Neverovatna sposobnost uma da ozdravi telo ipak veoma varira u zavisnosti od vrste simptoma. Ako su oni subjektivni, kao na primer bol, placebo može mnogo da pomogne. Međutim, kada su u pitanju merljive vrednosti, kao na primer pokazatelji snage infekcije koja je zahvatila organizam, ili visina krvnog pritiska, placebo nije dobro rešenje. Postoje, s druge strane, dokazi da se zahvaljujući placebo efektu mogu promeniti nivoi pojedinih hormona.
- Izvor: pixabay
Placebo efekat može imati i pozitivno i negativno dejstvo. Kod nekih ljudi, na primer, pejsmejker koji nije uključen može da pomogne rad srca jednako kao i funkcionalan aparat. Ali ako se morfijum da pacijentu bez njegovog znanja, imaće mnogo slabije dejstvo.
Zbog svega ovoga, istraživači smatraju da placebo može biti moćno oružje u rukama lekara, koje pomaže, uz prave lekove, ozdravljenje pacijenta. Oni, međutim, naglašavaju da je možda još veća korist od onoga što nazivaju „maniri kraj bolničke postelje“ – način na koji se lekar obraća pacijentu i kako se odnosi prema njegovoj bolesti.
Na koga deluje placebo efekat?
Placebo inače nema efekat na sve ljude. Procenjuje se da na njega reaguje u proseku oko 35 odsto ljudi, mada ta brojka može da varira u zavisnosti od situacije, pa nekad ne reaguje niko, a nekada baš svi koji su mu izloženi. Istraživanja su, na primer, pokazala da nakon dentalne operacije na placebo analgeziju reaguje 39 procenata ljudi, dok je u slučaju zarastanja kože na ruci reagovalo 56 odsto testiranih. Zanimljivo je, međutim, još jedno poređenje: pacijentima kojima je bez njihovog znanja dat morfijum reagovali su u sličnom procentu u kom ljudi inače reaguju na placebo. Samo 36 odsto osetilo je da su bolovi utihnuli pošto im je tajno dato 4 mg morfijuma, dok je nakon što su primili 6 mg morfijuma, oko 50 odsto testiranih osetilo olakšanje.
Poznato je da deca, na primer, mnogo bolje reaguju na placebo, ali da osobe obolele od Alchajmerove bolesti gube sposobnost da reaguju na placebo jer nemaju ni sposobnost da poseduju očekivanja, za šta je zadužen prednji deo frontalnog režnja mozga. Ovaj deo mozga zadužen je za planiranje kompleksnog kognitivnog ponašanja, donošenje odluka, usklađivanje društvenog ponašanja itd. Da li ćemo reagovati na placebo veoma zavisi i od naše motivacije i očekivanja, a zatim i onoga što lekari nazivaju „somatski fokus“ – fokusiranje na simptome koje osećamo i koji prema našem očekivanju treba da nestanu.
Placebo u kliničkim studijama
Placebo efekat koristi se u ispitivanju efektivnosti dejstva novih lekova i tretmana. U kliničkim ispitivanjima efekat je svakako slabiji nego inače, jer pacijenti znaju za mogućnost da nisu zaista dobili pravi lek. Osim toga, s obzirom na to da je reč o leku koji se tek testira, moguće je da ni on sam po sebi nema dejstvo. Zanimljivo je, na primer, da će pacijent koji je dobio placebo lek pod određenim nazivom i reagovao na njega, u nekoj narednoj situaciji takođe reagovati na isti „lek“, ali ne i kada je on drugačije nazvan i zapakovan.
Izvor: elementarium.cpn.rs
