“I had no proof that I had the stuff to be an artist, though I hungered to be one.”
― Patti Smith, Just Kids
“Sve na svetu postoji da bi se napisala jedna knjiga.”
Memoari Peti Smit stoje kao mikrokosmos ljudske duše, kao univerzalna priča o poeziji koju čovek oslikava hodajući kroz svet. Poezija životnih ritmova.
Žgoljavi devojčurak ogrnut dugim crnim kaputom, samo sa jednom torbom na ramenu, i nekoliko knjiga u njoj, ušunjao se u divlji Njujork 1967. godine. Hrabri sanjar i umetnik, Peti Smit, preživljavajući dane gladnog stomaka, smrznutih prstiju, niskih napojnica, ali uz veliku ljubav i konstantni proces kreiranja, stvorila je San života. Za Peti, sve na svetu postoji da bi se napisala knjiga, da bi se stvorila melodija, da bi se napisali redovi poezije. Za Smit, sve na svetu postoji da bi se stvarala umetnost.
“I don’t think, he insisted. I feel.”
Patti Smith, Just Kids
1967. još jedna sanjalačka duša hodala je Njujorkom. Robert Mejpltorp, danas poznat kao autor vrhunskih fotografija.[1] Robert i Peti rođeni su iste godine, 1946. U svojim ranim dvadesetim zajedno su počeli da oslikavaju životni narativ, kojem je Peti Smit nakon mnogo godina pisanja, dala poetsko obličje knjigom Samo deca,(Just Kids).
Mejpltorp je bio iz ugledne katoličke porodice koja je na njegov život gledala kao na već svršenu priču o uspešnom umetniku. Robert je bio talentovani slikar. Ipak, druga vrsta likovnog izraza bila njegov prioritet. Fotografija je bila jedini medijum kojom je želeo da priča o sebi i o drugima. Tokom zajedničkog života u malecnom stanu u Bruklinu, Robert je napravio neke od najboljih fotografija Peti Smit. U martu 1989. Mejpltorp je preminuo zbog posledica HIV-a. Pred smrt, zamolio je Peti da podeli priču o njima, priču o tome kako se putuje kroz život, kako se postaje umetnikom, o tome kako se sanja i voli. Elokventno, zailjubljeno i divno, Peti je to zaista i učinila. Knjiga Samo deca publikovana je u januaru 2010.godine.
– What will happen to us? I usked.
– There will be always us. He answered.
Moć reči – moć rok muzike
Kao što je Robert tokom svojih poznih 20-tih otkrio fotografiju po kojoj je danas prepoznatljiv u umetničkom svetu, tako je i Peti tek spletom okolnosti, nikad ne pomišljajući na takvo što, izrasla u stvaraoca rok poezije i “majku pank muzike”. Ipak, ko god poznaje rad Peti Smit, nikada neće pristati da kaže da je ona samo muzičar i time “pojesti” ogroman značaj njenog stvaralaštva različitih umetničkih formi. Njeni najdraži pijatelji tokom života u Nju Džersiju, kao i kasnije u Njujorku, uvek su bile knjige poput Šekspirovih drama, poezija Viljem Blejka, oslikana platna Pikasa, Dalija, Šagala itd. U skromnom, ali dragocenom posedu osiromašene umetnice, bilo je par gramofonskih ploča, koje su se godinama vrtele iznova i iznova, svirajući džez letnje i zimske večeri.
Tokom boravka u u čuvenom Čelsi hotelu [2], američkom boemskom i umetničkom gnezdu uzavrelih 70-ih, Peti je upoznala velika imena muzičkog sveta, poput Džimi Hendriksa, Džima Morisona, Dženis Džoplin, članove benda Jefferson Airplane, Bob Dilana itd..
“Freedom is the right to write the wrong words.”
– Patti Smith
Svoju poeziju počela je da čita uz par laganih akorda na gitari njenog prijatelja. Oslušnuvši ritam muzike koji prati ritam reči i osećanja, Peti je započela pank/rok revoluciju . Tekstovi njenih pesama su politički angažovani, često besni i sugestivni, revolucionarni i budilački. Peti je od tihog izgovaranja poezija polako prelazila do “harmonične buke”, besa i vrištećeg prozivalačkog glasa.
Peti je u decembru ove godine napunila 67 godina. I dalje se aktivno bavi pisanjem proze i poezije, slikanjem, fotografisanjem i, naravno, rok muzikom. Ima dvoje dece i oboje su muzičari. Filmski stvaralac Stiven Sebring 2008.godine napravio je dokumentarni film u kojem Peti govori o svojim iskustvima, o umetnosti, muzici, o svojim prijateljima i roditeljima. Film nosi naziv Dream of Life, baš kao i istoimeni muzički album iz 1988.godine.
U junu 2012. godine izasao je novi album Peti Smit, Banga.[3] Na albumu se nalazi 12 apsolutno savršenih kompozicija. Pesma “Nine“ napisana je kao rođendanski poklon za glumca Džoni Depa. Jedna od pesama napisana je u čast Ejmi Vajnhaus, koju je Peti izuzetno volela.
O Peti Smit mogla bih da ispišem stranice i stranice teksta, ali želim da ovim sažetkom sugerišem svim poštovaocima njenenog dela da pročitaju knjigu Samo deca. Čitajući o njenom životu, upoznavala sam svoj. Reči Peti Smit stvaraju virtuelno ogledalo ispred čitaoca.
Autor teksta: Venesa Mušović
Reference
[1] Robertova fotografija EndiWarhola, osnivača pop arta, jedna je od najskuplje prodanih fotografija. Robert je jako cenio rad Endi Warhola koji je motivisao dosta njegovih fotografskih ideja.
[2] Čelsi Hotel ( Chelsea Hotel), Njujork. Izgrađen je između 1883-85. Bio je privremena kuća brojnim pesnicima, muzičarima, glumcima, slikarima, fotografima, filozofima, filmskim stvaraocima..Ovo su neka od imena Iggy Pop, Jenis Joplin, Jimi Hendrix, Edit Piaf, Frida Kahlo, Diego Rivera, Henri Cartier –Bresson, Nico, Sartre, Bukowski, itd.
[3] Album Banga je dobio naziv po imenu psa iz romana Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova.
