Naučnik koji je promenio svet. Jedan od nekolicine koji se izdvajaju svojom genijalnošću. Međutim, nije sve tako kao što izgleda. Čak i najveći geniji na svetu imaju svoje tajne koje nas mogu iznenaditi. Albert Ajnštajn je zauvek ostavio trag u našoj istoriji ali i sadašnjosti i budućnosti. Predstavljamo vam zanimljivosti koje su obeležile život ovog velikog naučnika.
Problematični dečak
Albert Ajnštajn je bio dete za koga je bilo teško predvideti da će jednoga dana postati genije. Nije bio druželjubiv i ostala deca su ga gledala sa prezirom. Nije bio baš sjajan učenik ali je voleo da čita naučne knjige. Imao je običaj da detaljno i sa svih aspekata analizira svaku ideju, misao ili informaciju koju bi primio, i sve je to zadržavao u sebi do trenutka kada bi zaključio da se dovoljno dugo bavio tom temom.
Drugačiji od rođenja
Kada se ovaj veliki naučnik rodio bio je bukvalno velik. Njegova glava je bila otečena i bio je veće težine od uobičajene. Albert nije progovarao do svoje treće godine, što je u mnogome zabrinulo njegove roditelje, međutim kada je odlučio da progovori, odmah je govorio tečno poput odraslih. Pitate se zašto? On je pomno ispitivao značenja reči dok je slušao ljude u okruženju sve dok nije odlučio da ih i sam upotrebi.
Omiljene knjige Alberta Ajnštajna
Kao introvertan dečak, Ajnštajn je obožavao knjige. Najdraže su mu bile one koje su se ticale nauke i filozofije. Kada je Albert imao 10 godina, njegovu porodicu je često posećivao mladi student medicine koji mu je neretko davao svoje knjige kako bi mu zadovoljio radoznalost. Najveći uticaj na Albertovo detinjstvo imale su knjige „Popularne prirodne nauke“ (Aron Bernštajn) i „Kosmos“ (Aleksandar fon Humbolt). Zbog ovih knjiga je odlučio da se bavi ispitivanjem čudesne pojave „svetlosti“.
Izbacivanje iz škole
Ajnštajn je kao dečak pohađao nastavu u jednoj srednjoj školi u Minhenu. Škola je funkcionisala po nemačkom vojnom modelu. Profesori su od svojih učenika zahtevali apsolutnu poslušnost i poštovanje, a one koji to nisu pružali kažnjavali su šibama i postrojavanjem. Da stvar bude gora, Albert je bio jedini dečak Jevrej u svom razredu, dok su ostala deca bila isključivo katolici. U vreme kada je Albert pohađao srednju školu, bilo je obavezno služenje vojnog roka od šesnaeste godine. Albert nije želeo ni po koju cenu da ispuni tu obavezu pa je od prijatelja lekara da mu izda uverenje da mu je stanje mentalno ugroženo i da mora da napusti školu.
Mileva Marić – ljubav i nauka
Albert je 1896. godine upisao fakultet za profesora fizike. Na tom fakultetu studirali su samo elitni studenti, među kojima je bila i Srpkinja Mileva Marić. Ona i Albert su se ubrzo upoznali I videli da imaju puno zajedničkih interesovanja, a njihov razgovor se često svodio na nauku. Iako je ona bila četiri godine starija od njega, odmah su znali da su stvoreni jedno za drugo. Jednom prilikom joj je u ljubavnom pismu napisao „Ako se oženim osobom koju volim, zajedno ćemo se baviti naučnim istraživanjima. Ne želim da budem okružen neznalicama i neobrazovanim ljudima, zbog njih se osećam kao da je ispred mene zid.“
Pored njihove velike ljubavi, njihovi roditelji su se snažno protivili njihovom braku. Međutim njihova upornost i veza je nadjačala tu prepreku.
Razmišljanje u slikama ili rečima?
