Kada postanemo svesni kako možemo izazvati promene vizualizujući društvena dešavanja oko sebe, okidanje dugmeta na foto-aparatu postaje promišljenija radnja. Možda podsećanjem na primere fotografa koji su svojim radom izdejstvovali promene, fokus sa danas popularne “selfie” fotografije polako pređe na dokumentovanje društvenih boljki.
Cilj je očuvati dostojanstvo stigmatizovanih, ali sliku kao šamar upreti u lice svetu. Fotografije koje će biti predstavljene u tekstu i danas stoje kao ogledalo društva. Nažalost, “moderno ropstvo” je ono o čemu se ne priča tako često.
Fotografija kao demokratizacija osećanja
Fotografija kao likovni izraz ima ogromnu moć u iznudjivanju emocionalne i moralne svesti kod onih koji je gledaju. Ona fokusira pogled i izaziva uviđanje do tada mozda skrivenih društvenih predstava . Definisanjem dokumentarne fotografije kao žanra, potcrtan je potencijal ovog vizuelnog izraza u borbi protiv nepravdenih sistema u društvu.
Fotografija kao vizuelni medijum ima moć da proizvede ono što Tarkovski, govoreći o filmu, naziva „emocionalna realnost“. Emocionalna realnost podrazumeva identifikaciju sa situacijom ili likovima iz kadra. Emocionalni doživljaj slike povlači sa sobom empatiju. Tako fotografija pruža posredno iskustvo neposredne realnosti, ali kako posrednim putem stičemo mnoga znanja o svetu u kojem živimo, fotografiju bi trebalo smatrati jednim od bitnijih izvora iskustva.
Pionirom dokumentarne fotografije u Americi smatra se Lewis Hine (1874-1940). Hine je po obrazovanju bio sociolog. Zbog profesionalnog poziva, njegov rad se nekad preciznije određuje kao žanr socio-dokumentarističke fotografije. Radeći u Komitetu za dečiji rad, Hine prvi put upotrebljava fotografiju kao sredstvo svedočenja eksploatacije dečije radne snage. Narednih trideset godina Hine je radio na tri projekta: fotografisanje migranata iz Evrope; eksploatacija dece i žena na poslu; izgradnja Empajer Stejt Bildinga.
Svakodnevni život marginalizovanih grupa u Njujorku postaje glavni fokus fotografije. Šokantni prikazi slika, 1917. godine doveli su do promene zakona o radu. Smanjen je broj radnih časova žena i dece, a isto tako uvedena je i zabrana dečjeg rada pre uzrasta od 16 godina.
Svaku od priloženih fotografija napravio je Lewis Hine u periodu između 1907 – 1938. godine.
