Ana Radović (18), maturantkinja beogradske Pravno-poslovne škole, autorka i saradnica Portala Mladi, na XIX Republičkom takmičenju učenika srednjih škola u besedništvu, održanom u Nišu krajem marta, osvojila je zavidno drugo mesto u konkurenciji od 21 učenika, dok je Pravno-poslovna škola ukupnim plasmanom zauzela drugo mesto u konkurenciji od 11 škola.
Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno, a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta – rekao je Duško Radović. Njegova prezimenjakinja Ana Radović, mlada saradnica našeg Portala, učenica četvrtog razreda Pravno-poslovne škole u Beogradu, pokazala je da ima šta da kaže, a svoje govorničko umeće je i dokazala osvojivši zapaženo drugo mesto na XIX Republičkom takmičenju u besedništvu. Takmičenje u veštini dobrog govorenja za srednjoškolce održano je u nedelju 28. marta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, a u organizaciji tamošnje Pravno-poslovne škole.
Ana bi jednoga dana volela da se bavi međunarodnim pravom. Trenutno volontira kao vršnjački edukator pri klubovima UN. Svestrana je, ima mnogo različitih interesovanja i za sebe kaže da je večiti optimista.
Govornička moć je jedan od uslova za dosezanje visokog ugleda u društvu i tzv. intelektualni elitizam. Koliko je, po tvom mišljenju, važno da se mladi osposobe za govorničko umeće, šta je osnovna svrha istog? Šta za tebe predstavlja besedništvo, kako se postaje dobar govornik?
Aristotel verbalni govor naziva najmoćnijim sredstvom. Moć govora je neverovatna, ljudi čak i nisu svesni toga. Upravo na osnovu govora mi se upoznajemo sa nekim, dobijamo bitne informacije, učimo… Mladi ljudi imaju problem sa govorom. Nažalost, kada treba ostvariti bilo kakvu komunikaciju koja je veća od „Ćao brate“, nastaje muk. Mislim da je problem što ne poseduju dovoljan fond reči za to, iako se radi o njihovom maternjem jeziku. Jezik je živa stvar i treba ga bogatiti svaki dan, na malo većem nivou od šou-biz strane dnevnih novina. Besedništvo za mene predstavlja moć. Neverovatnu silu, najjače oružje. Toliko stvari se može uraditi upotrebom reči. Zvuči totalno blesavo, ali nikada čak nismo ni pomislili na tako nešto. Ne znam još uvek kako se postaje besednik, a još manje dobar (smeh). Šalu na stranu, mislim da je jedna od bitnih stvari gorepomenuti vokabular. Da bi se nešto reklo, mora se znati kako.
Kakvo je tvoje dosadašnje iskustvo u javnim nastupima i takmičenjima u besedništvu? Da li je ovo bio ujedno i tvoj prvi javni nastup ove vrste?
Ovo je bio moj drugi javni nastup, prethodilo mu je školsko takmičenje. Mogu slobodno reći da nemam nikakvog iskustva sa javnim nastupima.
U čemu se sastoji princip takmičenja u kome si učestvovala i osvojila vredno drugo mesto? Ko učestvuje na Republičkom takmičenju u besedništvu?
Takmičenje koje je održano u Nišu bilo je takmičenje svih stručnih škola koje poseduju obrazovni profil Pravni tehničar.
Bez obzira na eventualnu nadarenost, potrebno je mnogo rada da bi se na pravi način ovladalo govorničkom veštinom. Koliko su trajale tvoje pripreme?
Prema istraživanjima, talenat je samo 5% uspeha. Pošto ja nemam nikakvog iskustva u javnim nastupima, glavni cilj moje profesorke u našim pripremama bio je da se ja oslobodim treme. Išle smo po drugim odeljenjima i ja sam govorila pred njima. Ne znam koliko je to dugo trajalo, ali dovoljno dugo da cela škola nauči moju besedu (smeh).
S obzirom na to da si se takmičila u kategoriji izabrana (slobodna) tema, kako si odabrala temu o kojoj ćeš govoriti i kako je ona glasila?
Temu „Ono što sam bio, ono što sam i ono što ću biti” predložila je moja profesorka. Međutim, njena zamisao je bila da govorim o sebi, a ja sam imala potpuno drugu zamisao, koju sam i ostvarila. Moja beseda govori o Srbiji, govori o zajednici, govori o pojedincu, o onome šta smo bili nekada, u šta smo verovali, o onome šta smo i ko smo danas, i na kraju – moje viđenje onoga šta ćemo biti jednog dana.
Ko ti je uzor u ovoj veštini?
Nemam uzore. Ima toliko stvari koje bih ja volela da „ukradem“ od nekih slavnih govornika.
Osim po svom uspehu u veštini govorenja, po čemu ćeš još pamtiti ovo takmičenje?
Ovo takmičenje ću pamtiti po divnim, pametnim i mladim ljudima koje sam upoznala. Neki od njih imaju ozbiljne probleme, ali život u njima je snažan i hrabro se bore sa svim nedaćama koje su ih snašle. Naučili su me da malo više cenim stvari koje imam.
Pored toga što pišeš za Portal Mladi, jesi li član nekih omladinskih organizacija? Koliko je, po tvom mišljenju, važno biti društveno angažovan?
Sarađujem na još jednom portalu, volontiram, član sam Parlamenta, i još dosta toga. Mislim da je od velikog značaja biti društveno aktivan. Na takav način se stiče veliko iskustvo, uče se nove stvari, stiču se poznastva. Prosto, na taj način bogatimo sebe, radimo na sebi, jer ako to ne radimo sami, niko drugi neće.
Trenutno pohađaš četvrti razred pravne škole. Kao maturantkinji, kakvi su ti planovi za budućnost, tj. za studiranje? Hoće li tvoj izbor, očekivano, biti pravo?
Malo sam se dvoumila na početku da li ću upisati FPN ili Pravni fakultet, ali prva ljubav zaborava nema, te se nadam indeksu Pravnog fakulteta.
Poruka vršnjacima?
Ljudi, uozbiljite se malo! Znam da zvuči smešno kada to kaže neko ko ima 18 godina, ali ja to i zaista mislim. Vrlo često sam okružena ljudima koji nemaju interesovanja, koji nemaju ambicije, koji se zadovoljavaju, kako bismo to mi žargonski rekli, „blejom”. Postoji toliko neverovatnih stvari koje bi mogli da urade, da promene na ovom svetu, pa da se svi zajedno osećamo mnogo bolje zbog toga, a ne samo da kukaju kako ništa ne valja.
