Jezičke nedoumice u srpskom jeziku

Jezičke nedoumice u srpskom jeziku – Većina nas, koliko god mislila da vlada pravopisom i gramatikom srpskog jezika, u nekim slučajevima pravi greške. Navešćemo nekoliko primera kada se najčešće javljaju omaške i nedoumice prilikom izgovora ili pisanja pojedinih reči.

Jezičke nedoumice

S obzirom da/na (nešto) ili obzirom na (nešto)?

Jedini gramatički ispravan izraz je s obzirom da/na (nešto). Često se savetuje da se umesto oba ova izraza koristi izraz bez obzira.

Sve vreme ili svo vreme?

Piše se sve vreme. Pridevska zamenica sav u srednjem rodu je sve. Menja se po zameničkoj promeni: sve – svega – svemu – svim – svemu u jednini i sva – svih – svima –svima – svima u množini. Ovo e u sve je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse. Iza mekog  s nije moglo doći o nego e.

• Proverite svoje znanje – test srpskog jezika (10 pitanja)

Istambul ili Istanbul?

Istanbul će biti pravilnije, iako se piše Stambol kada se odnosi na istorijsku odrednicu grada.

Barem ili bar?

Piše se i jedno i drugo. Bar i barem su rečce koje služe za izuzimanje i ograničavanje, za isticanje reči uz koje stoje.

Pogledajte još i tekst Akcenti nisu bauk!

Čak štaviše ili čak ili štaviše?

Ispravno se piše štaviše ili  čak. Štaviše je pleonazam. Jedna od ove dve reči je suvišna i obe imaju isto značenje.

Dal’ ili da l’?

Ispravno se piše se da l’. Upitna rečca li piše se odvojeno: da li, je li, ne bi li, jesi li, ako li, čitaš li. U razgovornom jeziku i u poeziji piše se apostrof u rečima koje se shvataju kao okrnjene (na mestima gde su izostavljena slova): da l’, je l’, ne bi l’, jesi l’.

Dosad ili do sada?

Piše se i jedno i drugo.  Sad i sada su prilozi koji znače u ovo vreme. Dosad i dosada su prilozi složeni od predloga do i priloga sad(a). Da li će se pisati rastavljeno ili sastavljeno zavisi od akcenta. Kad je akcenat na sad pišu se rastavljeno: Do sad smo ovako, a od sada ćemo drugačije. Do je predlog i nema svoj akcenat, ali ako akcenat sa priloga sad pređe na njega pišu se sastavljeno: I dosad sam živeo na svoj račun, ne želim ništa da menjam.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)? Piše se izviniti (se).

Glagol  izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje i menja se: izvinim (se), izviniš (se), izvini (se), izvinite (se), izvine (se), izvinio sam (se), izvinila sam (se), izvinio se. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Malopre ili malo pre?

Piše se i jedno i drugo. Malopre je složeni prilog koji znači neposredno pre ovog trenutka, maločas: stigao je malopre iz škole, malo pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pre tebe. Pre u drugom slučaju nije prilog nego predlog sa genitivom pretebe (suprotno od posle tebe). Malo posle se piše odvojeno.

Odeljenje ili odelenje?

Ispravno se piše odeljenje. Kod glagolskih imenica izvedenih od glagola sa samoglasnikom i u osnovi prezenta obavezno je jotovanje: odeljenje, mišljenje,moljenje, a ne odelenje, mislenje, molenje.

Rubrika ili rublika?

Piše se rubrika. Od latinskog ruber što znači crven i rubric što znači crvena zemlja. Prvobitno su se naslovi zakona (a kasnije sva zaglavlja) pisali crvenim slovima.

Pripremili smo za vas i drugi tekst koji govori o jezičkim nedoumicama.

Ukoliko želite da proverite tačnost iznetih podataka preporučuje se Rečnik jezičkih nedoumica Ivana Klajna i Pravopis srpskog jezika Matice srpske. Za nedoumice u ijekavskom izgovoru, najbolje je koristiti Rječnik ijekavskih oblika riječi Milorada Telebaka.