U slikama, njegovi najveći prodori su bili napravljeni zahvaljujući vizuelnim ogledima i slikama u glavi a ne eksperimentisanjem u laboratorijama. U pitanju su takozvani misaoni eksperimenti. Sa 16 godina je pokušao da zamisli sebe kako jaše na svetlosnom zraku. Pitanje je da li bi u tom slučaju, kada posmatrač dosegne brzinu svetlosti u stvari videti nepokretne svetlosne zrake. Problem je bio što su Maksvelove jednačine to zabranjivale. On je znao da je matematika jezik kojim priroda opisuje svoja čuda, pa je on mogao da zamišlja vizuelizaciju jednačina. Deset godina je posvetio ovakvim misaonim eksperimentima i tako došao do “Specijalne teorije relativnosti”.
Kako je došao do “Opšte teorije relativnosti”?
Do Opšte teorije reltivnosti je došao zamišljajujući čoveka koji se nalazi u liftu koji slobodno pada. Čovek bi u tom slučaju slobodno lebdeo, a sve što bi izvadio iz džepa bi takođe slobodno lebdelo oko njega. Isto ovo bi se dešavalo kada bi se čovek nalazio u istoj kabini lifta negde u svemiru. Istovremeno možemo zamisliti čovjeka koji se nalazi u kabini koja se ubrzano kreće ka gore, kroz svemir. Za čoveka bi to izgledalo kao da ga privlači gravitacija. Iz jednakosti ubrzanog kretanja i gravitacije izveo je Opštu teoriju gravitacije.
Elektronski računari
Na pitanje šta misli o elektronskom računaru, Ajnštajn je odgovorio: „Ova đavolja sprava tako brzo računa, da samo za jednu sekundu može da načini više grešaka, nego pedeset vrednih matematičara za dvadeset godina računanja“. Pored toga, Ajnštajn je o elektronskoj mašini rekao: „Mašina može da reši sve probleme koji joj se postave, a ne može da sastavi ni jedan. To radi matematika.“
Politički stav
Bio je pacifista, sve do pojave Hitlera koji ga je naterao da preispita svoje geopolitičke jednačine. Insistirao je na konstrukciji atomske bombe, ali je posle bio lider u pokretu koji je zahtevao kontrolu širenja nuklearnog naoružanja. Kao što je tražio teoriju objedinjenja u fizici, tako je mislio i da je ideja o federalizaciji sveta najbolji način da se zaustavi takmičenje nacija. Bio je borac za pravo na slobodu mišljenja i izgovorene reči.
Pred smrt 1955. godine je pisao govor povodom Izraelskog dana nezavisnosti koji je započeo rečima „Obraćam vam se, ne kao državljanin SAD, niti kao jevrejin, već kao ljudsko biće.“
Svaki genije je u stvari običan čovek sa mnogo mana i vrlina, razlikuje se samo po svom viđenju sveta i odlučnošću da ga svojim znanjem promeni.
Nikola Đorđević
Ajnštajn je bio veliki pokvarenjak i prevarant, zao i surov čovek. Maltretirao je i iskorišćavao Milevu, koja mu je većinu svih proračuna uradila, a bogami i mnoge ideje su bile njene. Moja prabaka je lično poznavala Milevinu majku, koja je bila očajna kako se Ajnštajn ophodio prema Milevi. Mileva je ostala sama sa dvoje njihove dece, koju Ajnštajn nije hteo ni da vidi. Mileva je bila u finansijskoj krizi i zamolila je Ajnštajna da prepiše kuću na njegovo ime kako joj je ne bi oduzeli. On je na to pristao i nakon nekoliko meseci kuću prodao, tako da je Mileva izbačena iz kuće sa decom. Primila ju je jedna rođaka da živi kod nje. Ajnštajn se oženio svojom rođakom (sestrom), koja je što je još čudnije bila u srodstvu i sa njegovom majkom i sa njegovim ocem (znači da su mu i roditelji međusobno rođaci). Ovaj podatak ćete retko gde pronaći.