Šta sve naš organizam radi, a da to i ne znamo? Zanima vas?
Odgovore pronađite u tekstu.
Osećate da se „gubite“ u gradivu dok učite, zurite u prazno ili kroz prozor?
Ovo je prvi znak kojim vam organizam govori da mu je potreban odmor. Upravo tada će najbolje obnoviti energiju. Međutim, za psihički odmor potrebno je više vremena, dok je za fizički dovoljno i pola sata kako bi se otklonila mlečna kiselina nastala tokom rada u mišićima.
Bitno je da se spava u potpuno mračnoj prostoriji i bez buke jer se ćelije organizma tako najbolje regenerišu. Tokom učenja važno je praviti male pauze kada bi trebalo primenjivati fiziološke stimulanse pre nego kofein ili energetska pića jer ona samo blokiraju dolazak informacija o umoru u naš mozak.
Dakle, umijte se hladnom vodom, udahnite svež vazduh ili jednostavno promenite položaj tela. Ako mislite da je podizanje nogu uz zid dok ležimo u krevetu neozbiljno i naivno, rešite. Upravo se ovim položajem autotransfuzije povećava dotok krvi u mozak čime je naša produktivnost veća.
Da li vam se desilo da imate utisak rupe u glavi pred važan ispit ili test?
U tim trenucima se dešava da naš mozak strah tumači kao opasnost po nas pa se pokreće kaskadni niz biohemijskih reakcija, počevši od hipotalamusa. Prednji deo hipofize čija je masa tek od 0,5 do 0,6 grama, stvara adrenokortikotropni hormon. Ni manje tvorevine, ni većeg značaja. Hormon utiče da srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin.
Ovi kateholamini ubrzavaju rad srca, disanje (time što šire bronhije), razgrađuju glikogen čime povećavaju nivo šećera u krvi, utiču da se zenice šire, šire krvne sudove mozga, srca i drugih bitnih organa za razliku od istih u perifernim tkivima.
Zato su nam ruke često hladne kad se plašimo. I sve to iz jednog razloga, da se postigne najbolji učinak.
Ako se pitate zbog čega se ponekad zagrcnete, odgovor je neblagovremena inervacija epiglotisa da zatvori ulaz u grkljan prilikom akta gutanja.
▪ Da li ste znali da tokom stvaranja novog bića odnosno sinteze molekula DNK, po pravilu, samo jedan u sedam milijardi nukleotida zameni mesto i to, uglavnom, ne remeti bitne funkcije?
▪ Da li ste znali da sa svakim vašim treptajem, lizozim u oku uništava mikroorganizme koji bivaju izbačeni suzama? Treptaj oka se tumači i kao kratka mentalna pauza. Naime, trepnemo kada čitamo knjigu, kada sagovornik završi rečenicu ili kada glumac u filmu izađe iz kadra. Time smo spremni da nastavimo da pratimo dalju radnju.
▪ Da li ste znali da ćelije osteoklasti dva puta u vašem životu potpuno razaraju koštano tkivo, a osteoblasti stvaraju novo?
▪ Da li ste znali da je pobačaj u prvom trimestru kod trudnica u stvari prirodna selekcija ploda koji nosi mutaciju hromozoma, pa je iz tog razloga bolje da bude odbačen, i po dete i po majku?
▪ Da li ste znali da se eritrociti obnavljaju na svakih sto dvadeset dana, ćelije creva na oko trideset šest sati, a ćelije kože na oko sedam dana? Nervno tkivo je jedino koje se nikad ne obnavlja.
▪ Da li ste znali da varenje počinje već u ustima, a da nam kisela sredina pljuvačke štiti zube?
▪ Da li ste znali da zadovoljstvo u hrani i razmeni nežnosti na primer, u suštini postoji samo da bi se održala i produžila ljudska vrsta?
U stvari, da li ste znali za savršenstvo pod imenom ljudski organizam?
Niste? Evo sad znate!
