MOJIH 10 MESECI U AMERICI
Amerika iz ugla gimnazijalke Marine Todorović (19) iz Jagodine
– Mnogi ne znaju gde je Srbija i uglavnom su čuli negativne priče o njoj. Cilj programa razmene učenika je da se Srbija inostranstvu predstavi na najbolji način, kaže Marina o svom boravku u “zemlji snova”.
Marina Todorović (19) jedna je od retkih kojoj se pružila prilika da preko svoje srednje škole oseti duh Amerike. Naime, ona je preko programa razmene učenika čak deset meseci bila u Americi, gde je kako kaže dosta naučila o sebi, ali i o drugima, i da je to jedno jako lepo iskustvo. Ova svestrana devojka bavi se i omladinskim aktivizmom, gde putem različitih volonterskih projekata zajedno sa još dosta ljudi ukazuje na probleme društva, i to na razne, interesantne načine. Svoje iskustvo iz Amerike Marina je rado podelila sa čitaocima našeg portala:
– O tom programu sam saznala nešto više od drugarice koja je već bila tamo. Ona me je nagovorila da se prijavim. Ja lično nisam ni znala da mogu da postignem nešto tako. Nisam znala ni šta me čeka na tom programu, ali to je svakako bilo jedno mnogo lepo i značajno iskustvo iz kog sam mnogo naučila. Tamo sam bila deset meseci, tačnije jednu školsku godinu.
SRBIJA ILI SIRIJA
Marina kaže da se proces rada u Americi i Srbiji dosta razlikuje, ali da joj je boravak tamo prijao. Za Srbiju je, kaže, malo ko čuo. A ako je neko čuo, to nisu bile neke lepe stvari. Međusobna složnost je na nju ostavila najjači utisak:
– Ceo sistem obrazovanja je mnogo drugačiji. Tamo su organizovaniji i složniji. Ne kažem da mi nismo, ali kod njih se to više primećuje i tamošnji način rada mi je baš prijao. Prednost je ta što Amerikanci jako vole ljude koji su druge nacije, pošto je Amerika sklop različitih kultura i nacija. Dosta se interesuju za njihov način života, tako da mi je bilo interesantno što sam bila drugačija od drugih. Mane su te što oni imaju neke svoje čvrste stavove i može da dođe do nekih sukoba. Ipak je to neka druga kultura, sa dosta različitim mišljenjima i shvatanjima. Mnogi nisu znali gde je Srbija, pa sam morala da im pokazujem na karti. Mislili su da je to Sirija. Uglavnom su čuli one negativne priče, ali poenta ovog programa bila je da mi tamo odemo kao ambasadori Srbije i da Srbiju predstavimo Amerikancima na najbolji mogući način.
Na moje dečije pitanje da li je američka srednja škola slična onoj iz njihovih tinejdžerskih filmova, Marina se nasmejala i iznenađujuće odgovorila – potvrdno:
– Ima dosta sličnosti. Škola koju sam ja pohađala bila je jako mala. Mesto u kom sam živela je malo, a školu su pohađali ljudi iz tri različita grada. U razredu senior, što bi kod nas bila četvrta godina, bilo je tridesetak učenika, dok kod nas broji oko 300, pa i više. To je velika razlika. Ima i sportista, i navijačica i tzv. „nerdova“ (srp. „štreberi“), ali to se nije toliko primećivalo, jer nas je bilo malo. U suštini, to uopšte nije loša stvar, svi su se slagali.
Kriznih perioda, kako kaže, nije bilo. Znala je da će biti odsutna na duži vremenski period i sa porodicom i prijateljima je bila u kontaktu putem „Skajpa“ i „Fejsbuka“. Od bake je dobijala čak i pisma. Iako je tamo imala dosta obaveza i manjak slobodnog vremena, Marina kaže da joj je ovo iskustvo mnogo pomoglo da nauči o sebi i drugima i da bi svima preporučila da idu, ako su u mogućnosti:
– U Ajovi, mestu u kojem sam živela, bavila sam se i odbojkom. Bila sam i navijačica. Naravno, pored učenja, nisam imala baš puno slobodnog vremena, ali naša organizacija za razmenu je često planirala i organizovala okupljanja, tako da sam upoznala dosta ljudi iz Evrope, Azije, Afrike. Osim standardnog školskog gradiva, mnogo sam naučila o sebi. Videla sam kako drugi ljudi žive, kako se ponašaju jedni prema drugima. Složni su i svi se zalažu jedni za druge, što je dosta dobro. To je jedno vrlo lepo iskustvo, pogotovo za nekog ko se razvija kao osoba, tako da bih preporučila svima da se prijave za taj program.
BUDUĆA STJUARDESA
Marina je trenutno treća godina filološkog smera u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Jagodini. Više od osam godina se bavila plesom i bila je čak i edukator plesa na jednom od volonterskih projekata koji je organizovao „Omladinski kreativni centar“ iz Jagodine, čiji je Marina član. „No Hate“ projekat se bori protiv govora mržnje, a projektom „Dance 4 Life“ bore se za suzbijanje HIV-a i AIDS-a. Voli da uči jezike i planira da studira arapski jezik. Životni san joj je da jednog dana bude stjuardesa:
– U „Omladinskom kreativnom centru“ uglavnom radimo projekte: crtamo stripove, slikamo, čak smo i koreografijom išli protiv govora mržnje. S obzirom na to da mnogo volim ples, jako mi je prijalo da budem edukator plesa na projektu „No Hate“. Bilo mi je mnogo lepo kada smo svi igrali zajedno, bili smo kao jedna velika grupa. Snimili smo i flashmob u centru Jagodine, pravili razne javne akcije, gde smo delili flajere, nalepnice i drugi promotivni materijal. Ljudi su to jako lepo prihvatili i gledamo da što više napredujemo i da privučemo strane donatore za našu organizaciju – rekla je Marina na kraju našeg razgovora.
Autor: Dušan Miletić
