O čemu razmišljaju mladi iz različitih delova Srbije kada im se postave pitanja u vezi sa diskiminacijom i koliko se njihovi stavovi razlikuju? Koliko su u stanju da prihvate različitost, neka su od pitanja koja su postavljena u okviru radnog sastanka učesnika logalnog BWH tima održanog ovog vikenda u Kruševcu.
Kao nosilac nacionalne kampanje u okviru Erasmus plus projekta “Balkan without hate“, Idejnet klub pokrenuo je i anketu u kojoj je 350 ispitanika izrazilo svoje mišljenje na temu govora mržnje i diskriminacije kod mladih u Srbiji.
Prvi deo upitnika odnosio se na ispitivanje sociodemografskih karakteristika ispitanika, pri čemu su ispitivana iskustva o najčešćim metama govora mržnje, osećanja ispitanika nakon iskustva sa govorom mržnje, kao i njihove reakcije i ostale forme ponašanja u vezi sa ispitivanim fenomenom.
U skladu sa tim, u okviru pomenutog radnog sastanka, učesnici su analizirali rezultate ankete i diskutovali o svojim definicijama pojma diskriminacije, govora mržnje i ličnim iskustvima. Analiza je pokazala da mladi u Srbiji smatraju da je govor mržnje najčešče upućen drugim nacijama, dok su drugi/e na meti pripadnici/e LGBT populacije.
Pitanje lokalne diskriminacije i postojanje različitih dijalekata, bila je jedna od tema za koju su učesnici radnog sastanka iskazali posebno interesovanje.
S obzirom da dolaze iz različitih manjih mesta u Srbiji pričali su o pojmu prilagođavanja u „velikom gradu“ i koliko preseljenjem u drugi grad, nakon upisivanja fakulteta mladi mogu doživeti takozvani “kulturni šok”. Koliko se usvajanje akcenata može shvatiti kao prilagođavanje u novoj sredini, a koliko se od strane okoline ovakva osoba po povratku u rodno mesto može etiketirati kao „folirant“.
Član tima Luka Radulović, poveo je razgovor na temu “ Kako definišemo reč – normalan?” postavljajući pitanje “Da li je normalno po svaku cenu dobro?”, zaključujući da je po njegovom mišljenju značenje i shvatanje ovog termina često promenljivo.
Još jedna tema o kojoj se diskutovalo je svrha i nošenje uniformi u srednjim školama i da li se pomenute mogu smatrati kao efikasno sredstvo za smanjenje razlika ili se njihovim nošenjem od dece „prave roboti“.
Jedno od važnih pitanja o kome se pričalo je i koliko roditelji utiču na formiranje stavova i mišljenja dece i koliko su ljudi generalno u stanju da prihvate različitost i koji faktori sve utiču na stepen tolerancije kod osobe.
Na ovu temu, svoje mišljenje izrazile su i gošće iz Udruženja mladih Roma Srbije Alma i Marija. Ove mlade i ambiciozne devojke pričale su i o pitanjima obrazovanja mladih Roma, kao i o svojim aktivnostima usmerenim na mere koje podstiču pružanje šansi mladim Romima da upišu fakultet i zaposle se. Gošće su želele da daju svoj doprinos projektu pa su učestvovale u snimanju videa i odgovarale na različita pitanja BWH tima.
Lokalni #BWH tim je otputovao za Crnu Goru gde će ih dočekati celokupna internacionalna BWH ekipi. Ukoliko želiš da podeliš svoje mišljenje i stavove na pomenute teme i doprineseš projektu, možeš pisati u inbox FB stranice IdejNet kluba..
Više informacija o anketi možeš naći na priloženom linku.