U prethodnom delu jezičkih nedoumica, navođeni su primeri gde se najčešće greši prilikom izgovora ili pisanja pojedinih reči. U ovom nastavku bavićemo se pitanjima o rodnoj ravnopravnosti, pisanjem višečlanih brojeva, o nedoumicama prilikom pisanja pisama i ostalih primera u kojima nismo sigurni o određenim pravilima koja važe u srpskom jeziku.
Rodna ravnopravnost u srpskom jeziku
Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti u srpskom jeziku, nazivi za zanimanja i titule još uvek nisu normirana.Evropska zajednica se zalaže da žena bude vidljiva u aktima i zakonima. Svi jezici naprednih društvenih sredina zahvaćeni su ovim procesom.
Sa druge strane, srpski jezik je arhaičan i samim tim, rodno neravnopravan. Reči za pojedina ženska zanimanja već postoje (direktorka, profesorka, pedagogica…), za neka se mogu lako napraviti po uobičajenim modelima u našem jeziku, dok kod nekih se stvara utisak da silom menjamo jezik.
Ukoliko imate dilemu, prilikom građenja određenih reči (kustosice, psihopatice, borkinje) i niste sigurni da li dobro zvuče prilikom izgovora, najbolje je da se izbegne građenje tih reči. Lingvisti preporučuju da je osnovno pravilo da reč ne para ni uši, ni misao, ni mozak, a ni znanje…
Pisanje višečlanih brojeva
Pisanje višečlanih brojevaVišečlani brojevi, bili oni osnovni, redni ili zbirni, uvek se pišu rastavljeno ( sto četrdeset pet, hiljadu osamsto šezdeset jedan, pedeset dvojica…). Posebno treba obratiti pažnju na to da se oblici kao osamsto, sedamsto, trista pišu sastavljeno, ali se osam stotina, sedam stotina, tri stotine, pišu rastavljeno.
Sastavljeno se uvek pišu redni brojevi koji na drugom mestu imaju stotinu, hiljadu ili milion ( tristoti, dvehiljadita, petmilioniti… ), kao i složenice koje u sebi sadrže broj i neku drugu vrstu reči, kao na primer: stopedesetogodišnjica, trogodišnjakinja, dvočasovni, jedanput, dvaput (ali dva puta).
Još jedna napomena: broj šeststo (600) ima dva puta grupu st u sebi u svim oblicima, kako bi se razlikovao od oblika broja šest (šeststo učenika / šesto čulo; šestostogodišnji period / šestogodišnji dečak).
Kako se počinje pisanje pisma?
Javljaju se i dileme da li prilikom početka pisanja pisma, nakon obraćanja, se piše veliko ili malo slovo.
Npr: „ Poštovani, Videvši na vašem sajtu…“
Milan Šipka u svom Pravopisnom rečniku ističe da se novi red uzima kao kriterijum za pisanje velikim početnim slovom osamostaljenih reči i izraza ( obraćanja, datiranja,nastavljeni iskazi u novom redu).
Mešanje ćirilice i latinice je najčešće primetno u našim novinama štampane ćirilicom. Tu najčešće nisu transkribovana strana imena, već su napisana onako kako se pišu u stranim jezicima.
Npr: “Riku Warjovaara, prvi sekretar Finske ambasade.“
Pravopis srpskoga jezika iz 2010. godine, koji se pojavio u izdanju Matice srpske, podseća da strane reči i strana imena treba prilagoditi srpskom gramatičkom sistemu. Ali dolazi do odstupanja, gde se izvorno pisanje toleriše u latiničkim tekstovima.
Ukoliko dođe do kombinacije stranog imena sa ćiriličnim nastavkom (Wyyts-ovi), uvek ga treba odvajati crticom kao u navedenoj grafiji i pisati kao u navedenom primeru, ćirilicom. Pogrešno je kada se u ćiriličkom tekstu naš nastavak napiše latinicom, npr. Wyytsovim imenom – jer nastavak pripada osnovnom autorskom tekstu, a ne navodu.
Samo u izuzetnim slučajevima, Pravopis dozvoljava da se u ćiriličkom tekstu pojave strane reči, pa i čitavi izrazi napisani u izvornom obliku – kad iz stilskih razloga ostavimo neprevedenu stranu reč ili izraz (npr. lat. sui generis, fr. c’ est la vie).
Ponekada nismo sigurni kako se slaže podvučena grupa reči u sledećem primeru: „Izveštaj obuhvata prvih 31 dana.“
„Konstrukcija mora glasiti „prvih 31 dan“, atribut je u množini, ali je reč „dan“ u jednini zbog broja „jedan“, kaže dr Aleksandar Milanović.
Kao ilustraciju pravila da se uz brojeve sa jedan na kraju imenica i glagol upotrebljavaju u jednini, Ivan Klajn daje sledeće primere: „Javio se trideset jedan kanditat“, „Prošla je sto jedna godina.“
„Uz brojeve dva, tri, četiri, i sve složene brojeve sa 2, 3, 4 na kraju, imenica i glagol su u obliku dvojine: „Javila su se trideset i tri kandidata“, Spasla su se 54 čoveka.“ Uz brojeve od pet a naviše glagol je u srednjem rodu, a imenica u genitivu množine: „Javilo se trideset sedam kandidata“, Spaslo se 55 ljudi.“ Nije pogrešno ni ako se glagol u rodu i broju slaže sa subjektom: „Tih pet godina brzo je prošlo“ ili „brzo su prošle“, navodi Klajn u „Rečniku jezičkih nedoumica.“
Ukoliko želite da proverite tačnost iznetih podataka preporučuje se Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna i Pravopis srpskog jezika Matice srpske. Za nedoumice u ijekavskom izgovoru, najbolje je koristiti Rječnik ijekavskih oblika riječi Milorada Telebaka.
