Šta je zdrava ishrana I deo

Kako se hraniti zdravo?

Aktuelna preporuka koja se tiče unosa određenih grupa hrane drastično se promenila u odnosu na onu „čuvenu“ piramidu ishrane iz devedesetih. Pre se preporučivalo da žitarice dominiraju ishranom – čak u većoj količini nego povrće i voće. Sada se smatra najpoželjnijim da povrće bude zastupljeno više od bilo čega drugog, a da se voće i žitarice unosi manje od povća.

Preporuke za zdravu ishranu

Preporuke većine država sveta (oko ovoga se skoro svi slažu) upućene svom stanovništu kako da se hrani, mogu se sažeti na sledeće:

– jesti što više biljaka

– proteine ne unositi samo iz mesa, već i iz određenih biljaka

– ograničiti šećer i so

– ne jesti XXL porcije

– baviti se nekom fizičkom aktivnošću

Specifične preporuke mediteranske dijete, koja je poznata po tome što smanjuje rizike oboljevanja od raka i kardiovaskularnih bolesti, su:

– koristiti dosta maslinovog ulja, žitarica od celog zrna, koštunjavog voća, ribe, pasulja, povrća, voća, uz malo vina

– crveno meso jesti najviše jednom mesečno, a po jedan obrok sa živinom i po jedan slatkiš maksimalno jednom nedeljno(!)

zdrava ishrana
Izvor: Pixabay

Situacija u SAD

Oko trećina stanovništva SAD u anketama se izjašnjava da se većinu vremena trudi da se hrani zdravo (!). S druge pak strane, oko polovina njih bi želeli da smršaju, a samo par procenta da se ugoje. U proseku 9 od 10 osoba smatra da su dobrog ili odličnog zdravlja. Lični zdravstveni status je izgleda podložniji optimizmu nego neke druge teme životne teme.

Glavni faktori na osnovu kojih su ispitanici odgovorili da biraju hranu su:

1) ukus

2) cena

3) doprinos zdravlju

4) dostupnost

A šta se zapravo jede

Nije neobično da samoprocene ne odgovaraju uvek realnosti, tačnije stvarnoj konzumaciji. Ali svejedno je neverovatno da prosečna osoba u Americi pomfrit jede u proseku svakog drugog dana! Slično važi i za picu i sladoled! Ako poverujemo da se gotovo trećina ljudi „trudi da jede zdravo“, to bi značilo da se ovi preostali doslovno dave u brzoj hrani, čim je prosek tako dramatičan. U proseku unose 2700 kalorija dnevno, ali njih 85% nikada ne računa kalorije.

Gojaznost i unos kalorija

Zvanične preporuke mnogih država u vezi ishrane, uzimaju u obzir trenutno stanje stanovništa. To znači, na primeru SAD, da preporuke namenjene njima uzimaju u obzir da većina stanovništva ima/imalo je problema sa viškom kilograma. Iz toga se može zaključiti da njihove preporuke nisu previše „stroge“.

Po istraživanju iz 2009., države sveta sa najvećim brojem gojaznih ljudi su bile: Meksiko, SAD, Australija, Britanija, Kanada, Čile, Južna Afrika, Island, Grčka, Španija…

Kalorije nisu naši neprijatelji – one su prekopotrebne za osnovne funkcije organizma, međutim, neko ih jednostavno unosi previše, s obzirom na to da nema nikakve dodatne kalorijske troškove osim preživljavanja u stanju mirovanja.

Način na koji telo troši kalorije zavisi od: fizičke aktivnosti, mišićne mase, zdravlja i genetike. Sreća te trošimo kalorije i dok ih gutamo, žvaćemo, varimo… težak je to posao. 🙂

Ponovo, neke od glavnih karakteristika zdrave ishrane su:

– naglasak na upotrebi povrća i voća

– preferiranje žitarica i hleba od celog zrna nad onim rafiniranim i procesuiranim

– smanjen unos zasićenih i trans masti

– kontrolisana upotreba soli i šećera

Autorka: Milana Ljubisavljević

Ovaj tekst zasnovan je na onlajn nutricionističkom kursu “Ishrana, zdravlje i životni stil: pitanja i saznanja”, sa Vanderbilt univerziteta, SAD. Autorka kursa je profesorka nutricionizma Džejmi Poup (Jamie Pope).

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here