte u narednim redovima.

Andrija, tvoj roman “Refren” dobio je pozitivne kritike i izuzetno je čitan. Za one koji još uvek nisu došli do svog primerka, reci nam nešto malo više o romanu i kakve su reakcije čitalaca?

Radnja prati osobu nepoznatog imena koja je u priči nazvana „NN“. Jednog sasvim uobičajenog dana „NN“ dobija ponudu od misterioznog stranca da sazna sve tajne sveta uključujuci i tajnu o ljubavi. Posle prihvaćene ponude, „NN“ odlazi na putovanje tokom koga se njegov pogled na život u potpunosti menja… Roman je nastao kao niz nasumičnih i na prvi pogled potpuno nepovezanih zapisa koji su posle nešto malo više od četiri godine pretočeni u priču. Kada sam odlučio da tu priču objavim nisam ni slutio da će „Refren“ postati inspiracija mnogim ljudima da naprave taj korak ka sebi i okrenu se svom unutrašnjem biću. Pre samo dva meseca „Refren“ je doživeo svoje treće izdanje, a po poslednjim informacijama koje sam dobio, tiraž je skoro rasprodat tako da smo već uveliko krenuli sa pripremom četvrtog izdanja.

Gde pronalaziš inspiraciju zapisanje?

Inspiraciju ne pronalazim – dobijam je. Taj proces sam nazvao „naletima svesnosti koje dolaze kroz reči“. Ponekad mi se cela jedna priča „ispriča“ u samo par sekundi obuhvatajući pritom celokupne događaje, karaktere, dijaloge, ponekad i najsitnije detalje. Trudim se da istog trenutka zapišem što više mogu  jer u suprotnom sve nestane za samo par trenutaka i posle toga ne mogu da se setim ničega. To je još uvek jedna velika misterija za mene.

Na tvom sajtu se nalazi i nekoliko kratkih, ali izuzetno čitanih i deljenih priča, a jedna od tema kojom se baviš je i “buđenje dece u odraslim ljudima”. Misliš li da je to dete u nama osnova za srećan život?

Buđenje dece u odraslim ljudima svakako nije osnova za srećan život, već samo podsetnik da smo nekada bili prirodniji, iskreniji i više okrenuti životu. Na ovom svetu vlada jedna velika zabluda u kojoj ljudi „žele da budu srećni“ i onda veštački teže ka tome da dođu do tog pojma za koga su čuli da je preko potreban. Nebrojeno puta sam čuo kako ljudi „biraju da budu srećni“ ili čak veruju da ako se konstantno smeju ili misle pozitivno sigurno dolaze do sreće. Sreća nije cilj. Sreća nije radnja. Sreća je odsustvo nemira, meditacija, osnovno stanje našeg bića koje postoji samo u bezuslovnim uslovima.

Šta predstavlja tvoj projekat “Kvazar”? Koju poruku želiš da pošalješ tim projektom?

“Kvazar” je globalni projekat pisan sa ciljem da razbije određene iluzije uma kao i veštačke osećaje koje su ljudi razvili pod pritiskom bolesnih okolnosti u kojima se nalaze. On služi da podigne nivo svesnosti pojedinca i pokaže nove smernice u posmatranju života i veštačkog auto-destruktivnog sveta u kome živimo. “Kvazar” je globalni projekat i ne tiče se samo jedne zemlje, nacije ili nekog određenog vremenskog perioda već proučava odnos života i dešavanja na planeti Zemlji u globalu. Poruka je veoma jednostavna – vreme je za buđenje.

Koliko taj projekat utiče na tvoje stvaralaštvo?

Projekat “Kvazar” se konstantno prožima kroz sva moja dela, može se reći da je on temelj na kome se bazira gotovo sve što napišem. On je neizbežan jer pored mojih osnovnih, utemeljenih znanja, nosi u sebi i najveći trenutni stepen spoznaja koje se konstantno grade.

Kažeš da se u sistemu baviš informacionim tehnologijama, a da si u životu nešto sasvim drugo. Kako objašnjavaš razliku između sistema i života? Može li se jedno bez drugog?

Život je postojao i pre nastanka sistema. To je dokaz da nijednom živom biću nije potrebno veštačko društveno uređenje bazirano na iluzorno-izopačenim vrednostima kako bi opstalo. Život može postojati bez sistema ali sistem ne može postojati bez života. Postoje dva puta kako se ljudski rod može osloboditi. Prvi je masovno “buđenje” pojedinaca koji će vremenom odbijati da služe sistemu. Drugi je da čovečanstvo uništi sebe,a samim tim i svoj izmišljeni sistem jer sistem pada onog trenutka kada padnu nosioci njegove ideje. Ja se iskreno nadam da ćemo krenuti prvim putem.

Tvoj spektar interesovanja je izuzetno širok. Interesuješ se za brojne nauke poput sociologije, metafizike, psihologije, biologije, istorije… Koliko ti saznanja iz svih tih oblasti pomažu u životu?

Za mene ne postoji ništa lepše od znanja. Svakoga dana se trudim da naučim nešto novo i unapredim spoznaje na jedan viši nivo. Ta znanja mi jako puno pomažu jer mogu da sagledam jednu stvar iz mnogo više uglova i samim time donesem racionalniju odluku ili napravim bolji uvid u neki problem. Mnogih stvari sam se odrekao zarad spoznaja, međutim nijednog trenutka se nisam pokajao.

Iako si naveo da pišeš u hodu, bez planiranja, da li možemo na tom polju uskoro da očekujemo nešto od tebe?

Iskoristiću ovu priliku da premijerno najavim jedan novi kratak tekst koji će uskoro biti objavljen na sajtu. Mislim da je to nešto što čitaoci trenutno najviše očekuju obzirom dami svakodnevno stižu poruke sa pitanjima kada će neka nova priča, zapis, bilo šta… (smeh). Takođe, pisanje drugog romana je u toku, još uvek ne znam šta će on tačno predstavljati, za sada jos uvek sklapam jednu veliku slagalicu čiji se delovi već duže vreme nalaze negde duboko u meni. Pored toga što je veći deo rukopisa zaista nastao potpuno spontano, pojedini delovi priče su zahtevali i višemesečno istraživanje određenih oblasti zarad samo par napisanih stranica. Ne mogu tačno da kažem kada će drugi roman biti završen ali ako sve ispadne kako treba biće objavljen krajem 2017. godine. To nije baš „uskoro“ (smeh) ali mislim da će višegodišnje čekanje na drugi roman biti potpuno opravdano…

Koja je tvoja poruka za omladinu koja se nalazi na prekretnici svojih života?

U jednom filmu sam čuo rečenicu koja me i dan danas fascinira – „Ne postoji sudbina osim one koju sami stvaramo“. Dakle, stvarajte.

Foto: Deni Raičević