Svi koji su se nekada u toku leta zatekli u Nju Meksiku, u bazenu Tularosa, imali su utisak da se nalaze okruženi velikom količinom snega. Međutim, prava istina je da je to samo jedna od retkosti koja se sreće i pravi raj koji se prostire na 1.185 metara nadmorske visine i 780 kvadratnih kilometara površine. Pustinja koja je umesto peska na koji smo svi navikli, pokrivena belim, kvarcnim peskom deluje kao pravi raj!
Pre mnogo godina, ova pustinja je bila more, koje se vremenom isušilo. Njena najveća karakteristika jeste to što je za razliku od drugih, njen pesak bele boje. Snežno beli pesak ustvari se sastoji od sitnozrnog belog gipsa, koji je po hemijskom sastavu hidrantan kalcijum- sulfat. Ova pustinja ujedno predstavlja i najveće nalazište gipsa na svetu. Iako je gips kao materijal jedan od najčešćih mineralnih sastojaka koji se nalazi na Zemlji, veoma je retko da se nađe u obliku peska.
Zbog svoje bele boje koja 90% sunčevih zraka odbija nazad u kosmos, ova pustinja je i leti hladna. Vegetacija je ovde veoma retka, pa se tako sreću samo neke biljke poput žilave juke i šeboja, koje mogu da izdrže ovakva veoma alkalna zemljišta. Među životinjama takođe postoji nekoliko specijalista za život, koji su se prilagodili ovakvim uslovima kao što je npr džepni miš. Za razliku od centralnog dela, na ivicama pustinje je zastupljeno mnogo više vrsta biljaka i životinja.
Bela boja pojavljuje se samo u jednom delu basena, tačnije na severoistočnoj strani. Na to utiču vetrovi koji stalno prave nanose. Pomerajući se oni utiču na nastajanje pokretnih dina visokih i do 15 metara. Za vreme padavina, često se ovde oformi jezero koje vrlo brzo i ispari. Posetioci koji su imali prilike da borave ovde, kažu da lepota ovog predela najlepše dolazi do izražaja noću, odnosno po mesečini. Tada kvarc koji je primaran u ovim česticama neverovatno sija.
